Путин и његов тим размотрили су све најгоре сценарије када су после 30 година апеловања на Запад и дипломатских покушаја да врате стратешк равнотежу и безбедност – узели ствари у своје руке
[restrict]
РАТ „ДО ПОСЛЕДЊЕГ УКРАЈИНЦА“ ИЛИ – ЕВРОПЉАНИНА? Украјински грађани ће засигурно, мада ни њих нико ни о чему не пита, скакати до неба од среће што стиже нова испорука „демократског наоружања“, чиме ће се стати на пут „диктаторским снагама“ руског председника Владимира Путина. А то оружје ће у своје руке узимати баш они, Украјинци, и њиме убијати своје комшије и браћу Русе, као и у претходних осам година. Али ће и сами гинути у тој борби, све док више не остане нико ко би пружао отпор руској агресији. Тада ће демократски и мирољубиви ЕУ и НАТО увести Москви још један пакет санкција и одати пошту украјинским херојима, палим у славној борби за интересе западних мултинационалних корпорација и политичких олигархија. За сада је план да се против Москве ратује „до последњег Украјинца“, међутим, после Борељеве изјаве не треба да зачуди ако буде до „последњег Европљанина“. Могли смо у 20. веку два пута да видимо како то изгледа и да су богати из тих сукоба излазили још богатији. Ако смо уопште извукли неки наук.
На то је указала и портпаролка руског МИП-а Марија Захарова, назвавши ЕУ „економским одељењем НАТО-а“. Тиме се може објаснити и све јачи притисак европских санкција на Русију – које разорно утичу на саму Европу. Економски интереси држава чланица ЕУ и њихових грађана апсолутно су подређени „победи на бојном пољу“, иако остаје нејасно за шта се они уопште боре и какве везе има становник Рима, Франкфурта, Линца, Бордоа или Лисабона с Украјином? На који начин дешавања у овој удаљеној земљи могу да угрозе народе Европе – осим када то сами чине одсецајући виталне економске везе с Русијом? Док „прекоокеански савезник“ трља руке јер једним потезом елиминише два, од три највећа економска конкурента на глобалној арени. Сада је сасвим јасно и зашто је Велика Британија журно напустила европски „економски савез“, желећи да задржи стратешку аутономију од погубних одлука. Тек сад се види да све ово није могло да се деси док је на власти у Берлину била канцеларка Ангела Меркел. Или док је шеф Беле куће био Доналд Трамп. Иако се, споља гледано, њих двоје нису слагали – морали су заједно да оду.
После наводних масакра руске војске у Бучи и Краматорску објављено је да ЕУ припрема „пети пакет“ санкција против Русије. Није саопштено, додуше, да ће тај пакет, као и сви претходни, веома болно ударити и по самој Европи, чак и ако Москва не буде предузимала никакве контрасанкције. А посебно ће имати негативних ефеката на дуги рок. Пети пакет најавила је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, некако истовремено с обиласком Буче, где су њен долазак више од недељу дана на улицама „чекали“ лешеви спаковани у црне вреће. И у Украјини многи се питају зашто беживотна тела данима излажу, уместо да их сахрањују.
Ако је Путин наредио својим снагама да убијају цивиле по улицама Буче, да силују и кољу жене и децу и онда оду, а тела оставе разбацана по улицама да их сликају западни медији, онда није могао да изабере по себе гори тренутак – баш када су у Европи ојачали гласови разума који питају: Да ли је нормално да Русији уводимо још оштрије санкције, које при томе највише разарају нашу, европску привреду, док на политику Русије не утичу ни најмање? Али кога брига шта Путин мисли, кад га је амерички председник Џо Бајден без суда и суђења назвао „убицом“ и „ратним злочинцем“. Западни аналитичари и медији спремили су за руског лидера „хладну ћелију у Хагу“. А зашто баш хладну? Ваљда зато што у Европи неће бити руског гаса ни за грејање станова, а камоли затворских ћелија.
МАЊИНА ЧОВЕЧАНСТВА УВОДИ САНКЦИЈЕ ОСТАТКУ СВЕТА Нови „европски пакет“ укључиваће и забрану увоза руског угља, веома потребног Европи јер су своје руднике у међувремену позатварали – окрећући се енергији сунца и ветра. Забраниће и руским бродовима да пристају у европске луке, као и камионџијама из Русије и Белорусије да саобраћају на територији ЕУ. Обуставиће потпуно промет са четири руске банке, као и извоз полупроводника и транспортне опреме Москви. Како оцењују руски експерти, овим мерама ЕУ покушава да утиче на политички курс Русије путем увођења санкција, али резултат може бити потпуно супротан и довести до политичких потреса у самој Европи. „У овом критичном тренутку важно је наставити са максималним притиском на Путина и руску владу. Четири пакета санкција била су озбиљан ударац и ограничила су политичке и економске могућности Кремља. Ми видимо приметне резултате, али очигледно имајући у виду последње догађаје, неопходно је даље појачавати притисак“, поручила је Фон дер Лајенова.
Како је навела, забрана увоза руског угља у вредности од четири милијарде евра „лишиће Русију још једног важног извора прихода“. Није, додуше, открила чега ће се Европа лишити без руског угља и на којој страни ће надоместити неопходне количине овог енергента, нити по којој цени. Није ни споменула да Москва свој угаљ може да преусмери и на друга, источна тржишта, а посебно у Кину. Делује као да прецењује важност „четири милијарде евра“ за Русију, која је очигледно спремна на све, па и да – када куцне тај час – потпуно обустави извоз свих енергената на Запад, односно земљама које се налазе на њеном списку непријатеља. Путин и цео руски државни врх о томе су много пута говорили. За сада захтевају само да се руски гас мора плаћати у рубљама.
Шефица Европске комисије обзнанила је и да ће забранити извоз у Русију одређених производа машинске и друге индустрије у вредности од 15,5 милијарди евра, али опет није навела како ће европске компаније надоместити оволике губитке и да ли ће се то одразити и на смањење броја радних места. То изгледа уопште није важно. „Ми радимо и на додатним санкцијама, укључујући и увоз нафте и размишљамо о неким идејама које предлажу државе чланице“, наговестила је нове невоље Фон дер Лајенова, додавши да би то могло да се тиче и опорезивања. Када су већ кренули овим путем, у Европи би могли да се замисле и над следећим – Вашингтон већ најављује увођење економских санкција Пекингу, као одмазду због кршења америчких казнених мера против Москве. До сада је, међутим, тек 40 држава спремно на такву авантуру и кажњавање Русије преко сопствених леђа, па би могло да се деси да, осим Кине, буде неопходно казнити и читав низ других земаља. Другим речима, да убедљива мањина човечанства уведе санкције остатку света. Или ће ипак бити обрнуто?
РУСКИ НАРОД СПРЕМАН НА ОДРИЦАЊА Колико су „пакети“ санкција утицали на промену руске политике, може се видети и из два наизглед неповезана детаља. Први је да су оба водећа руска центра за истраживање јавног мњења, ВЦИОМ (државни) и Левада (није близак власти), оценила да се Путинов рејтинг повећао на 81, односно 84 одсто, од почетка специјалне војне операције у Украјини. Толику популарност, подсетимо, руски лидер није уживао ни након припајања Крима, што говори да је руски народ спреман и на много већа одрицања и жртве зарад одбране државе и националних интереса. Право је питање колико су на то спремни и грађани ЕУ.
Други детаљ је недавна изјава Анатолија Антонова, руског амбасадора у САД, да је „данас крајње важно постићи денацификацију и демилитаризацију Украјине, како би се осигурао ненуклеарни статус Кијева и његова приврженост међународним споразумима о неширењу оружја за масовно уништење“. Не само инсистирање на денацификацији и демилитаризацији Украјине већ и многи други показатељи казују да на политику Кремља није могуће утицати санкцијама и претњама било које врсте. Не треба сумњати да су Путин и његов тим размотрили најгоре могуће сценарије када су одлучили да после више од 30 година апеловања на Запад и безуспешних дипломатских покушаја да заштите свој народ и осигурају стратешку равнотежу и безбедност – ствари узму у своје руке.
[/restrict]