ГЛАС ЈАВНОСТИ

Како је гласала Србија, зашто баш тако, и шта ће јој то донети

Када је прошли пут Србија бирала свог председника, па је изабрала Александра Вучића у првом кругу избора одржаних 2. априла 2017, широм Србије су – без конкретног разлога и још мање доказа да је било, на пример, изборне крађе, што би представљало валидан конкретни разлог – покренути протести против диктатуре, сећате се, наизглед спонтани. Није се знало ко их је организовао све док по њиховим рубовима нису почели да се појављују уобичајени сумњивци, функционери разних невладиних организација које новац за такве сврхе добијају од Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, Фонда браће Рокфелер, Националне задужбине за демократију (НЕД), УСАИД-а и сличних организатора спонтаних догађања народа у земљама чија политика није у потпуности усаглашена с америчким потребама; а Сергеј Железњак, са функције заменика генералног секретара Јединствене Русије, партије Владимира Путина, тада је указао да „те наручене манифестације, према стандардном сценарију ’обојених’ политичких пројеката, имају за циљ да ослабе ауторитет легално изабраних власти које воде самосталну политику, и да дестабилизују ситуацију у земљи“. Порука Русије тиме је постала недвосмислена.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 


6 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu

    Izbori su regularno prošli. Dobro je što su nekoliko patriotskih stranaka prošle cenzus da se priključe narodnoj skupštini.
    Neki principi nisu ostvareni kao što je glasanje kosmetskih Srba na Kosovu i Metohiji (a ne u centralnoj Srbiji), i neka druga pitanja koja se nameću, i izvesna neadekvatna informisanost (primera radi, nema statističke informacijeod 2.300.000 glasača koliki je broj glasča Srba?).
    — Poznato je da je Vučić ubedljivo pobedio na izborima za predsednika 2017. godine. Tada je kritikovana praksa da se prikazuju pobednički procenti izašlih birača, na primer 60% – a da se izostavlja-prećutkuje fakat da je to procenat od “broja izašlih birača” – a ne od ukupnog broja glasača sa pravom glasa 6,5 miliona na čemu se aludira dvosmislenom informacijom.
    Tako je bilo i na sadašnjim izbotima: Vučić je pobedio sa 59 % (2.300.000 glasača) – ali nije rečeno da to nije procenat od 6,5 miliona glasača (nego od broja izašlih glasača). Zašto je ovo važno: zbog nacionalnih interesa srpske nacije u odbrani svoje države: po izbornim rezultatima pobednika od 2.300.000 glasača možda “pola” nisu Srbi, znači milion i stopedeset hiljada Srba zajedno sa ostalim nacionlnim manjinama kroji politiku srpske nacije i srpske države. To nije dobro i nije dobra vizija za budućnost: potrebna je najmanje dvotrećinska većina srpskih glasača sa pravom glasa za zaštitu nacionalnih interesa, za optimizam, što zavisi od politike vladajuće strukture. Ako uzmemo u obzir dogadjaje na KiM, nestajanje Srba i otimanje teritorije, opasnu belu kugu u srpskom narodu, kritika je vrlo opravdana. Ako na ovo dodamo i “dodvoravanje”, obećanja nacionalnim manjinama pred izbore (da ne navodim), u izvesnoj meri na štetu srpskog naroda i interesa Srbije – da bi se pomoću njih osigurala vlast (sećate se da je Zajev u Makedoniji uz pompć dve velike albanske stranke došao na vlast, da bi se nakon toga Tiranskom platformom prihvatili neki neprihvatljivi sporazumi za državu (da ne navodim).
    GLASANJE KOSMETSKIH SRBA na Kosovu sada nije ostvareno, kao što nije bilo ostvareni ni 2017-te godine na izborima za predsednika Srbije (Vućića): Tada su kosmetski Srbi glasali na Kosovu – ali su glasačke kutije iznesene van Kosova u Vranje i Novi Pazar na prebrojavanje – tretira se kao nezvanično-nelegalno glasanje (za Kosovo) da ne bi kvarilo kosovsku državnost. Zašto se tada u Srbiji ćutalo, niko se nije bunio, što upućuje na zaključak da je sve verovatno po dogovoru. i Briselskom sporazumu kojim se otima KiM od Srbije.
    Zato treba Briselaki sporazum pod hitno odbaciti dok se kosovo ne priključi Ujedinjenim nacijama, dok još ima vremena. Da skratim. Nastavak…

