У РУСОФОБИЈИ ЈЕ СУДБИНА ЕВРОПЕ

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА

Западу, који је духовност свео на „глобални кабализам“, допадају се руска пространства без Руса

Шта год да се збива, планира се да Руси буду криви за све. Русофобија на Западу производи поплаве мржње и страха. И засад није тешко тиме управљати.

 

ВЕКОВНЕ ДУБИНЕ Све је утемељено у вековним историјским дубинама. Швеђани, Французи и Немци имају баш конкретне разлоге, а Енглези… После пада Наполеона 1815. једине две силе бејаху Русија и Британија, али „за Британце је то било неподношљиво“, објашњава Ги Метан, писац књиге „Русија–Запад, хиљаду година рата – Русофобија од Карла Великог до украјинске кризе“.

„Од тада у новинама попут лондонског Тајмса можете видети како новинари… користе исти стари аргумент: ’Ах, али Русија је опасна. То је аутократија. Цар је аутократа, није демократа, он је веома лош момак. И држи народ у кметству.’

Баш као што данас говоре о Путину?

Метан: Да. Ако погледате лондонски Тајмс 1851–1852, карикатуристи цртају цара Николаја као вампира великих зуба, који исисава крв јадног Британца.

Тачно као Путин! Објашњавате у књизи да Дракула из тога потиче – да је Брам Стокер, аутор Дракуле, инспирисан овим.

Метан: Прилично је смешно кад сад цртачи користе медведа, лошег руског медведа који напада јадног Европљанина. У XIX веку то је вампир. Али то је исти аргумент.“

[restrict]

БУМЕРАНГ САНКЦИЈА Тако да кад данас Џо Бајден јавља свету да је Путин крив за драматичан раст цена горива, он не види да је проблем у томе што су они сами Русима увели санкције. Крива је Русија што постоји. Најхрабрији могући одговор на Западу је мала иронија: „Био сам убеђен да су санкције уведене против Русије, све док нисам свратио на бензинску пумпу“ (бивши италијански министар Паоло Савоне).

А цене горива „највише у историји“, јавља АП: у Чикагу 4,5 долара по галону (3,8 литара), у Лос Анђелесу преко 7. Скок од 65 одсто. У Европи у просеку 1,75 евра по литру – 7,21 долара по галону.

На брдовитом Балкану вам остаје цинизам: „У Русији гориво 60 рубљи, што је око 50 центи, али ј… га они нису под санкцијама.“

Док се маса суочава с ужасом цена, Светска здравствена организација (СЗО) ургентно наређује Украјини да „уништи веома опасне патогене који се чувају у лабораторијама у тој земљи“. Иако се до јуче тврдило да Руси то измишљају, заменица државног секретара Викторија Нуланд је пред Сенатом известила да „у Украјини постоје биолошки истраживачки објекти“, као и да Кијев и Вашингтон „раде на спречавању да материјали који су тамо акумулирани доспеју у руке руских снага“.

И свима постаје јасно. Мој мајстор за капучино истрчава иза шанка, не може да не исприча: „Како је први руски падобранац дотакао тло Украјине, короне нема. Сад уништавају лабораторије. Исти људи, иста прича, иста намера…“

Док страх у слуђеној Европи експоненцијално расте, Кинези објављују да су лабораторије у Украјини само „врх леденог брега“ и да Министарство одбране САД „контролише 336 биолошких лабораторија у 30 земаља широм света“. Све је то „сарадња на смањењу биолошких ризика“ и „јачање глобалног јавног здравља“.

Тровачи штите здравље. И из „стаклене куће на америчком брегу“ на све друге гледају као на идиоте. Корисне идиоте, корисне мишеве за експерименте.

 

УБИЈ, УБИЈ РУСА То је свакако једна од најмрачнијих операција у историји. И гомили то допире до мозга. Не зна се докле су мрачњаци стигли, а још мање како ће природа реаговати на ту монструозну идеју/акцију да патогене-убице „товарите“ на птице, инсекте и преносите на људе које не волите. Али свако осећа ужас. Да ли је замисливо да нема суда пред који би морали Викторија Нуланд и саучесници? На Западу прете да ће одговарати Путин који је то оголио.

Али они иду даље. Позивају се корисници фејсбука и инстаграма на безобално насиље против руских војника и Руса, да се на сав глас зазива смрт Путина и Лукашенка. А величање украјинских фашиста из „Азова“ добродошао је садржај. Званично објашњење: компанија „засад допушта мале изузетке за величање ’Азова’ строго у контексту одбране Украјине или његове улоге у склопу Украјинске националне гарде“. Гебелсу је мука. Шта то раде полудели ђаци?

