СТРАХОМ НА АРГУМЕНТЕ

У још једној рунди демонстрирања охолости, ароганције и безобразлука Приштине, вероватно уз сагласност њених ментора, Београд је, по ко зна који пут, поступио дефетистички, правдајући се страхом од немира и сукоба

Да би остварили своја грађанска права кроз право на гласање, Срби са Косова и Метохије 3. априла ће морати да се упуте ка централној Србији а не да то учине на биралиштима надомак својих кућа, као до сада. За то су се постарале власти у Приштини тако што нису дозволиле одржавање српских избора на КиМ, на којима се све до овог пута гласало у организацији и под патронатом Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

[restrict]

ПОТЕЗИ ПРИШТИНЕ До промене је заправо дошло још у јануару ове године, када је у Србији организован референдум о измени Устава. Званичници у Приштини тада су одлучили да не дозволе да се гласачка места отворе и на Косову, па су за гласаче били организовани аутобуси до градова с друге стране (административне) линије која дели Србију и Косово. Слична пракса ће, изгледа, бити примењена и на изборима заказаним за 3. април.

После најновије одлуке власти у Приштини у Београду је одмах сазвана седница Савета за националну безбедност, да би је председник Србије Александар Вучић више пута тог дана прекидао како би се састао с амбасадорима земаља Квинте (Велика Британија, Француска, Италија, Немачка и САД) и од њих затражио подршку у овој ситуацији. Исто је учинио и с амбасадором Русије и Кине, што све није много утицало на Приштину.

Штавише, после ТВ снимка седнице Савета за националну безбедност, на којој су учествовали и поједини представници српске заједнице у правосуђу и полицији на Косову, Приштина је против њих покренула дисциплинске поступке и одмах суспендовала председницу Основног суда у Косовској Митровици Љиљану Стевановић, која је учествовала на састанку с председником Србије Александром Вучићем у Београду.

 

КРАЈ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА? Тек тада долази до низа оштрих јавних реакција, али их неће пратити и исто тако оштре одлуке. Напротив. Прво је председник Србије Александар Вучић изјавио да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти решио да нападне Србе, да је погазио Бриселски споразум и да жели да сруши мир на КиМ, нагласивши да ће Србија бити увек уз свој народ.

„Поштовани Срби, по налогу Аљбина Куртија смењена је данас из косовских институција српски судија Љиљана Стевановић. За ујутру је припремљена смена свих српских командира, полицајаца који су били на Седници савета за националну безбедност у Београду. Аљбин Курти је решио да нападне Србе, Бриселски споразум је погажен и по његовој вољи и вољи оних који га штите, Бриселски споразум више не постоји“, поручио је Вучић на инстаграм налогу „будућностсрбијеав“.

Вучић је такође рекао да је „Аљбин Курти тај који хоће да сруши мир на КиМ, он је тај који овим одлукама жели да нападне српски народ свуда где он живи, и на југу и на северу КиМ. Србија жели да се сачува мир и због тога упозоравамо и земље Квинте и међународну заједницу. Моја последња порука је: шта год чинили, Србија ће бити уз свој народ.“

Срби са КиМ су у том духу запретили напуштањем свих институција, што би било и практично поништавање Бриселског споразума. Тим пре што Заједница српских општина није формирана ни после скоро девет година од његовог закључења. Косметски Срби су чак навели да је, због „претње“ напуштања институција, први пут дошло до неслагања представника Срба са КиМ и председника Вучића. Није тешко претпоставити ко је попустио.

Уследила је и реакција земаља Квинте у којој се истиче да су разочаране што „Влада Косова“ није прихватила њихов предлог за организацију гласања српских избора и на Косову, а хвале конструктивност Београда. У заједничком саопштењу чланица Квинте између осталог се наводи да косовска Влада „није показала посвећеност принципу заштите грађанских и политичких права свих својих грађана, укључујући припаднике мањинских група“. Али уз наводно разочарање, што би требало да се тумачи као оштра реакција земаља Квинте, одмах иде изјава да Европска унија (ЕУ) сада очекује да се Косово и Србија уздрже од акција и реторике које би могле да повећају тензије, те се позивају обе стране да се понашају одговорно, и конструктивно се ангажују у текућим преговорима у оквиру дијалога.

Вучић управо то и чини, и кивне Србе са КиМ моли да „спусте лопту“ и не напуштају институције нелегалне државе Косово, све упозоравајући како би то довело до сукоба што, како каже, Курти и његови западни патрони наводно и желе.

Ако је Курти већ поништио Бриселски споразум и то не једном већ много пута за ових десетак година, излазак Срба из косовских институција био би сасвим легитиман. Штавише, Курти уопште не би могао да обезбеди замену за посланике са Српске листе јер су сва места намењена Србима у приштинском парламенту у њиховим рукама. Био би, у ствари, онемогућен да донесе било коју одлуку за коју у гласању, по Уставу, морају да учествују и Срби.

