РУШЕЊЕМ КАПЕЛЕ СРУШЕН ЈЕ ЗАВЕТ ВЛАДИКЕ РАДА: Пола века од уништења Његошеве капеле промовисан зборник “Сумрак Ловћена”

Ове године навршава се 50 година од рушења Цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену, у којој су били сахрањени земни остаци митрополита Петра Другог Петровића Његоша.

На том месту постављен је монументални маузолеј према идејној замисли и пројектима хрватског вајара Ивана Мештровића, а по поруџби тадашње владе, односно најужег политичко-партијског врха тадашње Црне Горе. Почетак ове акције, противно Његошевом аманету да у њему почива, означио је отпочињање институционалне десрбизације Његоша и процеса историјског ревизионизма.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ФЕЈСБУКУ

Научни радови о узроцима и последицама једне од најсрамнијих одлука комунистичких власти Црне Горе нашли су се у зборнику “Сумрак Ловћена”, у издању “Светигоре”, промовисаном у недељу увече у Градској кући у Никшићу. Том приликом, историчар Томаш Дамјановић оценио је да су Ловћен и црквица на његовом врху сматрани симболом Црне Горе, а њихово симболичко заузимање било је потврда стварне власти над Црном Гором која се кроз историју остваривала рушењем или преузимањем овог њеног заштитног знака.

– Његошева капела није била поштеђена ни током Првог и Другог светског рата, а преузимањем власти комунисти се посвећују идеји о изградњи Маузолеја. Завод за заштиту споменика културе Црне Горе дао је у фебруару 1969. одобрење Општини Цетиње да измести капелу, међутим, она је 1972. порушена до темеља. Пет деценија касније има иницијатива за обнову капеле које не подразумевају рушење маузолеја, али тако скромни захтеви и даље не наилазе на прихватање – навео је Дамјановић.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ТЕЛЕГРАМУ

Додао је и да Маузолеј не само да представља идеју рушења традиционалне Црне Горе, већ и православља у њој:

– Мислим да СПЦ у Црној Гори није безбедна док год се капела не врати на своје место.

Теолог Милош Ненезић је казао да је за библијског човека планина место где се постаје ближе Богу. Његош, зато, и бира Ловћен за место свог починка.

– Ловћен је с једне стране за Црногорце светилиште, место Божје близине, а с друге оса њиховог српског идентитета. Зато рушење капеле није било ништа друго него етнички геноцид и њено приношење на жртвеник идола братства-јединства како би се Црногорцима потиснула свест о припадности српском народу – поручио је Ненезић.

Прочитајте и:

ЛИТВАНЦИ НАМ ПРЕТЕ САНКЦИЈАМА ЗБОГ РУСИЈЕ: Ландсбергис поменуо Србију током састанка Савета ЕУ

УКРАЈИНСКИ ДОКТОР МЕНГЕЛЕ: “Наредио сам да руске заробљенике кастрирају – они су бубашвабе, а не људи”

ТО ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ПОЛИТИЧКИХ ИМБЕЦИЛА! Медведев о најавама Пољске да ће “дерусификовати привреду”

Публициста Јован Маркуш је подсетио да постоји документ Завода за заштиту споменика културе Црне Горе из 1961. који је цркву и Његошеву гробницу прогласио заштићеним спомеником културе, да би осам година касније одлучио да се црква и гробница преместе, а не поруше.

– Ово нам даје могућност решења: онај ко је дозволио да се ловћенска црква измести, сада треба да је изгради о државном трошку, тамо где каже Црква. Постоји и место када се изађе из тунела тачно испред Маузолеја где може да се погигне капелица – навео је Маркуш.

Текстови у којима је одлука о рушењу Његошеве капеле оцењена као скандал појавили су се и у многим иностраним листовима (“Коријере дела сера”, “Монд”, “Фигаро”), а свој глас против те одлуке дали су и познати француски писци Андре Малро, Жан Касу и Пјер Емануел, као и чувени кардинал Тисеран.

Часопис “уметност” забрањен 1971.

РУШЕЊЕ једног и подизање другог надгробног споменика Његошу покренуло је многа питања: етичка, естетка, духовна, историјска, идеолошка, идентитетска. Као плод широке полемике која је имала учеснике не само у Црној Гори и Југославији, већ и у неким европским земљама попут Француске, настао је посебни број часописа “Уметност” у коме је сабран највећи део грађе као и нека документа релевантна за ово питање. Часопис је изашао 1971. али је убрзо и забрањен. Фототипско издање овог часописа појавило се тек 1989. под насловом “Сумрак Ловћена” по Лубардиној слици. Издавачка установа наше Митрополије “Светигора” објавила је овај зборник под истим насловом допуњен са неколико текстова. И ево он је пред нама – казао је свештеник Миодраг Тодоровић.

Скрнављење

ОСИМ баченог камења на Ивановим коритима делови ловћенске цркве се налазе и у котларници СО Цетиње! Преко рељефа Светог Ђорђа који се налазио на улазу у капелицу, а такође је завршио у котларници, просут је мазут, док су у дворишту Биљарде разбацани делови Његошеве гробнице – рекао је Маркуш и подсетио да је највише реплика капелице на Ловћену подигнуто у Будимљанско-никшићкој епархији, неколико у Србији и РС, а започете су на Карпатима у Словачкој и у Америци.

(Новости)

Најновије информације читајте у категорији ВЕСТИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *