КАКО ЈЕ ЗАПАД ЧУВАО И САЧУВАО УКРАЈИНСКИ НАЦИЗАМ

Сложене околности су одлучиле да се нацистичка Waffen SS дивизија „Галиција“ не разоружа приликом предаје у Јуденбургу и Клагентфурту 10. мајa 1945 (као друге непријатељске јединице из Источне Европе) него да се додатно наоружа и у немачким униформама, под пратњом савезника, упути на југ, у Дантеов и Фелинијев Римини, на пешчане плаже Јадрана, где се излежавала наредне две године чекајући даљу судбину. А добра коб је била каква се само пожелети може: украјински есесовци, са својим командантом генералом Павлом Шандруком на челу, проглашени су на крају „слободним грађанима“, штавише „борцима за слободу“ и упућени прво у Енглеску, а затим широм Комонвелта (највише у Канаду), где су започели нови живот под окриљем владе Његовог величанства!

Ратни пут 14. гренадирске Waffen SS дивизије „Галиција“ био је сасвим необичан и разликовао се од осталих поражених нацистичких јединица Трећег рајха. У филму Оливера Стоуна и Игора Лопатонока Ukraine on Fire (2016) види се да је тек формирана ЦИА (раније OSS, затим Контраобавештајни корпус војске Сједињених Америчких Држава), конкретно њен директор Алан В. Далс, чинила све да ову злогласну борбену групу сачува за неки будући рат и чак приказује документе потписане његовом руком, којима се украјинским нацистима брише њихова ратна прошлост, нарочито учешће у ликвидацији 120–200.000 Јевреја, Руса, Пољака и антифашиста, а дивизији опраштају („granted indulgences“) сви њени злочини због потреба Хладног рата („in the name of cold war neccessity“). Тако се догодило да се ова нацистичка дивизија не разоружа приликом предаје у Јуденбургу и Клагентфурту 10. мајa 1945 (као друге непријатељске јединице из Источне Европе) него да се додатно наоружа и у немачким униформама, под пратњом савезника, упути на југ, у Дантеов и Фелинијев Римини, на пешчане плаже Јадрана, где се излежавала наредне две године чекајући даљу судбину.

[restrict]

А добра коб је била каква се само пожелети може: украјински есесовци, са својим командантом генералом Павлом Шандруком на челу, проглашени су на крају „слободним грађанима“, штавише „борцима за слободу“ и упућени прво у Енглеску, а затим широм Комонвелта (највише у Канаду), где су започели нови живот под окриљем владе Његовог величанства! Све се то потанко описује у темељно документованим књигама „Пацовски канали“, „Нацисти у Аустралији“, „Нечастиво тројство“ и „Добро дошли, нацисти“ Марка Аронса и Џона Лофтуса. Потоњи је био амерички официр, војни истражитељ ратних злочина у Армији САД и самостални тужилац у неколико америчких администрација, који је готово цео живот посветио борби против прикривања холокауста. Али пођимо редом у расветљавању свих ових околности, необично актуелних у свему што је уследило после Мајдана 2014. и данашњег рата у Украјини.

РУСИЈА, ПРЕТЊА ЗАПАДНОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ Између предаје СС дивизије „Халичина“ (британски документи чак и избегавају реч „предаја“ већ радије наводе „прикључење“) и наредбе да се цела „украјинска католичка армија“ под оружјем упути у Италију и тамо чека даља наређења, догодило се нешто важно, што није знао ни британски бригадир који је у општем кркљанцу на бившој граници Аустрије и Југославије „примио“ Украјинце, док је четнике, неке усташе и припаднике Власовљеве руске армије у служби Немаца немилосрдно вратио комунистичким властима. У Лондону се кувало нешто велико и судбоносно. У прошлом броју „Печата“ прочитали смо шокантан документ који је недавно објавио војни историчар и бивши руски министар културе Владимир Медински (садашњи преговарач у руско-украјинским преговорима), а који је потписао британски премијер Винстон Черчил 22. маја 1945. године: „Строго поверљиво. Тема: Русија, претња западној цивилизацији. Операција: Незамаисливо… Датум објаве: 1. јул 1945… Суштински. једини начин да дођемо до брзог (ратног) успеха јесте копнена кампања, која би омогућила да се у пуној мери искористи наша доминација у ваздуху. Планира се ангажовање 20 оклопних дивизија, 50 пешадијских дивизија, пет ваздухопловних дивизија, оклопно-тенковских и пешадијских бригада, еквивалент за осам дивизија. А према проценама, у раним етапама (војне кампање) било би могуће прекомпоновати, поново опремити и наоружати 10 немачких дивизија.“ Плус још једну, украјинску СС дивизију, састављену од нацистичких фанатика, мржњом задојених према свему што је руско, која је у међувремену преименована у „Прву украјинску националну дивизију“, у складу с тајним Черчиловим планом за продужетак Другог, односно – већ Трећег светског рата! Као да се, у часовима пада Берлина, обистинио Хитлеров сан о рату Запада против Руса.

