ОДЈЕЦИ ЖЕСТОКОГ МЕДИЈСКОГ РАТА КОЈИ СЕ ШИРОМ СВЕТА ВОДИ ПРОТИВ „ИМПЕРИЈЕ ЗЛА”
Поводом рата у Украјини сломљеног срца и веома забринуто огласио се недавно и Арнолд Шварценегер. У тој својој изјави волео је све што се сада воли, разумео све што мора да се разуме и окривио оне који морају да буду криви.Немало његових колега је раније сличним изјавама и изливима потресености, бриге и љубави према борцима за правду и демократију већ обезбедио своје место у златној историји слободарског Холивуда
Од када је избио рат у Украјини сведоци смо једнако жестоког медијског рата који се води широм света против „Империје зла“ како, између осталог, тј. између много осталог, на западу називају „Путинову Русију“. [restrict]Наравно, са спуштањем нове гвоздене завесе, која данас подразумева и демократско поништавање Русије у сваком смислу укључујући и могућност да се медијски реагује на западне атаке и „истине“ о њима, а посебно на интернету, улогу водећег пропагатора забринутости Запада за Украјину је наравно Холивуд, као перјаница свега што се говори, сме да се каже и мора да се каже не само у делима забавне индустрије (сада много више него икада раније, пропагандно-забавне) већ и у интервјуима или изјавама на друштвеним мрежама њихових звезда. Недавно, свакако не и последњи, том подужем низу брижних напрасних обожавалаца Украјинаца и њихове борбе за слободу и демократију придружио се и добро у године зашли некадашњи акциони херој број један Холивуда, немачки Американац Арнолд Шварценегер. Мада, бивши гувернер Калифорније се већ оглашавао поводом рата у Украјини. На почетку конфликта осетио је потребу да као велики херој (додуше, само у холивудској машти) препозна хероизам двојице Украјинаца, боксере браћу Кличко, који су се по њему херојски истакли у овом рату. Том приликом је био далеко умеренији него недавно: „Знам како је одрасти након рата, у окупираној земљи, и знам да у рату и након њега нико не побеђује. Сви пате…“ Али је у стилу холивудске мелодраме коју обожавају тамошњи творци интелектуално приземних „драма у тренду“ због којих крваре срца и јецају душе слободарског запада рекао и ово: „Моје мисли су с украјинским народом.
Замолили су ме да дам неколико интервјуа, али верујем да би вести требало да наставе да се фокусирају на оно што се дешава на терену, на трагедију која нам је сломила срца и на храброст украјинског народа!“
[restrict]Неминовно је пустити сузу уз овакав патос чувеног терминатора који се недавно преко твитера обратио видео-снимком директно руском председнику, апелујући да „руски Хитлер“, како руског председника називају неки амерички и европски медији, прекине рат: „Ви сте започели рат и ви можете да га зауставите“ – рекао је драматично Шварценегер. А онда је наставио: „Украјина није започела овај рат, нису ни националисти ни нацисти. Ово није рат руског народа, али јесте оних на власти у Кремљу!“
У истом обраћању се обратио и руском народу коме је чак изјавио љубав тврдећи да је увек волео Русе (!?): „Кремљ (вас) лаже када тврди да је циљ инвазије на Украјину денацификовање Украјине! Од Путина и ваших власти добијате лажне информације о ратним дешавањима. Волим руски народ и зато морам да вам кажем истину! Молим вас гледајте ово и делите даље!“
Чудно је да руски народ после овога није изашао на улице и натерао Путина да заврши рат и самим тим послуша Шварценегерову „истину“ о правим мотивима и узроцима за овај сукоб. Наравно да ни Шварценегер нити било ко други ко сада рида над судбином Украјине с презиром лепи најгоре етикете Путину и нуди западну „истину“ о свему овоме није ни реч проговорио протеклих година и деценија када је тај исти истонољубиви и човекољубиви Запад нападао на десетине суверених држава, изазивао и провоцирао на стотине локалних ратова са страшним последицама и људским жртвама. Савест им се напрасно пробудила тек сада због Украјинаца. Насиље, уништавање, ратови, рушења и изазивање катастрофа су могуће и дозвољене само када се изводе зарад западних интереса и циничних и лицемерних принципа њихове демократије.
