ТАКТИЧКО ПИТАЊЕ

Какве су карактеристике руске војне операције у Украјини, и зашто Русија не користи све своје војне предности?

Русија је преспавала Мајдан и „обојену револуцију“ у Украјини 2014, као да их није интересовао преврат и насилно постављање марионетске прозападне владе. Нису на време схватили да је то само прва у низу хибридних операција које се директно тичу безбедности Русије.

 

ХИБРИДНА ОПЕРАЦИЈА Нова власт Украјине била је прошарана профашистичким елементима и антируским фанатицима који су одмах, у договору са западним стратезима хибридног рата, покренули другу хибридну операцију – сурови обрачун с Русима и онима који су им наклоњени. По фашистичком моделу средства информисања ширила су антируску хистерију, а профашистичке и ултрадесничарске банде ушле су у државне институције и добиле шансу да тај обрачун постане „законски“. Почело је време страдања и етничког чишћења руског народа, а отпор је био могућ само у срединама где је руско становништво било груписано и већинско, пре свега у Донбасу. За осам година пропаганда је успела да Русију и Русе прикаже као највећу опасност, а Запад као спас и благостање за Украјинце, а где није успела пропаганда, наступила је држава својим репресивним мерама. Тако су многобројни Руси били присиљени да напусте Украјину.

Док је руски народ на Украјинце гледао као на браћу, а Русија на Украјину као на братску државу, с друге стране то више није било тако, и почела је трећа хибридна операција – Украјина у НАТО-у.

[restrict]

Прва мера била је да се украјинска власт „убеди“ да се територијални проблеми везани за Крим и Донбас могу решити војном силом. Гласови разума су пригушени и ућуткани. Почело је форсирано наоружавање и реорганизација украјинске војске „по западним стандардима“. Страни саветници и инструктори такорећи су постали део те војске која је требало да постане НАТО формација. Касније, током сукоба, видеће се да та обука није била превасходно стручна, него пре свега идеолошка, антируска. Јер да је била стручна, не би им се догодили толики пропусти код организације одбране. Украјинци су поверовали у план који су им наметнули западни „војни стручњаци“ – „успостављање регионалне војне равнотеже“ с руском војском, како би своје спорне територије заузели оружјем. Зато је Русија наишла на крајње тврд став украјинске власти и схватила да дипломатија не може решити безбедносне проблеме Руса и Русије. Закључили су да је профашистичка власт потпуно у функцији офанзивних планова НАТО-а, и да је војна операција једино решење. Време ће показати да ли је то била исправна одлука или не.

 

КАРАКТЕРИСТИКЕ РУСКЕ ВОЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ Русија је имала три јака разлога за војну операцију у Украјини.

Први разлог је заштита руског народа који је осам година трпео терор, злостављања, гранатирања и живео у страху да ће доживети погром или етничко чишћење. Хрватска је понудила украјинском руководству свој модел решења проблема на начин како су се они обрачунали са Србима. Наравно да је тај модел био прихватљив јер га је Хрватска спровела без икакве међународне одговорности. Руси су реаговали и опоменули Хрватску, али етничко чишћење Руса из Украјине нису зауставили. Чудно је како Запад није гадљив ни на фашисте, ни на њихове фашистичке методе, када су њихови интереси у питању. Једино је важно да су послушни, одани Западу до крајности и антируски расположени.

Други разлог интервенције је да зауставе антируску хистерију у Украјини коју форсира Запад преко украјинског руководства. Трећи разлог је најважнији за безбедност Русије – да спрече НАТО да од Украјине направи платформу за напад на Русију.

