Хидросистем „Лим – Западна Морава” решава проблем енергетске стабилности

Услов за реализацију овог пројекта била би реверзибилна хидроелектрана „Бистрица” и њена горња акумулација „Клак”

У време када мегават-сат електричне енергије на берзама достиже цену већу од 200 евра, а Србија због мањка угља мора да увози ову скупу струју, изградња вишенаменског хидросистема „Лим – Западна Морава” било би решење за све актуелнији проблем енергетске стабилности, независности и безбедности, уз регулисање водотокова, обезбеђење резерви питке воде и подстицање привредног развоја земље.

Према речима др Владимира Шиљкута, саветника директора Јавног предузећа „Електропривреда Србије” за пословни систем срце пројекта и услов за његову реализацију била би реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) „Бистрица” и њена горња акумулација „Клак”. ЕПС је урадио студију „РХЕ Бистрица – анализе и инвестиционо-техничка документација” у 2021. години. Студија је показала оправданост и потребу ЕПС-а за оваквим објектом.

– Уговор за израду идејног пројекта, студије оправданости и планског документа за РХЕ „Бистрица” је пред потписивањем и план је да се њена изградња заврши до 2030. године. Поднети су захтеви за сагласност Владе Србије за израду просторног плана подручја посебне намене, као и за проглашење РХЕ „Бистрица” објектом од националног значаја. По завршетку израде пројектне документације ЕПС ће донети одлуку о даљем наставку активности на реализацији РХЕ „Бистрица”, у зависности од могућег начина финансирања њене изградње – каже наш саговорник у разговору за „Политику”.

Владимир Шиљкут (Фото Данило Мијатовић)

Након тога би се радило на изградњи система „Лим – Западна Морава”, који представља природни наставак пројекта „Бистрица”. Пројектом би била обухваћена изградња три бране и неколико хидроелектрана, од којих би барем једна, а највише три, могле бити реверзибилне, с акумулацијама чија би резерва износила чак један терават-час, што је више од тренутних укупних капацитета ЕПС-ових акумулација.

Пројекат уврстити у Стратегију развоја енергетике до 2040.
 
Надзорни одбор ЕПС-а усвојио је иницијативу о реафирмацији идеје о реализацији хидросистема „Лим – Западна Морава” и тај пројекат биће увршћен у дугорочни план стратегије и развоја ЕПС-а. Исти одбор је такође, предложио да се пројекат изградње овог хидросистема уврсти, као пројекат од државног значаја, у Стратегију развоја енергетике Републике Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050.
 

– Кључни објекат у хидросистему „Лим – Западна Морава” била би брана Орловача, висине чак 200 метара, са хидроелектраном (ХЕ), деривациона ХЕ „Љубишница”, па брана и ХЕ „Роге”, као и деривациона ХЕ „Ђетиња”, кроз чији би се тунел лети вода испуштала у Западну Мораву ради наводњавања и побољшања квалитета воде у том сливу. На крају система је брана за водозахват „Сврачково”, која је у изградњи, уз могућност да се и уз њу изгради хидроелектрана – објашњава Шиљкут.

Пројекат хидросистема (ХС) „Лим – Западна Морава” осмишљен је још пре више деценија, као и пројекат РХЕ „Бистрица”. Основна разлика у односу на ранија његова разматрања, јесте идеја да се током даљег развоја пројекта овог хидросистема, истраже могућности и ефекти изградње реверзибилних хидроелектрана на неким од напред наведених локација, или да се бар уз те хидроелектране остави простор за накнадну изградњу пумпних постројења. Она би била изграђена када достигнути ниво удела обновљивих извора енергије (ОИЕ) са варијабилном производњом у производном миксу то буде захтевао. На тај начин била би остварена највећа могућа флексибилност електроенергетског система Србије и омогућен максимални степен интеграције ОИЕ у тај систем.

– Кроз овај пројекат Србија би у наредних пола века омогућила не само енергетску безбедност и стабилност, већ и интеграцију ОИЕ у највећој могућој мери. У систем би могло да се прикључи и више капацитета на ОИЕ него што то предвиђају максималистички сценарији у нацртима стратешких докумената чија је израда у току – категоричан је наш саговорник.

Што се тиче могућности за финансирање, предлог је да држава кроз помоћ из Европске уније и других фондова за зелене пројекте обезбеди новац за бране, приступне путеве, хидротехничке и гравитационе тунеле, јер је то у функцији регулисања водотокова, смањења опасности од поплава, водоснабдевања и унапређења квалитета вода, док би енергетски део био ЕПС-ова обавеза.

– ХС „Лим – Западна Морава” представљао би водопривредни, водоснабдевачки, иригациони и еколошки пројекат. Бујичне пролећне воде, које се сада преливају преко брана на дринском сливу и не користе се, а представљају опасност од поплава, РХЕ „Бистрица” би, преко своје горње акумулације „Клак” и гравитационог тунела, преводила у слив Рзава и складиштила у три велике акумулације на њему, са пет нових електрана. У вршним периодима оптерећења потрошње и у летњем, сушном периоду, осим производње електричне енергије, знатне количине ове воде користиле би се у сливовима Ђетиње, Моравице, Западне и Велике Мораве за побољшање квалитета вода, водоснабдевање и наводњавање – наглашава Шиљкут.

Нада се да ће поновно покретање оваквих, добрих и перспективних идеја и пројеката, допринети дугорочном развоју и унапређењу производње струје у ЕПС-у, окретању ка „зеленој” енергији и свеколиком напретку државе и целокупног друштва.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.