СТАРО НЕБО И НОВА ГЕОПОЛИТИЧКА СТВАРНОСТ

Толико пута прокламовани Нови свјетски поредак немогућ је без пада Русије као хришћанске цивилизације, и пљачке, а Русија као хришћанска цивилизација тако упорно одбија да падне. Не само зато што зна да би била опљачкана и спаљена него зато што има што да брани

Рећи ће неко како је актуелна геополитичка мисао пар екселанс ова: Свака акција изазива реакцију истог интензитета, истог правца а супротног смјера.

И заиста, дефиниција трећег Њутновог закона је до те мјере тачна да на симболичкој равни само рат прави мост између нечијег колективног упорног – да, и нечијег колективног одлучног – не.

Павић нас је упозорио како није исто јеврејско да и грчко не, из чега изводимо закључак, с одмицањем историјске лупе, како ни грчко, тј. византијско – не не може да буде исто што и римско – да.

У чему су унутархришћански сукоби, питамо се вјековима. Одговор се рачва као змијски језик: једни кажу – ви сте криви, други кажу – не, ви сте, од почетка.

[restrict]

Када се збио тај почетак, да ли године 1054. када се званично располутило до тог љета јединствено хришћанство (па се тако, нпр. на простору Боке Которске заједнички Св. Трифун, чије су мошти стигле у Котор 809. г., у 9. вијеку, данас знан међу католицима као Свети Трипун – налази у Которској катедрали, али му на поклоњење, можда зато што је као и Св. Никола у Барију, неизложен – не долазе колоне православаца)?

Како било, обезбожена је Америка гурнула Европу, своју духовну посестриму, у рат са Русијом. Користи Украјину као овна за пробијање фортификованих врата. Да ли су Европљани жртве својих одрођених влада или заиста срцем навијају против Русије као да пропаганде и медијске манипулације нема, тешко је рећи, јер се и у пољу кукоља нађе клас жита, као што се и у библијском Содому међу развратницима нашао праведни Лот, па град није могао да буде спаљен одозго, даждом од сумпора и огња, све док са породицом није изашао из Содома Лот.

Да ли су десетине хиљада Украјинаца који купују станове којекуда, од Русије, Бјелорусије, Пољске, Словачке, Мађарске, Румуније, али и Србије… сви налик Лоту? Не. Они једноставно имају новац. Сиротиња увијек остаје, по чему имамо и данас Србе на Косову, иза свих сеоба. Тако ће и у Украјини остати увијек Украјинаца. Шанса да заувијек служе другима једнака је као и перспектива Срба у домовини Срба. Од 5. октобра 2000. године наовамо.

Од 24. фебруара 2022. гледамо милитарна дешавања на европској шаховској табли. Руси ће на крају појести све украјинске фигуре, али будући да у игри правила више не важе, Америка ће из Пољске, Њемачке… па и из Хрватске и Црне Горе враћати поједене фигуре на таблу, да би маратонски шах трајао. Русија не може да издржи вјечно, шах кошта, имајући у виду да су чак и пиони вриједни.

У временима у којима се у Европи пале руске књиге, из програма избацују руски композитори, отпуштају руски стручњаци, не услужују руски туристи, у временима у којима спортисти не могу да се такмиче јер су Руси, а једна честица попут Црне Горе, с таквом историјском обавезом према Русији, може да замрзне рачуне свим Русима на њеној територији – како ли се зове тај идеолошки делиријум ако не фашизам?

Одакле долази гинисовска мржња према Русима? Лакше је европској плавуши да у пудингу пронађе доктора Еткера неголи да повеже како ширење НАТО-а на исток нема свој крајњи циљ. А то је уништење Русије. А то је нешто што Западни Европљанин никад неће признати. Европа ће увијек трубити како се само штити од могуће и сасвим вјероватне руске агресије. Ето Крима као доказ. Ето агресије на Украјину!, сеире и хушкају, несвјесни да су нахушкани. Since MLIV.

Атак на Русију није обичан напад.

Пазимо…

Рат против Русије води се вјековима, при чему су Наполеонов поход 1812, па Велики рат 1914, па Хитлерова војна 1941 – тек покушаји да се заузме оно што Западу органски смета, не да му мира, иритира га, посебно данас, када се чак и у вестернизованој Москви љубе иконе, док се испред зграде Уједињених нација у Њујорку налази скулптура сатанске химере.

Што ће она тамо? Слика је то времена, јасно је свим читачима симбола разбацаних по свијету.

Као што су се разлози за НАТО агресију на нашу земљу видјели јасније јер је бомбардовање почело 24. марта 1999. у доба Великог поста, тако се и сада, у доба Великог поста види да је мржња према Русији, према земљи која признаје да зна за Бога – метафизична. Не ратује обезбожена Америка Европом као алатом против Русије – у недоумици сам који да лажни изговор употријебим као разлог за рат – него војује да би и Русију обезбожила. С пљачком која иде у пакету.

Толико пута прокламовани Нови свјетски поредак немогућ је без пада Русије као хришћанске цивилизације, и пљачке, а Русија као хришћанска цивилизација тако упорно одбија да падне. Не само зато што зна да би била опљачкана и спаљена него зато што има што да брани. Породица са оцем и мајком, не родитељем бр. 1 и родитељем бр. 2, јесте светиња, а не непрегледно сибирско поље плина.

Површна геополитичка тумачења казаће како се, наводно, као и увијек, и овдје ради о бици за енергенте, за руски гас и нафту, за руске и украјинске житнице, за руде, али је то само изговор, да се Запад дочепа икона и поново их спали, далеко било.

Ако нови свјетски поредак ваља замислити по сценарију Клауса Шваба, еугеничара и пи-ара Великог ресета, гдје се човјек финалменте повезује са машином да би и генетски постао друкчији од својих предака званих људи, тада ваља знати да актуелни свјетски поредак на наше очи мрзи Исуса Христа и има за циљ да доака сваком оном ко га исповиједа.

Црна Гора, која је током НАТО агресије исписивала наивне, али и тако куражне транспаренте: Бомбардујте и нас, нисмо губави!, данас има за сићу купљену екипу интуитивних а не школованих политичара, који ће формирати нову владу, сасвим квислиншку, и који ће бити у стању да пошаљу црногорске орке у рат против Русије.

Пажљив читалац дневне штампе у Србији морао је да опази како се, што се ближе избори, више окреће ћурак, почев од питалице на насловној страни једног из множине опскурних режимских таблоида: Да ли Путин има љубавницу? Таква инсинуација, па таман и да је тачна, не би нашла мјесто на насловници српске дневне штампе који мјесец раније, али се хоће рећи како је и „цар Путин“ смртан, како је и цар грешан, како су можда и његови поступци такви, погрешни, па и они у Украјини, при чему ће и Србија, будући притиснута само тако, послије избора, никако прије, размотрити питање увођења санкција највећој земљи на свијету.

Какве би то имало посљедице по Вучића и по Косово, или по Косово и Вучића, нека размишља он, јер се с носом изнад геополитичког мерда налази само зато што стоји на леђима уроњених свих нас.

Ових дана имам ту привилегију да као Приморац коме је Бог дао добар нос осјећам трачке првог полена, а да није онај јануарски, потекао из мимозиних туфни. Почиње примавера, долази нам прољеће. Гледам у небо које је први пут уназад много година – за лијепог дана, почев од 24. фебруара 2022 – сасвим плаво, без авиона који иза себе остављају хемијске трагове. Учим дјецу да је то изнад нас старо небо. И да се, колико иза брда, води нови велики рат. Будимо добри, јер ако не постанемо бољи, постаћемо гори.

[/restrict]