    • Srbija je glasala kako je dirigovao medijski rat. Pobednik je imao celokupan državni aparat, državne medije, televiziju 95% na svojoj strani, ako računamo period od najmanje 6 meseci promovisanja stranaka (programa i dela). Za pobednika svaka delatnost u izgradnji infrastrukturnim oblastima i uopšte je bila promocija, privučeni glasači čak i na etničkoj osnovi, jedino nije maksimalno iskorišćeno glasanje Srba sa KiM: govorilo se da ih ima 100.000 sa pravom glasa a glasalo – van Kosova – je kako kažu 18.000 hiljada (da ne obrazlažem). Naravno, pobedniku treba uvek čestitati sa osvojenih 2.300.000 glasova, šzo nije dovoljno ako je princip najmanje dvotrećinska većina za zaštitu nacionalnih i državnih interesa. Jedino je nekorektno što su zapostavljeni patriotski blok, zavetnici i suverenisti za zaštitu državmih interesa, nacionalnog identiteta i suvereniteta. Verujem da se 90% “patriota” protive Briselskom sporazumu kojim se otima KiM.
      NOVA /STARA/ VLAST šta će doneti: nastaviće svoju politiku za napredak Srbije, ali se očekuju i neki nepopularni potezi za status Kosova po Briselskom sporazumu kojim je Kosovo dobilo sve statusne atribute države na unutrašnjem planu (da ne obrazlažem to je posao – debata u skupštini). Ali se očekuje finalizacija sporazuma na spoljnom planu – da Srbija i Kosovo kroz kompromis potpišu “pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa” da bi se Kosovo priključilo u punoptavno članstvo u SB UN-a. Pretpostavljam šta će biti kompromis, u narednom broju. Zato se vrše veliki pritisci sa Zapada i Amerike na Srbiju u više pravca (da ne obrazlažem). Briselski sporazum kojim se otima teritorija KiM od Srbije treba pod hitno odbaciti! Da skratim, hvala na razumevanju.

      • (nastavak 2)

        U sklopu prvog komentara da “nema statističkih informacija” – glasanje i zbirni rezultati na etničkoj osnovi (a trebalo bi da ih ima preko Republičkog zavoda za statistiku u koordinaciji sa RIK-om). Na primer, hoćemo da znamo koliki je broj glasača Srba od 2.300.000 hiljada glasača koji su pobedili na izborima (od ukupno 6.5000.000 hiljada sa pravom glasa)? ZAŠTO JE OVO VAŽNO: u sklopu je nacionalnih interesa Srbije. A može da se uporedi i obrazloži sa PRDSEDNIČKIM IZBORIMA U FRANCUSKOJ:

        EMANUEL MAKRON, francuski predsednik, osvojio 27,85 odsto glasova, ispred kandidatkinje ekstremne desnice Marin Le Pen sa 23,15 glasova (idu u drugi krug). Postavlja se pitanje koliki je procenat glasača francuske nacionalnosti (etničkih francuza), možda manje od polovine osvojenih glasova (13-14%), kada se zna da je u Francuskoj mnogo migrantskih doseljenika iz celog sveta, najviše muslimana, afrikanaca itd. Do sada se govorilo da će francuzi u svojoj državi ubrzano postati “manjina”, da će izgubiti nacionalni identitet? To će se za 50-70-90 godina verovatno dogoditi, kao i u drugim EU državama sa Nemačkom, pogotovo ako se u potencijalnim konfliktnim okolnostima “udruže” muslimani i afrikanci sa drugim antihrišćanskim snagama protiv Francuza. Srbija je imala problem sa Ustavom iz 1964 godine: dve pokrajine i federacija protiv Srbije (3 : 1 glasova). Danas je valjda svima jasno, to se dešava i u Srbiji… mnogi se udružuju protiv Srbije: Albanci otimaju Kosovo, Crnogorci i Makedonci preko noći priznali nezavisnost Kosova, problemi sa BiH itd. Postoje neprdvidivi potencijali i u Srbiji (da ne obrazlažem). Zato je potrebno nacionalno i versko jedinstvo Srba, u prvom planu borba protiv bele kuge kod Srba. Da ne dužim. Hvala na prostoru.

  2. Наопако! Видите ли да хоће да убрзају пријем Србије у ЕУ! Можда је то само мамац за наивчине (шаргарепица на крају дугог штапа!) не би ли наставили, са досадашњим успехом, да од наивчина добијају све што пожеле? И да дође стварно до пријема, опет кашем, по стоти пут: НАОПАКО! Овако помахнитала Еу, која, бајаги, штитећи Украјину, чува свет од “касапина” нама уопште не треба. СРБИЈА ТРЕБА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ! – јасно је као дан, не она Србији.
    .
    НЕ ТРЕБА НАМ УНИЈА!
    БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ ПОД ХИТНО ОДБАЦИТИ!

    То, што је Србија изузета из санкција у вези са куповинком руское нафте не треба да нас завара: Брисел очекује узвратну услугу Србије за тај њихов “чин добре воље” Јесте дивно што ћемо имати бензин, али, питајте се шта следи после тога? Која БОЛНА ОДЛУКА, која превелика ЖРТВА? И шта све, поред бензина, тада нећемо више имати? У памет се, Вучићу!

    Треба мирно сачекати време кад ће друге птичице да запевају, јер то време ће доћи – или ничега неће више бити.

  3. Tоплица

    Живо нас интересује какви би закључци данас били извођени да је опозиција, нарочито патриотска имала стварни приступ СМИ, где би изложила своје темељно образложене ставове. Већ је било огавно посматрати Вучића како излеће чак и из фрижидера са бомбастичним обећањима, док сучељавања и борбе мишљења нигде. Једино је било у предвечерје, да сву опозицију построје и онда њени представници појединачно, у једној реченици изјаве шта би урадили са овим или оним, тако да је то деловало просто срамотно. Добро се сећам како је својевремено управо Вучић јадиковао да га као опозиционара не пуштају на СМИ. Па да ли је ово неки усуд наш ?
    Затим оне паре из хеликоптера пред изборе. Кад бисмо поседовали достојанство и зрно разума, имали бисмо чега да се стидимо. Овако, народ небески, народ паметан итд, и тому подобно.
    Не заваравајмо се; на врху наше лотре не назире се ни ум, ни достојанство ни патриотизам. Косово у недовршеном статусу држи још колективна свест наша, то нам је у бићу још увек. Затим и чињеница да то не би прошло у УН, не би дала Русија. Какви наши представници на оним коклицама по Западу.

  4. У своје име, могу само да изразим дубоко жаљење што опозиција, она патриотска, са визијом суверене, независне Србије која негује традиционални морал и верује у Бога и СПЦ, није добила прилику да изложи комплетне програме својих странака. Верујем да би исход гласања био мало другачији. А требало је да буде – другачији. И већ је све дошло на наплату. Још званично неустоличен, стари-нови председник је начинио штету: показао је слабост и кукавичлук, гласајући у УН за резолуцију против Русије. Сад ће, као плетиво које се пара, све кренути знатно брже – у суноврат.
    Молим Бога, ако га има, да Русији помогне у борби против зла (јер ово у Украјини је иправо то, а не рат против словенске браће): лицемерја, подлости, лажи, подметања, мржње, похлепе, лудих лидера опијених својом моћи и “изузетношћу”… али да пожури, док овај наопаки свет није експлодирао.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.