 

МАНИПУЛАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНИМ ПОДАЦИМА Америчке обавештајне службе дошле су до података о плановима руских војних операција према Украјини и о томе је светску јавност упозорио амерички председник Џозеф Бајден. Ту је већ украјинско руководство (посебно председник Володимир Зеленски) схватило да су обманути и преварени. Амерички, британски и сви други НАТО инструктори и саветници преко ноћи су напустили Украјину. САД и НАТО су јасно рекли да неће слати своје војнике да се боре у Украјини због опасности од директног сукоба с Русијом и нуклеарног рата. Може се закључити да је основни циљ САД био да инсталирају ракетне системе на само 800 километара од Москве, у домету нуклеарних ракета кратког домета. Наравно да су проценили и могућност да Русија војно интервенише у циљу сопствене безбедности, и тада је резервни циљ био да Русију увуку у тежак и исцрпљујући братоубилачки рат.

Перфидна игра САД наслутила се већ по манипулацији обавештајним подацима. Упозорили су Украјину да ће бити нападнута, али им нису дали детаљније обавештајне податке који су потребни за квалитетну организацију одбране, иако је председник Зеленски више пута на томе инсистирао.

Рецимо, нису им дали податке о главним правцима напада да би организовали одбрану, као да је неко желео да Руси продру у дубину Украјине и заглибе се у уличне борбе по градовима. Нису им дали списак потенцијалних циљева који су планирани за уништење у првом удару, како би могли маневрима и премештањем јединица и технике да смање губитке. Нису им саопштили расподелу циљева на ракетне системе, авијацију, десантне јединице, хеликоптерске десанте, дронове, од чега зависи начин организације одбране потенцијалних мета.

На пример, „изненадио“ их је руски хеликоптерски десант којим је заузет аеродром само тридесетак километара од Кијева, иако се зна да је сваки аеродром подесан десантни простор и да у том смислу мора да се штити, не само ПВО средствима и пешадијом него и оклопном јединицом која је најефикаснија за разбијање десанта. Наравно да су Американци знали шта су мете у првом удару приликом напада великих сила – радари, ракетне јединице ПВО, командни центри и центри везе, а затим аеродроми, луке, војне базе, важна војна постројење и стратешки објекти, али су то прећутали. То су могли да закључе и украјински официри, само да се нису потпуно ослонили на заштиту НАТО-а. Тако су се понашале и украјинске обавештајне службе. Потпуно су се у обавештајном смислу ослониле на НАТО, наивно верујући да су постали део тог система. Тако им је све од најважније технике и војне инфраструктуре уништено у првом удару, до мере да смо помислили да је украјинска војска поражена и да је рат готов. У ствари, то и јесте тако, јер се у овоме рату победник зна унапред, а наставак сукоба на коме инсистира Запад једино ће енормно повећати цивилне жртве.

 

РУСКА ТАКТИКА Оно што се касније дешавало могао би бити сценарио наметнут преко НАТО саветника и инструктора. Видели смо на снимцима како „обучавају“ цивиле с дрвеним пушкама, чак и старице које једва стоје на ногама, а нису обучили украјинске штабове како да организују одбрану по тактичким нормама. Тако су учвршћивали резултате дугогодишње пропаганде о злу и опасностима с Истока и благостању које им доноси Запад. Обучавали су их како да убијају Русе на улицама и где год их виде. Цео Запад сада хистерично инсистира на том урбаном отпору народа и поново шаље оружје. Обећавају авионе, па то демантују, да би и даље слали оружје подесно за уличне борбе.

У ратним околностима, због данашње застрашујуће моћи убојних средстава, велики и густо насељени градови треба да се прогласе за „отворене градове“, како би се избегло страдање цивила. Зеленски је схватио о чему се ради и првог дана био је спреман да прихвати руске услове, свестан да они нису усмерени против интереса Украјине, али га је Запад у томе спречио. На њега се врши страховит притисак да саботира и одуговлачи преговоре. Дешава се да пристане на преговоре а преко ноћи се „предомисли“. Чак су, као опомену, убили једног украјинског преговарача Дениса Кирјева, који се залагао да се сукоб заустави. По познатом хибридном психолошком рецепту, убили су га као пса на улици…