Али није једино Шварценегерово срце крвавило због Украјинаца. Некада славни режисер и глумац Шон Пен био је још потресенији „руском инвазијом“ и хистерично је захтевао чак и бојкотовање церемоније доделе Оскара ако се украјинској икони отпора, председнику Зеленском, не омогући да говори те вечери. То се, невероватно, није десило, а није ни бојкот. Да се, међутим, сада дешавала та радосна прослава свега најбољег у филмској индустрији, Зеленски би сигурно добио најмање пола вечери уз константно типично холивудски љигаво додворавање, пренемагање и извештачено „саосећање“ свих с патњама несрећног народа које сатире касапин Путин. Пен је чак у свом стилу ангажованог борца за људска права, демократију и правду, као што је чинио у неколико наврата по Африци (али је помагао и на Хаитију и у сопственој земљи после катаклизмичних природних несрећа!), отишао у срце рата у Украјини с намером да сними документарни филм о овом сукобу, али је убрзо побегао оставивши возило и опрему поред закрченог пута и са својом екипом је сатима ходао до пољске границе. Није пропустио да истакне да ће „америчка душа бити изгубљена“ уколико Украјинци буду препуштени себи. Цео сукоб је назвао бруталном Путиновом грешком која ће имати тешке последице на човечанство. Какав ће бити тај његов филм о рату у Украјини, ако га икад заврши, није тешко погодити.
Оглашавање глумаца украјинског порекла У Холивуду су постали гласни и бројни тамошњи глумци и глумице који су украјинског порекла, а трагикомични су били и неки међу њима који су напрасно, да се ваљда политички коректно огласе у јавности, открили баш сада да су пореклом Украјинци. То је био случај са чувеним Дастином Хофманом, који је у позним годинама открио да има украјинско порекло. Што му је додатно исцедило неколико уверљивих глумачких суза због страдања, како рече, „његовог народа“! Овој типично холивудској фарси су се придружили и Стивен Спилберг, који је такође накнадно провалио да је наследио неке украјинске гене, као и звезда серије „Досије икс“ Дејвид Дуковни, који је целог живота био убеђен да је руског порекла, али, ето, открио је да му је деда који је емигрирао у Америку заправо био Украјинац! Чак је и црнопути музичар Лени Кравиц по деди са очеве стране Украјинац…
Занимљиво је и оглашавање Миле Јовович, коју смо можда не баш оправдано својатали пошто је црногорско-украјинског порекла (рођена је у Кијеву), а не српско-руског. По мајци Украјинка, Мила се поводом рата у постојбини њене мајке огласила на твитеру одмах на почетку рата с врло емотивним речима и помињањем Југославије: „Сломљеног срца покушавам да разумем све што се догодило ове недеље у мојој родној Украјини. Моју земљу и народ бомбардују. Породица и пријатељи се скривају. Моја крв и корени потичу и из Русије и из Украјине. Растрзана сам на два дела док гледам какав се ужас одвија, земља се уништава, породице расељавају, цео њихов живот лежи у угљенисаним деловима око њих. Сећам се рата у домовини мог оца, у некадашњој Југославији, и прича моје породице о трауми и терору који су доживели. Рат. Увек рат. Лидери који не могу да донесу мир. Та страшна, огромна и свеобухватна моћ империјализма! И увек, народ плаћа крвопролићем и сузама.“
И све ово уз обавезни линк „помозите Украјини“, који је сада свеприсутни симбол западне бриге и отпора руском империјализму. Можете га видети на скоро сваком сајту вести, заправо из било које области, а позиви за ангажман плаћеника да се боре у Украјини се налазе на свим сајтовима за преузимање филмова, али и многим другим. Спортске приредбе, посебно оне најгледаније, као фудбалска такмичења по највећим лигама или она у организацији УЕФА (која је раније изричито забрањивала било какве политичке поруке на стадионима) да и не спомињемо. Она су данас налик огласним таблама пропагандне машинерије Запада.
Усамљена разумна изјава Било је и усамљених разумних изјава холивудских звезда, али само на почетку рата. Сада се на тако нешто нико не би усудио, па ни неустрашиви Стивен Сигал, који је на почетку конфликта у Украјини изјавио: „Већина нас има пријатеље, неки
и породицу, у Русији и Украјини. Оба народа видим као једну породицу и заиста верујем да је спољни ентитет који троши огромне суме новца на пропаганду испровоцирао две земље да уђу у међусобни сукоб. Моје молитве су да обе земље дођу до позитивног, мирног решења како би наставиле заједнички живот у миру…“
Каква ће судбина бити тих народа, баш као што је паметно и храбро навео Сигал, одлучиће воља „спољног ентитета“. Као да се не зна ко је тај ентитет. У сваком случају, вишедеценијски архетип негативца и зла у холивудским филмовима и уопште у свим производима њихове индустрије (пропагандне) забаве – Руси ће тек сада, и док је филма, бити негативци. Преливање тог архетипа у све остале делове не само културе већ много више политике, медија и самим тим свакодневног живота је попримило апсурдне размере.
Зато смо сведоци да се тоталитарна западна квазидемократија, ако некима није била довољна политичка и медијска хистерија током ковид пандемије коју је индуковао „ентитет“, сада сасвим отворено и јасно представља као опасна неофашистичка империја спремна на свако зло у име својих великих идеала. А забавна индустрија на челу с Холивудом, уз огромну подршку и савршено компактну спрегу с медијима, јесте главно пропагандно оружје те империје.
[/restrict]