 

ЛАЖИ „ГАРДИЈАНА“ На крају, уместо конкретне акције и одлуке која би на муке ставила Аљбина Куртија, добили смо вербалну пиротехнику, пуну речи као што су „страх“, „сукоб“, „мир“…, са прозивањем овог и оног, нарочито енглеског „Гардијана“, директно оптуженог за лажи због најаве могућих сукоба, који, ето, мора бити избегнут по сваку цену.

„Нисам видео нигде толико лажи као у британском ’Гардијану’ о нашем региону. Има покушаја неодговорних људи да ураде нешто. То је и овај случај са изборима на Косову и Метохији. Ја добијам више од 90 одсто гласова тамо. Они су рачунали да ја нећу да одустанем од 50.000 гласова, и да ће да ме натерају да уђем у то, а онда да видимо кога ћемо да протерујемо на КиМ. Ја сам зато молио људе доле да сачувамо мир, а тих 50.000 гласова, ако је то разлика која ми је потребна, онда и не треба да будем на власти. Да ли је важније то гласање, или да Срби на КиМ буду живи? Знам како би то изгледало, Срби би се бранили. Да ли је вреднији један живот на Косову или 50.000 гласова“, рекао је председник Вучић за ТВ Прва.

Све се завршило самосуспензијом судија српске националности у знак подршке смењеној председници суда Љиљани Стевановић и протестним скупом у северном делу Косовске Митровице на коме се обратио председник Српске листе и министар у косовској влади Горан Ракић, али не спомињући изборе због којих је дошло до повећане тензије, већ говорећи само о корацима које је та листа предузела поводом суспензије председнице Основног суда у Митровици.

 

ПИТАЊЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ А све је почело због избора за чије спровођење је на терену и практична питања задужена делегација Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). До промене је дошло одлуком привремених органа у Приштини да не дозволе одржавање српских избора на Косову јер, како је то објаснио премијер Аљбин Курти, званична Приштина није била задовољна тиме што Србија није желела да упути директан захтев Косову да изборе дозволи.

Председник владе у Приштини Аљбин Курти је у писму упућеном амбасадору ЕУ на Косову Томашу Суњоку оценио да Београд у свом захтеву не помиње Владу Косова већ је назива „релевантним органом власти Косова“. Такође му смета термин „бирачи са правом гласа“ уместо „бирачи у иностранству“.

Још у јануару су из Приштине поручили да ће Србији бити дозвољено да одржи изборе на Косову ако у свим документима и на бирачким местима користи назив „Канцеларија за везу Србије на Косову“, а да је тзв. Влада Косова сагласна да додели имунитет и дипломатске привилегије бирачким местима и појединцима укљученим у организацију избора, све следећи сугестије западних изасланика Мирослава Лајчака (ЕУ) и Габријела Ескобара (САД) да Србима на Косову треба омогућити да гласају и да је неопходно пронаћи модалитете за то, иако су се све до сада ти избори редовно и нормално одржавали. Откуда наједном нова решења и модалитети? Биће да то има везе с притиском за признање независности ове назовидржаве.

Види се то и кроз изјаве Куртијевог заменика задуженог за дијалог с Београдом Бесника Бисљимија, који ће у Бриселу рећи да су до сада прихватили само неколико модалитета држава Квинте и ОЕБС-а у вези с организовањем тих избора на Косову, али да Влада Србије није упутила званичан захтев „званичној Влади Косова“.

Коментаришући изјаву портпарола Европске уније за спољну и безбедносну политику Петера Стана да ЕУ жали због одлуке Косова да одбије предлог Квинте да грађани Косова гласају на изборима расписаним у Србији, Бисљими је нагласио да су ти наводи Петера Стана нетачни, и подсетио на став Владе „Косова“ да је одржавање тих избора без одобрења Приштине неуставно.

Огласио се и Специјални представник за дијалог Приштине и Београда Мирослав Лајчак, путем интервјуа за Радио Слободна Европа, говорећи о „новом начину вођења тог процеса“ који је резултат, како је рекао, настале атмосфере и неповерења међу странама.

Лајчак иде толико далеко да изражава наду да одлука власти у Приштини да не дозволи гласање косовских Срба на предстојећим изборима у Србији неће негативно утицати на дијалог. Дакле, ЕУ, чији је он представник, најављује да ће „зажмурити“ на све опструкције Приштине, уз очекивање да Београд све „прогута“ и настави даље као да се ништа није догодило. И није чудо, с обзиром на досадашња поступања, боље рећи, попуштања Београда.