„Черчил је касније признао да је издао наређење лорду Монтгомерију да пажљиво прикупља немачко оружје и да га слаже тако да може лако поново да буде подељено немачким војницима. Монтгомери је признао да је послушао наређење. Била је истина да се Енглеска припремала за рат против Русије користећи поражену немачку војску као савезника иако је рат још трајао“, написао је Кејв Браун.

Историчари су мало рекли о овој сулудој Черчиловој идеји иако је она била логичан наставак његових убеђења и скривених жеља. У најмању руку, она је била не незамислива него и немогућа. Не само што је свет био потпуно исцрпен седмогодишњим светским ратом и срећан што је он управо окончан, него се СССР налазио на врхунцу своје војне моћи, а Труман, који је изненада наследио преминулог Рузвелта у Белој кући, тек је требало да прими капитулацију Јапана, док је совјетска армија победоносно напредовала кроз Манџурију. У припреми је била Потсдамска конференција којом би се коначно завршио Други светски рат, а човечанство дочекало дуго очекивани мир и какву-такву обнову. Ускоро и сам Черчил је отеран с власти, а војне послове преузела је лабуристичка влада. Али има нешто друго, можда још важније из садашње перспективе. Рат Запада против Русије планиран је још док претходни није ни завршен и то у самом врху таласократске империје. Све између тога јесте био рат, али Хладни, који се данас претворио у језиву, сурову реалност. Черчилове фикс-идеје пале су на захвално тло и живеле у некој врсти анабиозе све док се управо у Украјини нису створили услови да се повампире, постану неки фактор и повуку цео Запад у будаласти крсташки рат против људског ума, управо онако како је пре две деценије писала Дајана Џонстон (The Fools Crusade, 2002).

ПОСЛЕДЊА МИСИЈА ФИЦРОЈА МЕКЛЕЈНА Својим чувеним говором у Фултону, Мисури, 5. марта 1946, Черчил је прокламовао термин Гвоздена завеса: свет је заиста срљао у 45-годишњи кошмар Хладног рата. Већ готово заборављена украјинска СС дивизија, којој је у међувремену одузето оружје, изгубила је своју „борбену“, али је добила неку нову улогу. Бригу о њој преузела је британска МИ6, за коју је Степан Бандера радио још од пре рата, али је логор у Риминију требало ликвидирати јер се у Италији успостављала нова, цивилна власт, а најбројнија партија, КП Италије, претила да ће сама похватати украјинске нацисте и предати их совјетској мисији у Риму, која је већ тражила њихово изручење на основу споразума из Јалте. Штавише, савезничкој команди у Италији доставила је досијее 124 украјинска СС официра ратна злочинца дивизије „Галиција“ с доказима о стравичним масакрима којима су командовали. Томе су допринели и сами Украјинци, који су се осилили и за време пијанки по лучким крчмама Риминија, по коме су се кретали потпуно слободно и показивали тетовиране есесовске знаке под пазухом. Било је крајње време и Лондон је одлучио. Форме ради, био је у Римини послат наш стари познаник, аутор операције „Недеља пацова“, тј. савезничких бомбардовања српских градова 1944, бригадир Фицрој Меклејн, Черчилов пријатељ и бивши шеф савезничке мисије код Тита, готово идеална личност за фабриковање извештаја који су одговарали влади у посебно деликатним случајевима, какав је био и овај. Меклејн је извршио „истрагу“, која је дала „очекиван“ резултат и све је било убрзо завршено.

СИМПАТИЈЕ „ДОБРОГ БРИГАДИРА“ „Провера је била површна“, пишу Аронс и Лотфус. „Испитано је само 200 од 8.272 људи… Екипа бригадира Меклејна ведро је признала да су сами Украјинци испричали целокупну кратку историју дивизије, а ми сами нисмо располагали никаквим информацијама на основу којих бисмо проверавали њихове исказе“ (као да уопште нису узимали у обзир достављене детаљне доказе совјетске мисије у Риму! – Б. З.). „Украјински официри су намерно изнели погрешан редослед борби које су водили и тврдили су да је њихова јединица Прва украјинска дивизија Вермахта, која је имала добру репутацију (!). Неки од истинских злочинаца, ако их овде уопште има, можда се скривају у овим наизглед безопасним јединицама, али тај ризик морамо да прихватимо.

