ИЗЛОГ КЊИГЕ

Никола Моравчевић

ВЕЛИКИ ЖУПАН

Архипелаг, Београд

Настављајући серију историјских романа о српском средњем веку, Никола Моравчевић је написао књигу у којој на основу обиља грађе и проучавања историјских околности изнутра приказује сложену личност великог жупана Стефана Немање и историјски тачне догађаје тог веома бурног доба. Јасно разликујући историју од мита и хагиографија, Моравчевић исписује узбудљив роман о оснивачу династије Немањића и о човеку који је Рашку претворио у значајну земљу на Балкану. У средишту Моравчевићвог интересовања су узбудљиве епизоде Немањиног живота, од спорова и сукоба с браћом око рашког наслеђа, споразума и сукоба с Византијом, ратовања у улози команданта вазалног српског одреда у византијској војсци, преко сусрета с Фридрихом Барбаросом и коначног доласка на место великог жупана Рашке, па све до одлуке да напусти жупански престо, повуче се на Хиландар и тамо замонаши. Пратећи Немањин живот од детињства и ране младости, преко доба пуне зрелости и ускомешаних времена власти, до монашке смрти, Моравчевић настоји да на основу доступне историјске грађе, али и многобројних токова различитих предања и записа о Немањином животу и делу створи стабилну романескну слику. На великој позорници овог романа појављује се и свакодневни и историјски Немања, и младић који трпи неправду и храбри ратник који се неправди супротставља, и прекаљени државник, сав посвећен искушењима владарског живота и опстанка земље којом управља, и скрушени монах који смирено сабира искуства свог узбудљивог живота. Обликован на такав начин, Моравчевићев роман је у исто време слика једног испуњеног живота и велика фреска српског 12. века.    

 

Емир Кустурица

ВИДИШ ЛИ ДА НЕ ВИДИМ

Српска књижевна задруга, Београд

Уметник филма и филозоф, ангажовани интелектуалац и ерудита, Емир Кустурица се опробао као изврстан књижевни приповедач. Сви ти дарови налазе се у његовој новој књизи, роману и есеју ‒ о писцу Хандкеу и редитељу Кустурици. Светски глас двојице побуњеника приближио је њихове различите темпераменте и спојио их у разумевање посебне врсте. Главни јунак нове књиге, Хандке/Кустурица, држи савременом свету духовиту лекцију о племенитом савршенству уметности и моралности, и то кроз параболу ходања по жици изнад судбинске реке Дрине која спаја и раздваја све осим аутентичности и човечности.

Алфонсо Круз

ЦВЕЋЕ

Чигоја, Београд

Тема овог романа је наше памћење и питање како нас оно дефинише. Радња је смештена у савремену Португалију, а главни лик је господин Улме, који је сваким даном све више узнемирен вестима. Након што доживи мождани удар потпуно губи емоционално памћење. Поред дирљиве приче и својеврсне „психологије сећања“, Цвеће Алфонса Круза је моћна друштвена критика савремених политичких система у којима је похлепа политичара и економских моћника важнија од онога што нас чини људима – малих ствари које ће остати у нашем сећању…   

Јелена Ленголд

БАЛТИМОР

Архипелаг, Београд

Пролеће, лето и јесен који се описују у овом роману чине да ова Београђанка јасније него икада сагледа сав свој живот, а поготову да сагледа сопствену свакодневицу. У тој свакодневици она опажа стално понављање истих ствари, у љубави, тако на послу, у породици и пријатељствима, као и у покушајима да се побегне од досаде и равнодушности. Брижљиво сликајући унутрашњи свет своје јунакиње, Балтимор приповеда о простору између љубави и смрти, између интиме и празнине, између ћутања и неразумевања, између стварности и Интернета, између београдске свакодневице и веб-камере која јунакињу одводи у Балтимор, између писања и одласка код психијатра. Упечатљива прича о јунакињи наших дана.

 

Вилијам Хантер

ЕПИДЕМИЈЕ ПЕГАВОГ ТИФУСА

У СРБИЈИ 1915

Прометеј, РТС издаваштво

Радови пук. др В. Хантера су најобимније и највредније дело које се односи на појаву пегавог тифуса у Србији 1914/1915. године и основ су за проучавање ових епидемија. Масовност оболевања од рекуренса и пегавца је уследила као директна последица Великог рата када се нашло у избеглиштву бројно становништво, а војска Србије приморана да буде у рововима више месеци, док појави епидемије доприноси и размештање по Србији великог броја ратних заробљеника као и чињеница да окупатор оставља за собом своје војнике оболеле од пегавца. У епидемији катастрофалних размера по Србију, која је трајала шест месеци, оболело је од пегавца 500.000 људи, а умрло од 135.000 до 150.000. Драматичност епидемије кулминирала је дневним оболевањем од 1.500 до 2.500 људи са умирањем 50–70%.

 

Џошуа А. Санборн

АПОКАЛИПСА ИМПЕРИЈЕ – ВЕЛИКИ РАТ И РАЗАРАЊЕ РУСКОГ ЦАРСТВА

Службени гласник, Београд

Желео сам да васпоставим људскост безгласних мушкараца и жена, који се у постојећим историјама овог рата представљају искључиво као архетипови примитивних руских сељака војника или као напаћене жртве модерног рата. Већина мојих иницијалних архивских истраживања била су посвећена откривању њихових прича кроз полицијске извештаје, цензурисана писма, телеграме официра, мемоаре и дневнике. Тек касније, када сам почео да пишем чланке засноване на овим истраживањима, јасније сам видео след догађаја које сам описивао. На тај начин се јавила једна другачија врста историје, она која је повезивала војно насиље, пад државе, урушавање друштвеног поретка и крај царства у један преклапајући, али узрочно-последични низ. Овај процес има до те мере запањујућу сличност са глобалним историјским процесом нестанка великих империја током XX века да сам одлучио да прекомпонујем свој пројекат како бих нагласио да су апокалиптична искуства кроз која је Русија прошла током Великог рата и Грађанског рата представљала рану фазу драматичне, али болне глобалне историје. Феномен урушавања империја или деколонизације још више даје на значају Великом рату, као једном од централних догађаја у наративу историје XX века. Тиме ова књига има два циља: да опише животе широког спектра актера на Руском фронту, као и да анализира начин на који се урушило Руско царство – речи су аутора.