 

ТРИ ПРАВНА СИСТЕМА Формално-правно, иначе, на КиМ функционишу три правна система. Република Србија, као правна следбеница Краљевине Србије, Краљевине СХС/Југославије, републиканских Југославија и Државне заједнице Србије и Црне Горе, примењује свој правни режим, који је фиксиран неколико пута, а последњи пут доношењем Устава Републике Србије 2006. године. Затим, „Републике Косово“, као једнострано проглашене државне творевине која примењује сопствени правни режим чији је темељ Декларација о независности усвојена 17. фебруара 2008. И, на крају, правни режим међународне заједнице, потпуно одвојен од претходна два и непосредно заснован на Повељи Уједињених нација, што говори да је КиМ протекторат, јер је тачком 9 Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 предвиђено да „људи на Косову могу да уживају значајну аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије“ (чији је правни следбеник Србија), али под контролом међународног цивилног присуства које обезбеђује миран и нормалан живот становника док стање због којег је протекторат уведен траје.

Према сугестијама правних експерата, раскид Бриселског споразума због неизвршења уговорне обавезе могао би да буде и аргумент да улогу модератора у процесу закључивања општег правнообавезујућег споразума између Републике Србије и самопрокламоване државе косметских Албанаца поново преузме Савет безбедности ОУН.

Ако се пак подсетимо да је Бриселски споразум закључен у неуобичајеној форми, не као прави међународни уговор, али који производи таква дејства, и да су га уз посредовање ЕУ у априлу 2013. године потписали премијери Србије и „Косова“ Ивица Дачић и Хашим Тачи, треба истаћи да се Република Србија на тај начин одрекла и последњих елемената српске државности на простору своје насилно и противправно отцепљене покрајине. У том акту између осталог стоји: „На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције… Члановима других српских безбедносних структура биће понуђена места у еквивалентним косовским структурама… Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног система Косова… Општински избори ће бити организовани у северним општинама 2013. године уз посредовање ОЕБС-а у складу са косовским законом и међународним стандардима.“

А шта је Србија заузврат добила? Ништа.

[/restrict]

Један коментар

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu

    Predstojeći izbori imaju specifičan karakter, napetost, zbog dugogodišnjeg neslaganja vlasti i opozicije, zbog Briselskog sporazuma o Kosovu, zbog zabrane “legalnog” glasanja kosovskih Srba u svojim opštinama na Kosovu za predstojeće izbore 3. aprila u Srbiji – kosovske vlasti hoće da Srbi mogu da glasaju preko kancelarije (konzulata) za Kosovo u Prištini, kao dijaspora, ili na drugi način od više predlaganih varijanti – da ne ugrožavaju teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, sigurno po Briselskom sporazumu koji stvara nesagledive posledice Srbima i territorijalnom integritetu Srbije.
    Na primer, u Briselskom sporazumu (15 tačke) – na kraju piše, ostala dokumenta: INTEGRISANO UPRAVLJANJE GRANICAMA: Kosovo prepoznaje administrativne prelaze (na Jarinje, Brnjak) kao GRANICA (za Kosovo granica sa carinom), a za Srbiju je ADMINISTRATIVNA LINIJA(!)? Gde to oma u svetu. Kao što su i ostali pregovarački briselski dporazumi: Srbija ugasila sve svoje državne institucije na Kosovu, Srbe integrisala u Kosovske institucije, da izadju na kosovske izbore 2013. PO ZAKONIMA I USTAVU KOSOVA (po instrukcijama Srpske liste). Veći broj Srba je bojkotovao kosovsske izbore – a naš predsednik iz Beograda je tada tražio 45 minuta odobrenje od Evropske unije – da ide na Kosovu da disciplinuje Srbe (da izadju na glasanje za državu Hašima Tačija)! Naš predsednik bi mogao i sada da traži 45 minutaod EU da ide na KS da disciplinuje Srbe da glasaju na izborima Sljbina Kurtija?

    Srbi sa Kosova su ranije glasali neometano od vlasti (verovatno po dogovoru) jer su njigovi glasovi povećavali procenat pobednika na izborima. Glasali su i za izbore predsednika Srbije AV. Tada su glasačke kutije sa severa kosova iznošene van Kosova, u Vranje i Novi Pazar na prebrojavanje (očigledno da ne ugrožavaju suverenitet-integritet Kosova) – tada se niko nije bunio. Glasali su kosovski Srbi van Kosova, u nekoliko gradova Srbije, i na srpskom referendumu ZA NEZAVISNOST SUDSTVA I TUŽILAŠTVA u nekoliko gradova Srbije, glasaće i na sledećim izborima 3. aprila u nekoliko gradova Srbije. To je tako, i sve nepravde, svo zlo što se dešava Srbima na Kosovu -sve je zbog izdajničkog Briselskog sporazuma koji nam otima teritoriju, kojeg r+treba pod hitno odbaciti dok još nije sklopljen Briselski sporazum o “kompromisnom sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova” – kojim sporazimom Kosovo dobija punopravno članstvo u SB UN-a i svim ostalim medjunarodnim organizacijama??? STOP BRISELSKOM SPORAZUMU!!! Da ne dužim, hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *