EVROPSKE SANKCIJE PROTIV EVROPE

Putin i njegov tim razmotrili su sve najgore scenarije kada su posle 30 godina apelovanja na Zapad i diplomatskih pokušaja da vrate stratešk ravnotežu i bezbednost – uzeli stvari u svoje ruke

Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjasnio se prošle nedelje za rešavanje ukrajinskog pitanja „na bojnom polju“, što je prvi put da se neki visoki evropski funkcioner zvanično zalaže za ratnu opciju protiv Moskve. „Ovaj rat biće dobijen na bojnom polju“, ocenio je šef diplomatije EU i tako potvrdio da konfrontacija između Evrope i Rusije već odavno izlazi iz prihvatljivih okvira. Dodatno zabrinjava što ni Borelj, niti bilo ko drugi od evropskih činovnika što tako lako odlučuju o ratu i miru – nije pitao građane Evrope šta oni o tome misle, da li stvarno žele s puškom na istočni front. Niti su ih pitali šta misle o velikim poskupljenjima energije, goriva i osnovnih životnih namirnica. Niti će ih, po svemu sudeći, išta i pitati. Ima ko da misli umesto njih, a na narodu je – u ovoj fazi – samo da stegne kaiš i to finansira. Borelj je dodao da će EU izdvojiti dodatnih 500 miliona evra za nabavku naoružanja koje će biti prosleđeno Kijevu. „Isporuke naoružanja biće prilagođene ukrajinskim potrebama“, podvukao je komesar. Time će izdvajanja Brisela za naoružavanje Ukrajine biti uvećana na milijardu i po evra.

 [restrict]

RAT „DO POSLEDNJEG UKRAJINCA“ ILI – EVROPLJANINA? Ukrajinski građani će zasigurno, mada ni njih niko ni o čemu ne pita, skakati do neba od sreće što stiže nova isporuka „demokratskog naoružanja“, čime će se stati na put „diktatorskim snagama“ ruskog predsednika Vladimira Putina. A to oružje će u svoje ruke uzimati baš oni, Ukrajinci, i njime ubijati svoje komšije i braću Ruse, kao i u prethodnih osam godina. Ali će i sami ginuti u toj borbi, sve dok više ne ostane niko ko bi pružao otpor ruskoj agresiji. Tada će demokratski i miroljubivi EU i NATO uvesti Moskvi još jedan paket sankcija i odati poštu ukrajinskim herojima, palim u slavnoj borbi za interese zapadnih multinacionalnih korporacija i političkih oligarhija. Za sada je plan da se protiv Moskve ratuje „do poslednjeg Ukrajinca“, međutim, posle Boreljeve izjave ne treba da začudi ako bude do „poslednjeg Evropljanina“. Mogli smo u 20. veku dva puta da vidimo kako to izgleda i da su bogati iz tih sukoba izlazili još bogatiji. Ako smo uopšte izvukli neki nauk.

Na to je ukazala i portparolka ruskog MIP-a Marija Zaharova, nazvavši EU „ekonomskim odeljenjem NATO-a“. Time se može objasniti i sve jači pritisak evropskih sankcija na Rusiju – koje razorno utiču na samu Evropu. Ekonomski interesi država članica EU i njihovih građana apsolutno su podređeni „pobedi na bojnom polju“, iako ostaje nejasno za šta se oni uopšte bore i kakve veze ima stanovnik Rima, Frankfurta, Linca, Bordoa ili Lisabona s Ukrajinom? Na koji način dešavanja u ovoj udaljenoj zemlji mogu da ugroze narode Evrope – osim kada to sami čine odsecajući vitalne ekonomske veze s Rusijom? Dok „prekookeanski saveznik“ trlja ruke jer jednim potezom eliminiše dva, od tri najveća ekonomska konkurenta na globalnoj areni. Sada je sasvim jasno i zašto je Velika Britanija žurno napustila evropski „ekonomski savez“, želeći da zadrži stratešku autonomiju od pogubnih odluka. Tek sad se vidi da sve ovo nije moglo da se desi dok je na vlasti u Berlinu bila kancelarka Angela Merkel. Ili dok je šef Bele kuće bio Donald Tramp. Iako se, spolja gledano, njih dvoje nisu slagali – morali su zajedno da odu.

Posle navodnih masakra ruske vojske u Buči i Kramatorsku objavljeno je da EU priprema „peti paket“ sankcija protiv Rusije. Nije saopšteno, doduše, da će taj paket, kao i svi prethodni, veoma bolno udariti i po samoj Evropi, čak i ako Moskva ne bude preduzimala nikakve kontrasankcije. A posebno će imati negativnih efekata na dugi rok. Peti paket najavila je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nekako istovremeno s obilaskom Buče, gde su njen dolazak više od nedelju dana na ulicama „čekali“ leševi spakovani u crne vreće. I u Ukrajini mnogi se pitaju zašto beživotna tela danima izlažu, umesto da ih sahranjuju.