Истрага касни већ месецима. Ако желимо да овај посао завршимо, морамо, а по мом мишљењу и можемо, да претпоставимо да су људи заиста онакви какви тврде да су и да су радили оно што кажу да су радили. Имам намеру да истрагу окончам средином марта“, написао је Лондону Меклејн. „На срећу ниједан заробљеник није био толико глуп да призна ратне злочине, тако да није откривен ниједан ратни злочинац“, додају Аронс и Лотфус. „Била је то добра вест за Форин офис, који се надао да ће избећи непријатности које природно прате сваку темељиту истрагу. Украјинци који су уживали под британским старатељством нису имали намеру да га напусте. Бригадир Меклејн, који је гајио искрене симпатије према овим момцима, питао је Форин офис како да заштити Украјинце и како да спречи да они падну у руке Совјетима у тренутку када италијанска влада буде преузела логор.“ Из Лондона су му одговорили да целу дивизију одмах пошаље у Уједињено Краљевство. „Већ је било договорено са британском владом да украјински СС ветерани смештени у Риминију добију статус ’слободних досељеника’ и да им британска влада помогне да се настане у Канади, Аустралији и другим земљама Комонвелта“, пише Симпсон Блаубек.

НЕ МОЖЕШ ПРОБУДИТИ ОНОГ КО-ЈИ СЕ ПРАВИ ДА СПАВА „Пацовски канали“ Ватикана, бискупа Худала и усташког фратра Драгановића, као и операција ODESSA биле су супертајне активности, али је трансфер украјинских есесоваца у Уједињено Краљевство био – сасвим јаван! Без обзира што се дигла велика прашина око довођења СС дивизије „Галиција“ у „слободни свет“, британски Форин офис имао је своју тврдоглаву мантру о „спасавању недужних избеглица од злих Руса“. Државни министар Хектор Мекнил тврдио је чак да је совјетска комисија учествовала у проверавању ових 8.000 људи из Западне Украјине и да међу њима нису откривени ратни злочинци… Никакви совјетски представници нису учествовали у провери тих 8.000 људи јер су британске војне власти увек давале негативан одговор кад год су им се совјетски представници обраћали у вези са тим предметом. Постоји једна индијанска пословица која каже „Не можеш пробудити онога који се прави да спава“. Тако је влада Његовог величанства прикрила ужасну улогу коју су Украјинци као верне и активне слуге Немаца имали у покољу у Лавову (о ком смо писали у прошлом броју) и другим градовима тог дела света, као и у фабрикама смрти широм Источне Европе. Озлоглашена украјинска СС дивизија „Galizien“ и друге украјинске формације сносе пуну одговорност за већину монструозних злочина који су се тамо одиграли, писао је Форин офису Феликс Верт из Асоцијације страних новинара у Британији.

КАСТРОВО ПРОРОЧАНСТВО Тек четрдесет година касније, 1988, Британски свепартијски парламентарни комитет утврдио је да галицијски есесовци нису прошли ни кроз минималну проверу која је обавезна при усељавању у Британију, а камоли ригорозну проверу, обећану 1947. године. „Истрага“ доброг бригадира Меклејна била је само бацање прашине у очи светској јавности, као и његова „хуманитарна мисија“ у Хрватској 1991, за коју га је Туђман наградио орденом „Бранимировог реда“. У међувремену су за рат стасали унуци СС гренадира дивизије „Galizien“, који су својим херојским дедовима подигли споменике широм државе Онтарио у Канади. Непосредно пре рата у Украјини ови већ зрели људи добровољно су се, као и њихови преци у „Халичину“, пријавили у батаљоне „Азов“ и „Ајдар“, који поново остављају крваве трагове у новом рату против Русије.

Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ у Израелу, осудио је канадску војску због обуке ових неонацистичких бораца у Украјини, рекавши да је одговорност Отаве да осигура да се такве ствари не дешавају. „Канадска војска је, међутим, негирала било какву обавезу да проверава полазнике обуке. Канадска влада није обратила дужну пажњу“, рекао је Зуроф за „Ottawa Citizen“. Канадска влада применила је формулу доброг бригадира из 1947. Штавише, како наводи поменути медиј, канадска војска је 2017. написала извештај у којем се наводи да је „више припадника ’Азова’ себе описало као нацисте“. Извештај Радио Канаде обелоданио је да су још у новембру 2020. године канадске трупе фотографисане како обучавају припаднике пука „Азов“, међу којима и једног војника с обележјима СС дивизије „Галиција“ (фотографију доносимо у прилогу).

Сумње више нема. Изгледа да је у праву био Фидел Кастро који је пре тридесет година прорекао: „Следећи рат у Европи биће између Русије и фашизма, само ће се тада фашизам звати демократија.“

[/restrict]