Стратегија и стратешки циљеви Русије у Украјини које редовно спомиње председник Путин разумљиви су и јасни. Међутим, руска тактика у покренутим операцијама потпуно збуњује војне стручњаке широм света, зато што Русија не користи своје огромне војне предности које би користила свака друга војска на свету. Рецимо, не користе апсолутну превласт у ваздуху. То значи да би из ваздуха могли да дејствују као на полигону, и да без икаквог ризика по авионе и пилоте чисте терен испред пешадије и оклопних јединица. Тако би освајали простор без великих губитака. Они ту, у данашње време пресудну предност за исход сваке битке једноставно не користе, и такву одлуку скупо плаћају сопственим губицима у људству. Утисак је да више брину о губицима противника него о сопственим губицима, што до сада није забележено ни у једном рату. Једино објашњење јесте да Руси овај рат стварно схватају као сукоб с пријатељском државом и братским народом.

Не употребљавају чак ни она војна средства која би им у урбаним срединама дала огромну предност, као што су термобарична. Она убијају све живо у објектима и на простору где се примене, што високом температуром, што притиском. Пред таквим средствима непријатељ бежи и остаје празан простор који би Руси могли освојити без жртава. Међутим, видели су да „бандеровци“ и друге профашистичке снаге користе украјински народ као живи штит, јер знају да Руси нису спремни ни у најтежим ситуацијама да по њима дејствују. Зато Руси, због ове „пријатељске“ тактике, гину више него што се очекивало. Морају најпре да провере да ли су им у некој згради подметнути цивили или су ту украјински војници, а та провера их често кошта главе. За то време западна пропаганда до невиђених размера сатанизује руског војника који гине да не би убио цивиле, а прави анђеле од фашиста и „бандероваца“ који им те цивиле подмећу.

 

ПСИ РАТА Утисак је да Запад пожар у Украјини гаси бензином. И даље врше притисак на украјинско руководство да Русе из Украјине истера оружјем, иако знају да то није могуће.

Нова хибридна акција којом „помажу“ Украјини треба да подстакне мржњу и додатно распири сукоб између два братска народа – организовано и плански мобилишу „псе рата“ с белосветских ратишта, иако знају да су то сурове убице, бандити и терористи за које не важе правила рата нити Женевска конвенција. Њихове злочине, за које се унапред зна да ће се догодити, подметнуће, по добро познатом рецепту, руској страни. У том прљавом пропагандно-психолошком рату заиста су ненадмашни. Не дозвољавају договор како би Руси Украјину напустили сами, без сукоба, уз обостране безбедносне гаранције.

Овај рат продужава сазнање да након руске војне интервенције у украјинској власти неће бити места за профашистичке снаге, па управо оне сада организују отпор на коме инсистира Запад. Њима је то питање опстанка. Путин позива украјинску војску да преузме власт у Украјини, али одзива нема. Дугогодишња пропаганда је учинила своје, а од садашње пропагандне буре са Запада тешко је одбранити се. За сада Русија не одустаје од своје тактике која их много кошта, али која им омогућава да у перспективи поново буду браћа с украјинским народом.

Без обзира на финансијску и помоћ у оружју, на широку акцију сатанизације и изолације Русије, као и драконске санкције, Украјинци тиме нису задовољни. Схватили су да само они гину, и што је најгоре, за туђе интересе. Очито су или преварени, или су сами умислили да ће НАТО спречити руске војне операције према Украјини. Наступило је разочарање у НАТО. Тако министар иностраних послова Украјине Дмитриј Кулеба каже да НАТО није онакав каквим су га Украјинци замишљали, и додаје да њихов став не изазива поштовање.

У наредном периоду постоје две опасности ако за договор не буду заинтересоване обе стране. Прво, Руси могу изгубити стрпљење и кренути с тоталним ратом уз коришћење свих својих предности. Друго, све више се спомиње нуклеарно оружје, и потенцијална опасност постала је сасвим реална. То значи да неко мора попустити. Чини се да овога пута то неће бити Русија

[/restrict]