СПОРАЗУМ ИЗ ВАШИНГТОНА И ПРАВНИ ПОРЕДАК

РАЗГОВАРАЛА
НЕВЕНКА СТОЈЧЕВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ
МАРКО ВУЈИЧИЋ

Др Горан Ђорђевић

Двојица честитих и храбрих правних стручњака, др Горан Ђорђевић и др Исак Давидов написали су књигу „Споразум из Вашингтона и правни поредак“, која је прошле седмице представљена на Коларцу.

Промоција на којој су поред аутора говорили и наши врхунски познаваоци права, универзитетски професори др Зоран Чворовић и др Дејан Мировић, обележена је суштинском, шекспировском поруком аутора и учесника да „кад постоји лудовање краља, част и морал налажу свакоме да се против тога побуни“. Књига о којој за „Печат“ разговарамо са др Гораном Ђорђевићем управо је потврда „побуне“, односно одговор аутора на „ћутање“ Уставног суда Србије на њихову иницијативу да преиспита уставност и законитост Вашингтонског споразума од 4. септембра 2020, а који су аутори препознали као чин издаје националних интереса Србије.

Најпре, да ли вас је изненадило стављање потписа председника Србије Александра Вучића на Споразум из Вашингтона, и шта чин који је он прогласио „политичким актом“ значи за уставни поредак Србије?

Само потписивање споразума није изненађење. Зато ваља подсетити на почетке издаје Косова и Метохије, а који се могу пронаћи још од закључивања Споразума о придруживању и стабилизацији, посебно преко Бриселског споразума, тако да Вашингтонски споразум представља природан и логичан наставак политике која је напустила принципе и циљеве борбе за очување Србије.

[restrict]

Шта је кључни разлог подношења Уставном суду Србије ваше храбре иницијативе за преиспитивање и оцену уставности и законитости Вашингтонског споразума?

Наш мотив засновао се на потреби да се укаже на чињеницу да је на делу укидање институција државе које већ личи на самоуништење. Полазећи од мрље коју је Уставни суд себи дозволио када је одбацио захтев за оцену уставности и законитости Бриселског споразума позивајући се на тврдњу да је реч о „политичком акту“, што је изазвало само подсмех свих правника у Србији, уједно и велику срамоту за Уставни суд, наша намера била је да најпре покушамо да сачувамо правни поредак у Србији од даљег растакања. Начелна ствар је наша стална потреба да указујемо да без институција система не само да нема система већ нема ни државе. Остају само правна несигурност и хаос који се шири на све сегменте наших живота.

Јесте ли веровали да ће Уставни суд Србије поступити у складу са својим надлежностима и историјском улогом, или сте под утиском ранијих искустава желели да разобличите опасно и разарајуће институционално бешчашће?

Богата уставна историја српског народа пружала је илузију да су данашње генерације судија, адвоката, судија Уставног суда, али и професора, достојне својих предака, те да ће се пред Уставним судом развити полемика о Вашингтонском споразуму. Међутим, свака активност је изостала, чиме се Уставни суд претворио у апологету власти, тако недостојну своје улоге, али и своје историјске одговорности. Значајан је број примера да су уставни судови писали историју својих држава и били важни актери борбе за очување независности и слободе својих држава. Наш уставни суд је себе поставио у улогу пасивног посматрача и саучесника процеса погубних по народ и државу.

Правну студију, као необорив доказни материјал и аналитичко стручно штиво, почели сте да пишете две године од узалудног чекања да се огласи Уставни суд. Да ли су штетне последице Уговора из Вашингтона у међувремену почеле да делују?

Споразум из Вашингтона представља једнострани правни акт и као такав представља извор права. Он је одмах након потписивања произвео конкретне правне последице. Ту на првом месту мислимо на прихватање обавезе да се обустави кампања за повлачење признања независности тзв. Косова, затим потписивање писма о намерама између Привредне коморе Републике Србије и Привредне коморе тзв. Косова, потписивање Заједничке изјаве о отварању канцеларије Међународне финансијске корпорације DFC, отварање представништва Привредне коморе Србије у Јерусалиму. Најзад, два месеца након потписивања овог акта тзв. КОССТ је ступио у фактички посед ЕМС на северу Косова и Метохије, док је у јануару 2021. привредно друштво „Електросевер“ поднело молбу за рад Регулаторном уреду за енергетику тзв. Косова.