И – ко то саветује тужног стенд-ап комичара у улози председника државе од четрдесет милиона становника? Володимир Зеленски, најпознатији по томе што је музицирао „оном ствари“ на клавиру, сад нема времена ни да прочита Патрика Бјукенена: „Ми Американци у Другом светском рату нисмо ратовали ни за Велику Британију, кад је она објавила рат Хитлеровој Немачкој, а затим поражена у Француској. Ми смо с Немачком заратили тек кад је Хитлер нама објавио рат, четири дана после Перл Харбора у децембру 1941.“ Каква Украјина, смешни човече!

То да забране летове над Украјином Американци би испунили Зеленском – у стенд-ап комаду у коме се он, на пример, ухватио за гушу с Молдавијом, или боље с Придњестровљем. А Володимир, ето, заратио с Русијом. То није наивност, ни незнање, то је блесавост. Стенд-ап блесавост. Што би рекао наш народ, пало му на ум да туђом мушком ствари глогиње млати. Па нашао Американце.

 

СУДБА ПРИЈАТЕЉА АМЕРИКЕ Нико као Володимир није спознао ону Кисинџерову досетку: „Бити непријатељ Америке је опасно, али бити пријатељ је кобно!“ И ту је основна разлика између њега и Путина.

Тај аксиом америчке спољне политике сад ће почети да брине и америчке „савезнике“. Увек се нађе оправдање да будете и уштва у подруму најјачег силеџије, али кад и такви осетите да не вреди, перцепција се мења.

Тако се, рецимо, Немци у бескрају лицемерја над Украјином надају некој изненадној шанси да „постану нешто“. То опет иде преко стенд-апа.

Кад је Олаф Шолц, у Кремљу, објављивао како би у Украјини могао бити први рат у Европи од 1945, поверовао је – како су га учили – да је Путин зли блесан. Али тај „зли“ човек није се одрекао здравог разума: „Господин канцелар је рекао да његова генерација, наша генерација, тешко може да замисли рат у Европи. Али ми смо били сведоци рата у Европи који је отпочео НАТО у Југославији, ракетним нападима на једну од европских престоница – Београд.“

Колико су ствари одмакле од права народа Европе да осуђују фашизам/нацизам види се по одговору Немца: НАТО бомбардовање је уследило да би се спречио геноцид!

Какав квалитативан напредак! Добро што је фарсично да Немци оптужују неког за геноцид, али и канцелар Герхард Шредер, кад је 1999. слао авионе смрти назвао је то – „систематско кршење људских права“ и „спречавање хуманитарне катастрофе на Косову“. То се у два клика нађе на самом почетку документарног филма немачке АРД под насловом Es begann mit einer Lüge (Почело је лажју). Ту су два Немца – којима је више стало до обичне истине него да Немци шире „истину о геноциду“ – јасно и директно (Немци то знају!) показали свету – гомиле лажи које су емитоване у „геноцидно време“. Све је очигледније и откуд тако јака жеља да живи наратив „геноцида у Сребреници“.

Мора се, свим средствима, одржавати „потребни наратив“. Њихова лаж је њима увек истинитија од просте истине. И данас – многи „поштени Европљанин“ може да се сложи са Шолцом да су Срби чинили геноцид. Откад су постали. А о Немцима ћемо после.

 

РУСКО ОТРЕЖЊЕЊЕ То, онда, Путину и Русима грубо ставља до знања шта их чека. И да понове „српску лекцију“ коју им је пре деценију и по изложио Александар Солжењицин у интервјуу „Шпиглу“: да је Русе отрезнило – „сурово бомбардовање Србије. То је обележило црном, непоправљивом цртом однос према Западу – и истине ради, треба рећи у свим слојевима руског друштва“. Неповратно, рекло би се.

Данас се види да су Руси, углавном, научили „српску лекцију“. Могло је и боље, али заостатак није ненадокнадив. И неће им бити проблем да правилно схвате речи Јакова Кадемија, руског Јеврејина, који је у Израелу био шеф специјалне службе „Натив“: „Колико је пута ваш председник разговарао са оним петлићем Макроном? Колико пута је том петлићу подробно објашњавао шта се догађа? И? Шта данас – после свих објашњења – кукуриче тај петао? И туп би схватио о чему се (са Украјином) ради! А он није туп. Он не жели да схвати!