Ako je Putin naredio svojim snagama da ubijaju civile po ulicama Buče, da siluju i kolju žene i decu i onda odu, a tela ostave razbacana po ulicama da ih slikaju zapadni mediji, onda nije mogao da izabere po sebe gori trenutak – baš kada su u Evropi ojačali glasovi razuma koji pitaju: Da li je normalno da Rusiji uvodimo još oštrije sankcije, koje pri tome najviše razaraju našu, evropsku privredu, dok na politiku Rusije ne utiču ni najmanje? Ali koga briga šta Putin misli, kad ga je američki predsednik Džo Bajden bez suda i suđenja nazvao „ubicom“ i „ratnim zločincem“. Zapadni analitičari i mediji spremili su za ruskog lidera „hladnu ćeliju u Hagu“. A zašto baš hladnu? Valjda zato što u Evropi neće biti ruskog gasa ni za grejanje stanova, a kamoli zatvorskih ćelija.

MANJINA ČOVEČANSTVA UVODI SANKCIJE OSTATKU SVETA Novi „evropski paket“ uključivaće i zabranu uvoza ruskog uglja, veoma potrebnog Evropi jer su svoje rudnike u međuvremenu pozatvarali – okrećući se energiji sunca i vetra. Zabraniće i ruskim brodovima da pristaju u evropske luke, kao i kamiondžijama iz Rusije i Belorusije da saobraćaju na teritoriji EU. Obustaviće potpuno promet sa četiri ruske banke, kao i izvoz poluprovodnika i transportne opreme Moskvi. Kako ocenjuju ruski eksperti, ovim merama EU pokušava da utiče na politički kurs Rusije putem uvođenja sankcija, ali rezultat može biti potpuno suprotan i dovesti do političkih potresa u samoj Evropi. „U ovom kritičnom trenutku važno je nastaviti sa maksimalnim pritiskom na Putina i rusku vladu. Četiri paketa sankcija bila su ozbiljan udarac i ograničila su političke i ekonomske mogućnosti Kremlja. Mi vidimo primetne rezultate, ali očigledno imajući u vidu poslednje događaje, neophodno je dalje pojačavati pritisak“, poručila je Fon der Lajenova.

Kako je navela, zabrana uvoza ruskog uglja u vrednosti od četiri milijarde evra „lišiće Rusiju još jednog važnog izvora prihoda“. Nije, doduše, otkrila čega će se Evropa lišiti bez ruskog uglja i na kojoj strani će nadomestiti neophodne količine ovog energenta, niti po kojoj ceni. Nije ni spomenula da Moskva svoj ugalj može da preusmeri i na druga, istočna tržišta, a posebno u Kinu. Deluje kao da precenjuje važnost „četiri milijarde evra“ za Rusiju, koja je očigledno spremna na sve, pa i da – kada kucne taj čas – potpuno obustavi izvoz svih energenata na Zapad, odnosno zemljama koje se nalaze na njenom spisku neprijatelja. Putin i ceo ruski državni vrh o tome su mnogo puta govorili. Za sada zahtevaju samo da se ruski gas mora plaćati u rubljama.

Šefica Evropske komisije obznanila je i da će zabraniti izvoz u Rusiju određenih proizvoda mašinske i druge industrije u vrednosti od 15,5 milijardi evra, ali opet nije navela kako će evropske kompanije nadomestiti ovolike gubitke i da li će se to odraziti i na smanjenje broja radnih mesta. To izgleda uopšte nije važno. „Mi radimo i na dodatnim sankcijama, uključujući i uvoz nafte i razmišljamo o nekim idejama koje predlažu države članice“, nagovestila je nove nevolje Fon der Lajenova, dodavši da bi to moglo da se tiče i oporezivanja. Kada su već krenuli ovim putem, u Evropi bi mogli da se zamisle i nad sledećim – Vašington već najavljuje uvođenje ekonomskih sankcija Pekingu, kao odmazdu zbog kršenja američkih kaznenih mera protiv Moskve. Do sada je, međutim, tek 40 država spremno na takvu avanturu i kažnjavanje Rusije preko sopstvenih leđa, pa bi moglo da se desi da, osim Kine, bude neophodno kazniti i čitav niz drugih zemalja. Drugim rečima, da ubedljiva manjina čovečanstva uvede sankcije ostatku sveta. Ili će ipak biti obrnuto?

RUSKI NAROD SPREMAN NA ODRICANJA Koliko su „paketi“ sankcija uticali na promenu ruske politike, može se videti i iz dva naizgled nepovezana detalja. Prvi je da su oba vodeća ruska centra za istraživanje javnog mnjenja, VCIOM (državni) i Levada (nije blizak vlasti), ocenila da se Putinov rejting povećao na 81, odnosno 84 odsto, od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini. Toliku popularnost, podsetimo, ruski lider nije uživao ni nakon pripajanja Krima, što govori da je ruski narod spreman i na mnogo veća odricanja i žrtve zarad odbrane države i nacionalnih interesa. Pravo je pitanje koliko su na to spremni i građani EU.

Drugi detalj je nedavna izjava Anatolija Antonova, ruskog ambasadora u SAD, da je „danas krajnje važno postići denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine, kako bi se osigurao nenuklearni status Kijeva i njegova privrženost međunarodnim sporazumima o neširenju oružja za masovno uništenje“. Ne samo insistiranje na denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine već i mnogi drugi pokazatelji kazuju da na politiku Kremlja nije moguće uticati sankcijama i pretnjama bilo koje vrste. Ne treba sumnjati da su Putin i njegov tim razmotrili najgore moguće scenarije kada su odlučili da posle više od 30 godina apelovanja na Zapad i bezuspešnih diplomatskih pokušaja da zaštite svoj narod i osiguraju stratešku ravnotežu i bezbednost – stvari uzmu u svoje ruke.

 [/restrict]