БИТИ БРИЈАЧ

Мештар Милорад Мињо Маловић, најстарији барбијер у Боки, човјек који је бријао Андрића, занатлија са скоро 60 година бријачког стажа

СВЕТИОНИК

Да је лако обријати се професионално код куће – зар би постојала ријеч: бријач? Бријање је увијек представљало луксуз. Љепота бријачког заната лежи управо у таленту. У стилу. У специфичном баратању бритвом. И у причи с муштеријом

Бријач је занатлија који брије, штуцује браду и бркове, али и подшишава, шиша, пере и фенира косу – мушкарцима.

Раније су бријачи вадили зубе, пијавицама пуштали крв, што ће рећи да су сматрани неком врстом љекара.

Униформа бријача и фризера јесте бијели мантил. Бијела се монтура сматрала обиљежјем уредности и чистоће. Шегрти су носили блузе, такође бијеле, а калфе и мајстори – мантиле. На мантилима се обавезно налазио горњи џеп, подијељен на четири уска џепића за: бријаћу бритву, бритву за фазонирање, чешаљ и маказе.

У питалици зашто је поред фризера, као посебног заната, морао да постоји и бријач, један од одговора гласи да некад није било бритава посвуда, посебно не жилета – па су се људи бријали код бријача а не код куће.

[restrict]

Стари бријачи кажу да је само један дан у седмици био одвојен за шишање, а сви остали – за бријање.

Стари берберини нису радили понедељком. Недељом је пак требало људе уредити за одлазак у цркву, на какав скуп, у друштво, кафану, у госте, или просто – у шетњу.

Жилет се на нашим просторима појавио 70-их година прошлог вијека. По пола жилета убацивало се у тзв. жилет-бритву. Постојала је бритва звана „шушкавац“ – широка два прста, која се одавала шуштавим звуком током бријања, и њемачка бритва „Солинген“. Бритва се некада оштрила прво на гуртни, па на штосу, а за додатно илити фино оштрење на белегији, тј. камену.

Понеко неће да се брије, него само да фазонирањем обликује постојећу браду. Бритва за фазонирање скида израсле длаке око ушију, и по врату. Ако је брада капетанска, која спаја бркове и браду, онда се фазонирају и образи.

О питању густине браде, мушкарци се дијеле на оне без браде (за које се каже да су ћосави, што је погрдна ријеч, премда не онолико учестала као ријеч ћелав, за човјека без косе), на оне који имају рјеђу браду, нормалну браду и густу браду.

Браде се разлику и по врсти длаке. Постоји мекана брада, оштра брада, и црвена – карактеристична по томе што израста из веома осјетљиве коже, али тако јаком длаком да од ње пуца бритва; чим бритва пређе преко најоштрије међу длакама, отварају се по образима тачкице крви.  

Ко ће знати како је ко на свијету назвао све могуће облике и форме брада?

И даље се у Боки могу да виде капетанске браде, које спајају бркове с брадом, а образе нуде голе. Постоје гдје-гдје јареће брадице, потом поповске које траже краћа фазонирања, монашке – које се никад не брију итд…

Кад муштерија уђе у бутигу, бријач је крајичком ока већ стекао утисак у вези са сталежом, стилом и естетичком културом муштерије, а кад проговори, и са образовањем.

Етичном бријачу исти је и шковацин и прежиденте, сметлар и предсједник, јер кад им око врата стави салвету и пелерину, пред њим је само муштерија која плаћа бријање.

У зависности од тога да ли муштерија жели шишање или бријање, мештар гледа – прелетом увјежбаног ока – начин на који новој муштерији расте длака, има ли бубуљица и младежа. Ако има, такво лице биће теже бријати, јер ће заискати доста додатних прецизних и кратких потеза.

ФОТО: Н. М.

Према понашању на столици, бријач с искуством препознаће увијек онога ко се чешће брије сам, од онога који се увијек брије код бријача. Овај други већ зна да сједи у столици, јер не сједи исто муштерија с дугом косом, и муштерија с поизраслом брадом.

Ко жели да се само брије, спузне мало низ калијергу, залегне низ столицу.

Обично брада расте увијек низ лице, али длаке с дијела врата испод браде знају да расту уз, према горе, или у кружним формацијама.

Постојећа брада, старија дакле од седам дана, скида се прво машиницом, па се тек онда брије.

Брада се увијек брије низ длаку. Ако расте према горе, брије се одоздо, што ће и из те перспективе опет рећи – низ длаку.

За сапуњање, барбијери, тј. бријачи кажу да је пола бријања!

Добро насапуњано лице, допола је обријано. Прво се кружним покретима бријаће четке добро насапуњају образи, чиме се омекшава длака. Сапуница мора да буде густа и зими направљена с топлом водом. 

Пуно, затегнуто мушко лице добар мештар може обријати с десетак потеза. Временски, то може трајати до минут и по, на такмичењима и коју десетину секунди краће. Кошчато се пак лице не може обријати без најмање двадесет потеза бритвом, јер су покрети занатлије нужно краћи и учесталији, због увучених образа, избачених јагодица и вилица… Посебно је тешко обријати човјека који има растегљиву кожу.

Бријање главе такође спада у домен посла за који је квалификован бријач. Главу је теже обријати него лице. То стога што се кожа главе не може тек тако затећи, еда би се наборана површ изравнала прије преласка бритвом. Кожа главе осјетљивија је од коже браде. Дуже је била под косом, ако ни због чега, дуже није имала контакт с бритвом.

Класичан бријач има искуства и у ситуацијама у којима је бријао младе мушкарце који се никад прије тога нису сами бријали. Обавезно се они изненаде колико их заправо љуто пече контакт лосиона по нетом обријаној бради (!), али бријач у тим тренуцима такође ишчита и психолошки портрет будуће муштерије: да ли се у столици то што сједи плаши, или је ипак мушко.

Класичан бријач увијек почиње бријање од десног муштеријиног зулуфа, ако је и сам дешњак, а ако није, онда обратно. Вуче потезе према бради, па од вилице према врату доље, од усне према носу; прелази на други зулуф, вуче потезе према бради, па од вилице према врату доље, од усне према носу; брије браду, дио лица испод браде, испод доње усне, а онда бркове – када се муштерија вуче за нос.

Берберин је једина особа на свијету која без посљедица смије да људе вуче за нос, тј. да га прстом мало подиже. Без тог геста нема савршеног бријања, кажу припадници древне струке…

Код бријања, лијева рука даје сигурност десној, у којој је бритва. Пјена се с обријане браде одлаже на дну шаке, између кажипрста и палца, због практичности, а и стога што се може видјети какву је бријач скинуо длаку с лица, какве је дужине, јер се то почесто не види док је брада на лицу, гдје длака преклапа длаку. Ако по мирису и не би могао да оцијени да ли има пушача за муштерију, бријач то може да сазна из „узорка“ обријане пјене с длаком – гдје се сапуном растворен и бритвом однесен танак слој коже огласи жутом бојом…

Бријач с искуством може да ради и без стипсе – средства за брзо заустављање крви у случају посјекотина. Бријачи с искуством имају ипак штапиће стипсе увијек у ормарићу, јер се никада не може да предвиди ситуација у којој ће муштерија – у реакцији на нечији политички став у бутиги, рецимо – нагло проговорити у тренутку када му се по лицу оперише бритвом.

Бријач је увијек опрезнији у политички турбулентнијим временима. Обријано лице увијек мора да се умије чистом водом.

Бријачи су обријано лице потапшавали дланом натопљеним лосионом. Памте се међу занатским ветеранима марке „Питралон“ и „Брион“, кад и њихове племените миомирисне ноте. „Питралон“ се више не може нигдје да купи, али „Брион“ ту и тамо још увијек може. Не мирише тако интензивно, али носу нуди дојам старих времена.

Основно питање у класичном добу овдје описаног занатства гласило је:

– Желите ли крему? Желите ли пудер? – Тим редом.

Данас нико не жели крему. Ни пудер.

Бријање је увијек представљало луксуз.

Наравно да је јефтиније купити жилет с пластичном дршком у самопослузи или на киоску. Наравно да је јефтиније обријати се тим предметом ма гдје…

Али у том чину нема умјетности.

Љепота бријачког заната лежи управо у таленту. У стилу. У специфичном баратању бритвом.

И у причи с муштеријом.

Видимо се у сриједу, петак или понедељак, или у уторак, четвртак или суботу… Да би чувао добар образ, човјек се мора бријати најмање сваког другог дана…       

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој  наш народ и даље живи уз море

[/restrict]

Један коментар

  1. ово ме разнежило; сетио сам се свог давног бријачког искуства баш насупрот Херцег Новом. С изузећем да ми је лосион била ракија љута.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *