КИНА, РУСИЈА И ОДКБ

Пекинг је заинтересован за јачање војних веза с Москвом због растуће претње војног сукоба с Тајваном, коме су САД намениле улогу нове Украјине, с идејом да на њему Кинези сломе зубе

Шаљући све веће количине свог оружја Украјини, Американци уз помоћ савезника покушавају што више да одложе војни пораз Кијева, а руску специјалну војну операцију отежају и учине је што крвавијом и скупљом за Москву. Међутим, чак и поједини западни медији тврде да су ако не Вашингтон, онда европске земље свакако до те мере исцрпеле своје залихе наоружања и војне опреме да ће морати хитно да допуњавају нове количине. То ће бити сладак залогај за амерички војноиндустријски лоби – коме је баш један овакав сукоб добродошао. Остаје само отворено питање колико су НАТО савезници у целу авантуру ушли добровољно, а колико је то био плод „убеђивања“ Вашингтона. Не само што су цене свих производа полетеле у небо, због чега колективни Запад бележи инфлацију рекордну у последње четири деценије и пад БДП-а као у години короне, него морају – ионако презадужени – да улажу огромне своте новца у набавку (америчког) наоружања, чему су се раније оштро противили. А још ако их, недајбоже, прекоокеански савезник ускоро потера под пуном бојном опремом на источни фронт да ратују против Русије и тако доказују своју „НАТО солидарност“, угођај ће бити потпун.[restrict] И сетиће се неки, али прекасно, како су заводљиве биле пароле слаткоречивих лобиста да „НАТО убрзава економски развој нових чланица“, да је то најбољи начин за „улазак у клуб богатих“, или да пут у ЕУ мора бити „евроатлантски“. Показаће се, и већ је, да све што су „добили“ уласком у НАТО, сада морају да врате кроз уплате за наоружање, али и својеврсни „данак у крви“. Заборавили су, очито, основно правило дипломатије и међународних односа, да нема бесплатног ручка. Односно да је џаба сир само у мишоловци. Многи ће „НАТО мишеви“, под притиском свог јавног мњења, почети да се преиспитују где су то погрешили, али преузете савезничке обавезе морају дисциплиновано да се извршавају. Ако само помислите да кажете да „нисте тако мислили“ и да сте само желели да узмете неки долар, али вам тада нико није рекао да ће вас слати у украјинску касапницу, одмах ће вам врло убедљиво објаснити колико су ваша размишљања погрешна. И опасна по вас. Па ћете, после понуде која се не одбија, пожурити да станете у ред „добровољаца“ за пут у Украјину о свом руху и круху.

АМЕРИЦИ ПОТРЕБНО ДА УКРАЈИНА НАСТАВИ РАТ Зато многи у Европи, док се куну Вашингтону и Кијеву на верност, кришом навијају да Руси што брже заврше своју операцију – пре него што „и њих позове“. Али Пентагон ће се постарати да тако не буде. „Америци је потребно да Украјина настави рат. Њој није потребно да Украјина живи мирно и има развијену економију. Треба им још једна Сирија захваћена ратом, али сада у источној Европи и обавезно поред Русије, са задатком да завади словенске народе. Зато свако ’пумпање’ Украјине оружјем иде наруку САД“, оцењује Александар Михајлов, директор московског Бироа за војнополитичку анализу.

Имајући у виду да су САД већ послале наоружање у вредности од 1,7 милијарди долара, а ЕУ 1,5 милијарди евра, сада је питање колико „НАТО савезници“ још имају тог метала спремног за Украјину и да ли су баш сви вољни да га деле с лидером из Кијева Володимиром Зеленским? Јер темпом којим га руске Оружане снаге уништавају, тешко да Европљани могу да га допремају. Па ће се, закономерно, у једном тренутку Украјина наћи коначно разоружана, односно демилитаризована. И биће много вољнија за преговоре с Москвом, која ће ипак најпре инсистирати да се спроведе и денацификација – што не подразумева останак садашње кијевске гарнитуре на власти. Стога је за њих много боље да до мировног споразума дође што раније, али је за то предуслов да Русији нанесу неприхватљиве губитке. САД и НАТО са својим испорукама наоружања управо на томе неуморно раде, али је у овом тренутку такав расплет у домену теорије и лепих западних жеља.

Да тако и остане, допринеће и Кина. Пекинг је свестан да је рат НАТО-а против Русије, у случају да Москва изгуби, само пролазна степеница ка финалном обрачуну САД и Кине. И да је много боље радити превентивно него чекати да рат закуца на ваша врата. Тако треба читати и речи председавајућег Сталном комитету Свекинеског народног конгреса Народне Републике Кине Ли Чаншуа, који најављује тешњу координацију Пекинга с Организацијом договора о колективној безбедности (ОДКБ), војног блока с Русијом на челу. Како објашњава Ли, Кина сматра ОДКБ водећим механизмом безбедности на постсовјетском простору и указује да је јачање стратешке сарадње између НР Кине и РФ у складу с темељним интересима две земље и доприноси већој стабилности у свету. Другим речима, ако бисмо тумачили ову поруку, могли бисмо да закључимо да Кина трага за глобалном равнотежом у данашњем немирном свету на тај начин да Запад не буде у стратешкој предности.

ПЕКИНГ СПРЕМАН ЗА САРАДЊУ СА ОДКБ-ом У „ЕЛАСТИЧНОМ ФОРМАТУ“ Према оценама руских експерата, управо због повећаних притисака САД на Кину на разним правцима долази до веће заинтересованости Пекинга за бољу координацију с руским војним блоком. Ли, који руководи кључним законодавним телом у Кини, објаснио је током разговора с председницом Горњег дома руског парламента Валентином Матвијенко да је Пекинг спреман да прошири сарадњу са ОДКБ-ом који има „тежишну улогу у осигурању регионалне стабилности“. „Спремни смо да наставимо сарадњу са ОДКБ-ом у еластичном формату, да заједно штитимо регионалну безбедност и стабилност“, подвукао је Ли и додао да парламентарци Русије и Кине треба да подржавају и бране систем међународних односа и светски поредак заснован на Повељи УН и међународном праву. Указао је да свеобухватно стратешко партнерство Кине и Русије одговара њиховим темељним интересима, уносећи стабилност и сигурност у данашњи свет, а да огромне промене које су га захватиле отварају нове могућности за развој две државе.

Ово није први пут да Пекинг с високог и највишег нивоа говори о потреби јачања сарадње с војним савезом који предводи Москва, али је значајно што се о томе говори усред сукоба у Украјини. Још 15. децембра 2021, након разговора председника Кине и Русије, Владимира Путина и Си Ђинпинга, управо је кинески лидер дотакао ову тему. „Кинеска страна изразила је спремност да сарађује с Русијом и земљама ОДКБ-а у различитим и еластичним форматима у интересу безбедности и стабилности у региону“, објављено је одмах након разговора двојице лидера у саопштењу кинеског Министарства спољних послова. Том приликом је наглашено мишљење Си Ђинпинга о неопходности даљег јачања сарадње с Москвом, имајући у виду да се „поједине силе у свету самовољно мешају у унутрашње ствари Кине и Русије под изговором ’демократије’ и ’људских права’, грубо кршећи међународно право и универзалне норме међународних односа“.

И министри иностраних послова Русије и Кине, Сергеј Лавров и Ванг Ји, сагласили су се 3. фебруара 2022. године да је неопходна већа координација са ОДКБ-ом, у оквиру Шангајске организације за сарадњу (ШОС), моћним евроазијским међународним блоком у коме су, поред Кине и Русије, чланице још и Иран, Казахстан, Киргизија, Пакистан, Таџикистан, Узбекистан и Индија, док су посматрачи Белорусија, Монголија и Авганистан, а статус партнера у дијалогу имају велике државе, попут Египта, Саудијске Арабије и Турске. Све чланице ОДКБ-а су, на овај или онај начин, укључене у рад ШОС-а.

Не може се сматрати да је ШОС „азијски НАТО“, како су годинама раније тврдили поједини западни аналитичари задужени испред америчког војноиндустријског комплекса да застрашују народ и политичаре овом „претњом“, али у новонасталим околностима нестабилног света не треба искључити већи степен координације његових чланица на војном плану. Управо о томе су и говорили Ванг и Лавров, као и Путин и Си. С друге стране, несумњива је заинтересованост Пекинга за јачање војних веза и с Москвом и с другим чланицама ШОС-а, пре свега због растуће претње војног сукоба с кинеским острвом Тајван – коме су у Вашингтону наменили улогу Украјине, са циљем да Кинези на њему сломе зубе. Не треба заборавити да вишедеценијско гурање „независности“ овог острва иде наруку само онима који прижељкују конфликт. Тајван је независан само од Кине, али не и од Вашингтона и осталих „западних пријатеља“ који чине све да понижавају Пекинг. То велика сила ранга Кине засигурно неће дуго толерисати и довољно говори о глобалној неодговорности оних који кују и реализују такве планове. Нова „еластична димензија“ сарадње између Кине, Русије и ОДКБ-а охладиће убрзо усијане главе.    

 [/restrict] 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *