НАОРУЖАВАЊЕ ТЕРОРИСТА

БРИТАНИЈА, КУРТИ И РАКЕТЕ

Шта је истина у вези с наводном испоруком опасног оружја косовским Албанцима? Наводи председника Србије Александра Вучића који тврди да је Лондон Приштини послао убојите антитенковске ракете, или деманти британске амбасаде у Београду?

Године 1985. у америчким структурама јачало је питање „колико дуго ћемо Русима пуштати крв“, а деловало је као да је Вашингтон спреман да „пушта Русима крв до последњег Авганистанца“, рекао је пре неколико година за „Бизнис инсајдер“ Џек Дивајн, агент ЦИА који је у то време преузео руковођење оперативном групом за Авганистан. Иако је „Операција циклон“, односно наоружавање авганистанских побуњеника прво против комунистичких власти у Кабулу, а потом и против совјетске армије, започета и пре инвазије СССР-а на Авганистан (о чему је у оквиру напора да се Москва увуче у авганистански рат сведочио и Збигњев Бжежински, саветник за националну безбедност Џимија Картера), пун замах је добила тек те 1985–1986. године када је одлучено да се такозваним муџахединима испоруче тада најмодернији лаки преносиви амерички противваздухопловни системи „стингер“. Колико је слање оружја у Авганистан повећано најбоље каже податак да је опрема послата 1979. вредела 695.000, а 1987. године 630 милиона долара, скоро хиљаду пута више. Године 1986. испоручено је око три стотине „стингера“, 1987. око 700, а укупно између две и две и по хиљаде. [restrict]

Испорука „стингера“ авганистанским „борцима за слободу“ добила је готово митски статус и Вашингтон је волео да се хвали како је управо то довело до слома совјетске интервенције, повлачења из Авганистана, па чак и потоњег краха СССР-а. Модерни научници се споре око тога. Политиколог и стручњак за наоружање Ален Куперман тврди да је тадашњи совјетски лидер Михаил Горбачов одлуку о повлачењу донео пре прве употребе „стингера“ и да су совјетске контрамере за свега неколико месеци поништиле ефекат тог оружја на бојишту. Дивајн, с друге стране, сматра да је појављивање „стингера“ на фронту била прекретница, иако признаје да су на одлуку о повлачењу утицали и бројни други фактори попут економских проблема са којима се СССР у то време суочавао и противљење интервенцији на унутрашњем плану. Има и оних који тврде да је слање „стингера“ у Авганистан не скратило него продужило рат, спречавајући Совјете да се повуку чистог образа. То би се уклопило и у ону тезу о „пуштању руске крви до последњег Авганистанца“.

ПОНАВЉАЊЕ МАТРИЦЕ Готово истоветну стратегију овој авганистанској колективни Запад предвођен Американцима користи и у садашњем рату у Украјини. Од увлачења, односно приморавања Русије да интервенише, до врсте оружја које се испоручује и његове мистификације. „Пуштање руске крви“ у украјинским градовима је стратегија истог оног Збигњева Бжежинског који је осмислио увлачење Совјета у Авганистан. Оно што је за планински терен Авганистана био „стингер“, то су за урбане борбе по украјинским градовима антитенковске ракете британске производње NLAW и амерички „џавелини“. А по свему судећи и идеја о рату до последњег Украјинца је ту, пошто делује да и испорука овог наоружања украјинским снагама највише служи продужавању рата.

Још једна аналогија – Американци су у Авганистану највише подржавали најекстремније исламистичке елементе са џихадистичким везама, уместо идеолошки и верски умеренијих устаничких организација, од којих су касније настали и Талибански покрет и Ал Каида, као и бројне друге исламистичке терористичке организације. Слично је и у данашњој Украјини и њиховим неонацистичким војним и паравојним формацијама.

Важно је напоменути да иако је „Операцију циклон“ у Авганистану предводио Вашингтон, односно ЦИА, важну улогу у њој је имала, наравно, и британска обавештајна служба МИ6. Ту долазимо и до улоге Велике Британије и њене обавештајне структуре у региону Балкана. Поред тога што Британија уводи санкције лидеру Срба у БиХ Милораду Додику и Републику Српску, између осталог, притиска претњама о слању својих специјалних снага у БиХ (по неким наводима 500 њих је већ послато) како би „спречила ескалацију“, изгледа да притисак на српски народ спроводи и слањем оружја на Косово и Метохију, истог оног које се шаље у Украјину.

Председник Србије Александар Вучић упозорио је у недељу, 17. априла, да је британско наоружавање такозваног Косова противно Резолуцији 1244 и другим међународним споразумима. „Нису Енглези први који их наоружавају. И то опасним ракетама, које су се добро показале у Украјини. Разумели смо поруку“, рекао је он. Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да је озбиљно забринута због „наоружавања Косова и информација да Велика Британија стоји иза тога“ и оценила да то дестабилизује регион, а министар унутрашњих послова Александар Вулин је, као и обично, био најјаснији рекавши да се ради о „непријатељском чину“ и „наоружавању терориста“. Британска амбасада у Београду је, међутим, оценила да се ради о „потпуно измишљеним наводима“. „У појединим београдским медијима су се појавили потпуно измишљени наводи о извозу наоружања из Уједињеног Краљевства на Косово. У овим наводима нема ни трунке истине. Љубазно позивамо све медије да провере чињенице и спрече ширење дезинформација и лажних вести“, навели су они. Проблем је само што се не ради о наводима медија него, као што смо навели, председника Републике, премијера и министра унутрашњих послова.

ШТА СУ БРИТАНЦИ (НАВОДНО) ПОСЛАЛИ? Пошто смо у немогућности да „проверимо чињенице“, како то британска амбасада захтева (не знамо да ли да се обратимо Куртију и њему верујемо на реч, или њима самима), можемо само да разматрамо наводе који су се појавили у јавности, или, како би то рекли на Н1 и Новој.рс, у „режимским медијима“, који, за разлику од њих, више верују Вучићу, Брнабићки и Вулину него британској амбасади. „Вечерње новости“ пишу да је у Приштину 16. априла стигао први контингент од 50 система NLAW у оквиру „аранжмана који су крајем фебруара направили шеф британске владе Борис Џонсон и премијер Косова Аљбин Курти“. „Према првим информацијама, договорено да цена једног борбеног комплета буде око 40.000 евра, што је нешто мање од тржишне вредности“, додаје лист. Ако је информација „Новости“ да је Приштина ракете платила 40.000 евра по комаду, нису их добили за мање од тржишне вредности, јер им је по „Форбсу“ и „Бизнис инсајдеру“ цена 37.000 евра. „Према доступним информацијама, у наредним месецима Британија ће Албанцима испоручити и најмање 20 лаких противтенковских система џавелин“, додају „Новости“.

NLAW, што је скраћеница за „лако антитенковско оружје нове генерације“ на енглеском, јесте бацач ракета за једнократну употребу који се у арсеналу појавио 2009. године као заједнички производ Британије и Шведске. Систем је тежак 12,5 килограма, има ефективан домет од 20 до 800 метара (400 метара за мете у покрету), бојеву главу с кумулативним пуњењем и у стању је да пробије до 500 милиметара челика. Поређења ради, оклоп руских тенкова Т90, који се највише користе у Украјини, при удару кумулативне бојеве главе имају оклоп еквивалентан 1.150–1.550 милиметара челика, а српски М84 550–700 милиметара. Пре испаљивања потребно је мету пратити пет секунди, а онда се ракета сама наводи на циљ уз могућност напада одозго, што је посебно опасно за тенкове, јер им је оклоп у горњим деловима најтањи.

Други систем који би Британци могли испоручити „Косову“ је америчка ракета „џавелин“, производ компанија „Рејтеон“ и „Локид Мартин“ чија лансирна јединица, по америчком буџету за 2021, кошта 250.000 долара, а свака ракета по 217.000 долара. Укупна тежина му је 22,3 килограма, а домет од 2.500 до 4.750 метара, у зависности од верзије. Пробија оклоп дебљине 750 милиметара челика (600, ако постоји реактивна заштита). Као и британски систем, и „џавелин“ има могућност удара одозго и самонавођења после обележавања мете.

„Форбс“ за NLAW пише да је оружје „корисно само у очајничким ситуацијама“, што је дефинитивно тренутно случај с украјинским снагама, али што би био случај и с косовским Албанцима ако би српске снаге кренуле у решавање спора војним путем. Међутим, то у скоријој будућности свакако не би могао бити случај, јер је јасно да Београд не намерава да питање Косова и Метохије решава војним путем, ако ни због чега другога, онда због тога што би такав потез Србију неизбежно довео у сукоб с НАТО-ом. Онда се поставља питање због чега би Британци, ако то чине, у овом тренутку наоружавали косовске Албанце. Да ли због тога што у садашњој ситуацији с Украјином Београд одбија да се придружи санкцијама против Русије? Да ли планирају да, по моделу увлачења СССР-а у Авганистански рат и приморавања Русије на интервенцију у Украјини, и Србију доведу у ситуацију да мора да интервенише на Косову и Метохији? Да ли је то порука коју Вучић каже да је разумео? Надајмо се да није, иако треба бити свестан тачности оне чувене Гандијеве изреке да ако се две рибице свађају на дну мора, мора да је у близини британска подморница.

[/restrict]