НЕОБИЧНА СУДБИНА СЛОВА Z

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

Гледамо ових дана по британским медијима како ратне операције у Украјини попримају предвидљиве карактеристике попут хистерије и пропаганде, али и потпуно неочекиване као што је прогон слова – Z

Латинично слово Z проглашено је за политички некоректно и постало је симбол врхунског ужаса у Британији, нешто попут рећи дебелом човеку или жени да су дебели, глупима да су глупи, ружнима да су ружни или, о ужаса, паметнима да су паметни или лепима да су лепи. Страшне су то и неподношљиве политичке неподобности. У бившој (другој) Југославији то се звало „кључ“ и то се код нас углавном односило на националну основу. Идеолошка матрица је овде, приметићемо, иста – неомарксистичка.

Ето, сад имамо и политички некоректна слова. Заслужили смо, ваљда. Техника руске војске у Украјини је наиме обележена овим словом. Или барем она техника која је прва ушла у Украјину и коју најчешће виђамо на фотографијама. Не знамо тачно шта то слово значи, али једна доста разумна хипотеза сугерише да означава припаднике руске западне армије. З – запад. То звучи логично, јер су Руси, за разлику од Англосаксонаца, доказано неталентовани за пропаганду, тако да је сасвим могуће да ознака има неку функционалну намену. Поготово што неке друге руске јединице имају слова V, O, A па чак и X у троугловима или квадратима. V би могла бити ознака за восток, исток – остало је сигурно војна тајна закопана у ковчегу неколико стотина метара испод Кремља, мало десно од Црвеног трга где лежи Лењин.

[restrict]

Оваква тајна неке на Острву не спречава да забране неподобна слова. Ево почели смо са 26. словом енглеске азбуке – Z. У Портобело улици у Лондону на вратима с украјинском заставом освануо је графит са словом Z. Скотланд јард је одмах реаговао и саопштио јавности да ништа не брине, јер они том случају дају приоритет и третирају га као расно мотивисани инцидент. Значи, кад се свађају Рус и Украјинац, то је расизам! Занимљиво, јер до сада није тако било. Стално су нам говорили да смо ми источни Европљани белци и да не можемо да будемо жртве расизма. Да би се квалификовао као жртва мора се бити Африканац, Азијац, Јеврејин, муслиман или барем Ирац! Источни Европљани – не. До сада. Сад може ако сте Украјинац коме Рус нажврља забрањено слово на вратима. Следећи ту логику, да ли су онда Хрвати који ломе ћириличне табле расисти? Занимљиво питање за Скотланд јард.

ДЕКОНТАМИНАЦИЈА ЕДГАРА ДЕГА На другом крају града Лондона Национална галерија се истакла тако што је променила име чувене слике француског сликара с краја 19. века Едгара Дега. Ко је до сада видео слику „Руски плесачи“, видео је. Ко није, гледаће „Украјинске плесаче“. Били смо лењи, признаје управа галерије, требало је то раније да урадимо. Наравно, можда још крајем 19. века, када Украјина није ни постојала. Но научили смо ми да препознајемо тај поступак. Никола Тесла је том логиком био Хрват, Србин из Аустроугарске, али ипак Хрват. Да се разумемо, овај поступак дописивања, исписивања, реевалуације историје није намењен само нама и Русима. Ево у енглеским средњошколским уџбеницима за латински језик појављују се породице (familia) где су неки чланови бели, а неки црни. Уче нас да је било сасвим нормално да у римским породицама има црнаца. Доказа за тако нешто нема, али таква је идеолошка матрица данас – различитост по сваку цену. Цезар је био, дакле, црнац. Можда и Брут, Касије, Цицерон… Вергилије је можда био Кинез!

Слово Z овде у Британији није још сасвим забрањено, али у Немачкој, на пример, у срцу европског континента, већ јесте. Видимо, наиме, да немачка полиција брише ово слово са својих аутомобила па су сад – Poli*ei! Фали им слово. Швајцарско осигуравајуће друштво „Цирих“ (Zürich) мења лого, јер је претходно било то, да га више не спомињемо, слово. А Швајцарска је некада била неутрална.

Што би рекао чувени енглески писац Грејем Грин, када је Виљем Тел погодио јабуку на глави сина, Швајцарци су пропустили јединствену историјску прилику да добију једну аутентичну националну трагедију. Виљем ко Виљем, прецизни Швајцарац, погађа јабуку и самим тим су све приче, и веселе и тужне, и музика и сликарство, побегли јужно од Алпа, у Италију где могу на миру да бивствују.

Прича се још да и чувени Zorro (шп. – лисица), мексички маскирани одметник на раду у Холивуду, мења име у Orro (погрдни суфикс). Мора и он од нечега да живи.

Неки коментатори мало мање добронамерни од нас већ се питају да ли Немци кад већ забрањују једно Z, можда могу да пишу по два, онако, једно поред другог, по старински. Питање има основа. Ево видимо да се по немачким самопослугама продају заставе чувеног украјинског нацистичког батаљона Азов са све нацистичким симболом. Леп поклон за рођендан некоме да се однесе. Симпатично, врло либерално и сасвим прогресивно.

Очигледно је из свега овога да су западњаци превише наивни. Не схватају да су Руси, у ствари, напали саму срж њихове цивилизације – латинично писмо! Замислите само, у првих месец дана рата су успели да компромитују слова – Z, V, Х, А и O. Ако Руси сад реше да у наредних месец дана тенкове и друга возила обележе самогласницима E и I (нпр.), западни свет ће остати са само једним самогласником, оним најнепопуларнијим и најмање употребљаваним (изван Хрватске) – U!

Што се самог слова Z тиче, није му ово први пут да је прогањано. Слово је у латиницу пристигло директно из грчког, а мимо етрурског језика како су тадашњи обичаји налагали. Што се слова тиче, све је било у реду док га римски цензор Апије Клаудије Цек негде у 4. веку нове ере није избацио из азбуке. Изговор је био постао доста архаичан и углавном се изговарао исто као једно друго слово – R. Неправда је исправљена двеста година касније када је слово враћено у употребу. Морамо да приметимо овде да су се и цензор и потоња комисија приликом доношења својих одлука руководили пре свега лингвистичким, а не идеолошким критеријумима. Поништавање слова, дакле, нема везе с Картагином, ни галским племенима него је произашло из редовног процеса сервисирања језика.

У данашња времена и с дистанце енглеског језика, морамо да приметимо да је слово Z далеко популарније у америчкој варијанти језика. На пример у речима попут: analyse (бр.) – analyze (ам.), organise – organize, cosy – cozy,

Што се правописа тиче, Американци су чудни с британског гледишта. Па они, на пример, пишу реч боја и хумор без слова U (colour – color, humour – humor). Реч „програм“ пишу без последњег слога – programme – program. Страшно! Онда је можда и боље да се на Острву сасвим укине то несрећно слово.

Но није само правопис подложан санкцијама. О, не! Ту су и банке, Мекдоналдс, модни ланци, авионски летови, пословна сарадња, трговина… Ево Руси сад предлажу да се гас купује за рубље. Добро, сви се буне, али на крају крајева механизам постоји па изволите. И то може да функционише уколико нисте, као Велика Британија, увели санкције и руској Сбербанци која ту трансакцију треба да обави. Шта ће онда компанија Шел радити с пумпама по Русији, с погонима за производњу авионског горива керозина.

 

АКАДЕМСКЕ САНКЦИЈЕ Истовремено уводимо и санкције колегама у академским установама. Не сарађујемо. Љути смо. Тражимо од руских колега да потпишу папир којим денунцирају председника Путина и руску спољну политику. Колегиница из Москве, близак сарадник вашег дописника, јавља да су јој, као услов за наставак сарадње, финске колеге тражиле да потпише једно такво писамце. „Како ја то да потпишем кад се моји преци од 15. века наовамо сахрањују у манастиру у Кремљу“, каже. И заиста, упоредимо то једно мало, хистерично парче папира са зидинама хиљаду година старог светог града.

Британија тренутно прима украјинске избеглице раширених руку. Никакве то везе нема с јефтином радном снагом, чист алтруизам и филантропија. Ево, на пример, трајектна компанија „P&O Ferries“ отпустила је осамсто (од три хиљаде) радника. Уместо дела отпуштених радника компанија је, преко агенција, унајмила јефтинију радну снагу. А ко ће сутра бити јефтинији од избеглица и имиграната?

„Дејли мирор“ готово тријумфално најављује раст цена енергије, комуналних услуга, осигурања, воде, интернета и разноразних дажбина. До краја године цене ће се можда и удвостручити. Цену ваздуха не спомињу. Можда се извучемо овај пут.

Испред броја 10 у Даунинг старту су примећени протести због поскупљења. Тек су почели, и поскупљења и протести. Мање се купајте и облачите џемпере. Кажу. Крећите се. За све су криви Путин и рат у Украјини, вичу сви углас. Знало се и пре шест месеци да ће све поскупети, најављивано је као последња фаза операције „корона“. Онда је дошла украјинска криза – таман.

Италијани су, потресени северномакедонским голом у деведесет и неком минуту и неуспехом да се пласирају Светско првенство, решили да се бране кулинарским саветима: кувајте шпагете у хладној води, траје мало дуже, али даје одличне резултате!

На другим пољима друштвеног живота матрица је иста. Ево, почињемо да се полако спремамо за Вимблдон. Таман смо се изборили с Аустралијанцима и њиховим помахниталим корона прописима и хистеричним нападима, кад оно Новак се спрема за Ролан Гарос и Вимблдон. Живот, тај комедијант, што би рекао Црњански, тако је сад удесио да Рафаел Надал, Шпанац који је носилац свих људских врлина, не може да игра у Паризу. Повредио ребро, кажу. Добро, нећемо сад о томе. Повредио се и наставак каријере му је неизвестан. Ђоковић, изгнани, прогнани, извређани, ничим заслужено екскомуницирани Ђоковић ће играти на оба турнира.

А што се Вимблдона тиче, читамо по новинама да ће се од Руса, Данила Медведева нпр., тражити да потпишу некакво писмо којим потврђују да немају везе с руском владом, те ће онда можда, само можда, моћи да играју, али као неутрални. Исто писмо као што колегиница из Москве треба да потпише, или неко друго писмо, питамо се. Најџел Хадлстон, овдашњи министар спорта, каже да спортисти из Русије и Белорусије треба да докажу да су „заиста неутрални“ и да дају уверења да не подржавају и да их не финансирају режими у њиховим земљама.

Значи, треба да се оградиш од сопствене земље и владе да би показао да си, по критеријумима британског министра, неутралан. „Заиста“ неутралан. Не тек онако неутралан него баш, баш сасвим и потпуно пробритански неутралан. А крив си (не-неутралан) све док не докажеш супротно. Франц Кафка седи тамо горе на неком облаку и све ово гледа. „Процес“, „Замак“, све сам вам лепо рекао. Па ниси баш све, додаје Џорџ Орвел са суседног облака, нешто сам и ја додао. Достојевски их гледа скрштених руку. Њега су избацили из школске лектире и с телевизије. Руски композитори се засад још и држе!

ГЕОПОЛИТИЧКА РАВНОТЕЖА Како би поново успоставили део геополитичке равнотеже, Британци упорно шаљу ручне ракетне бацаче у Украјину. На хиљаде. Да ли ће сада украјинске колеге тамо те бацаче проследити трупама или ће их препродати израелским (прича се) трговцима оружја за реекспорт, то ћемо тек видети. Ти бацачи можда имају проблем да оборе миг-29, али боинг-737 је вероватно друга прича.

Јављају нам у „Тајмсу“ да је најновија ракета британске производње, „старстрик“, на бојишту у Украјини успешно срушила (преполовила) руски војни хеликоптер. Чланак нам доноси и фотографије у боји тог оруђа. Фотографије су очигледно рекламне и направљене у неком зеленом шумарку у околини Оксфорда. Срушеног и преполовљеног хеликоптера нема. Има фотографија неких војника који прелазе преко срушеног моста. Врло необично.

И за крај, да још споменемо и министарку спољних послова Британије Лиз Трас. Њен интервју „Тајмсу“ је индикативан: „Запад се фокусирао на јефтине производе уместо на слободу и безбедност“, каже она. Да ли то има какве везе с Кином, сами просудите. Неуморна министарка се, међутим, не задовољава само спољном политиком. Њене амбиције су очигледно много веће. Ево је где за „Дејли мирор“ изјављује да жене чији супрузи желе да промене пол (transgender) неће морати да остану заувек заробљене у хомосексуалној вези, јер ће моћи да ставе вето, да забране такву транзицију. За такве жене, супруге особа у транзицији, постоји већ и име – транс-удовице, објашњава министарка.

Из њене перспективе, дакле, решење за украјинску кризу је на видику. Или су то можда само светла надолазећег воза?      

[/restrict]