„Може им се објаснити и сто пети пут, али не треба да се ничему надате. Зато што се против вас води рат до уништења. Рат за уништење ваше цивилизације, ваше културе. Оно са Достојевским у Италији – није грешка.

„Рат је сада прешао на нови ниво? Ви сте сад ван закона! Ваша земља је ван закона! Ваша култура! Ваши спортисти! Ваша историја! А ви размишљате: како да живимо по законима који за нас не важе!

„Ви нисте дужни да поштујете законе који за вас не важе! Нисте обавезни да поштујете никакве њихове законе! Сједињене Државе не поштују никакве и ничије законе осим америчких! А ви?

„Када туку и малтретирају руско дете у школи у Француској, они сматрају да је дошло време да вам покажу да је цивилизација за њих а не и за Русе. Тамо за вашу децу нема закона. Ни за ваше болесне и инвалиде – нема закона. Ви сте за њих парије.

„У праву је Лавров да ће наступити ’време дијалога’. Али то ће бити само – ако ви победите! Ако они победе – никаквог ’дијалога’ неће бити! Ако устукнете и милиметар – са вама нико неће разговарати! Када они попуштају? Само кад немају снаге! Јер с ким ви разговарате? Са друмским разбојницима који су увек пљачкали цео свет! Са онима који су правили чудовишна зверства кроз целу своју историју и настављају и у XXI веку. Ви то говорите пиратима и друмским разбојницима, насилницима и лоповима, преварантима и шпекулантима за које ништа није свето. За које не постоје никакви закони.

„Ви водите битку за преживљавање. Ваши војници настављају битку коју су водиле њихове прадеде. Пред вама је последња и пресудна битка. Ако је, не дао Бог, изгубите – ви нове могућности нећете имати!“ (Читалац ће разумети зашто цитирање оваквог надахнутог монолога мора имати дужину.)

 

КУДА ЋЕ ЕВРОПА БЕЗ РУСИЈЕ Можда су ово за политички дијалог прејаке речи, али не може се рећи да нису потресно истините. Ми знамо да и кад уђете у „дијалог“ и потпишете Дејтонски споразум, или објаве Резолуцију 1244 – они одмах крену да их поништавају. Као да нису они диктирали услове до крајње тачке њихове тренутне моћи.

Момир Булатовић је препричавао како је Слободан Милошевић питао Ворена Кристофера шта се све очекује да он преда. Одговор: Нема ту границе. Кад ми тражимо, ти дајеш. Али то није фина иронија. Него још један аксиом америчке политике.

Безгранично омрзнута Русија бива још омрзнутија кад неки европски мозгови подсете на значај те земље и људи за европску будућност. Кад опомињу да нема европске будућности без Русије. А при томе не мисле на гас, нафту, никл итд.

„Русизам је обећање будућности нашој култури док вечерње сенке постају све дуже и дуже над западним светом“, писао је Освалд Шпенглер 1919. Таман је завршио први део Пропасти Запада. Он објављује да ће се после слома „фаустовског Запада“ у Русији појавити нова цивилизацијска сила.

То ће век касније саопштити и Самјуел Хантингтон, најављујући „сукоб цивилизација“. Дакле, схваћено и на нивоу политологије. Док се „фаустовски Запад“ томе супротставља пуном снагом, постаје све очигледније да „шта год да се деси, сунце ће за европске народе изаћи на Истоку“, пише ових дана француски аутор Лоран Гијано. „Оживљавање вере и моралних вредности у Русији сада је ту да, захваљујући снажној вези државе и Цркве, стане у одбрану традиционалних породичних вредности.“ И других вредности.

Западу, који је духовност свео на „глобални кабализам“, допадају се руска пространства без Руса. Када би се усудили да крену на тај пут, могла би да се фејсбуком шири једна лепа историјица како су, у ствари, Наполеон и Хитлер победили Москву. А на кремаљске највише тачке, уместо крстова и звезда, могле би да се донесу „свастике“ из Кијева, Ровна и Лавова. Заставу с тим знаком на Црвеном тргу могао би да подигне неки јунак из „Азова“ а да на почасном месту буду Марк Закерберг и Викторија Нуланд. Ту би се и Мефистофелес осећао мало скрајнутим. Али то је западни Прогрес. Који се у Украјини заглибио у дубоко блато.

[/restrict]