Уставни суд је, како сте рекли, да би оправдао своје срамно ћутање, заузео становиште да се ради о политичком акту а не о правном акту. Шта то значи за уставни поредак државе?

Својим ћутањем, односно нечињењем Уставни суд је обзнанио да у српском друштву не постоји контрола уставности и законитости аката власти. На овај начин учињен је видљивим сукоб који постоји између политичке власти и правног поретка.

Нечињењем, односно неукидањем Споразума из Вашингтона и претходно Бриселског споразума из 2013. Уставни суд је легализовао Акт о економској нормализацији. У којој мери то нарушава националне интересе Србије?

Акт о економској нормализацији, како је званичан назив Споразума из Вашингтона, угрозио је националне интересе на више поља. Државни интереси на Косову и Метохији су угрожени давањем легитимитета тзв. Републици Косово, као једном организованом ентитету кроз прихватање постојања тзв. Републике Косова као ентитета који de facto и de iure врши власт на једном делу територије Србије, и који има капацитете да ступа у међународне односе, да прихвата права и обавезе, ентитета који има своје легалне судске органе (јер је овим споразумом прихваћена надлежност тзв. косовских судова), образовне институције (прихватање диплома и професионалних сертификата). Другим речима, један правни поредак (тзв. Републике Косово) прихвата се као суверен, и као такав добија од стране Републике Србије признање „правно релевантне конструкције“ на одређеној територији кроз конституисање партнерског односа, и кроз трансфер суверених овлашћења.

Да ли је стављање потписа на Споразум из Вашингтона, који релативизује поставке на којима се граде појмови суверенитета, територијалног интегритета, недељивости, правног поретка, историјског трајања нашег народа, Косова и Метохије, заправо, пораз државе Србије?

Свакако, и у томе се у највећој мери огледа погубан значај овог споразума. Треба приметити да данашње међународно право није дало одговоре на питања права на самоопредељење народа и права на сецесију. О томе инструктивно говори Мишљење МСП-а, дато поводом једностраног проглашења независности Косова, које је на крају сведено на закључак – крилатицу да „међународно право не забрањује сецесију“. Насупрот томе стоје прокламовани ставови о територијалном интегритету и суверенитету држава, који (још увек) представљају топос међународног права и вредност по себи. У оквиру таквих крајности јасно је да принцип „државности“ у међународним односима и даље представља важну чињеницу. То нас води закључку да се питање сецесије своди на питање чињеничног стања и односа према чињеничном (фактичком) стању. Да поједноставим: уколико Србија ступа у међусобне – уговорне или какве друге односе са тзв. Косовом на међународном нивоу, јасно је да се на тај начин чињенично стање помера у корист тзв. Косова (у погледу питања контроле над територијом, становништвом, способности да се општи са другим субјектима на међународном нивоу). У том случају је реч о држави. Уколико пак Србија сачува свој уставни поредак, тзв. Косово није ни држава ни субјекат права.

Ваша књига је, без сумње, позив на побуну против рушилаца државе! На који начин треба да се боримо?

Можда се одговор може пронаћи у ставу да се не смемо одрећи Косова. Оног тренутка кад то учинимо, одрекли смо се једне моралне вертикале у нашој историји. И тада, изгубићемо све! И државу и правни поредак и слободу. Преведено на језик свакодневице, то значи говорити истину и сведочити о никад прекинутој борби за Косово и Метохију, у крајњем о борби за ослобођење и уједињење. А прилике се мењају, последњи догађаји у Украјини то потврђују!   

 

Др Исак Давидов

ИЗЛАЗАК ИЗ РЕЛИГИЈЕ ЗНАЧИ УКИДАЊЕ ПРАВДЕ

Коаутор правне студије, др Исак Давидов рекао је на почетку свог надахнутог излагања да себе види као човека фрустрираног што се против издаје бори пером а не мачем, и да из његове перспективе формула ове књиге гласи: ко не може више – може мање!

Да би објаснио стање правде у свету, Давидов је подсетио да код архајских, хетерономних култура каква је и наша постоји теологизација правде и да таква друштва почивају на веровању у натприродног другог, који нам даје општи закон с другог места и одозго.

„Зависност од невидљивог истовремено је зависност од прошлости. Ми примамо поредак који нас држи заједно и треба да га предамо у истом облику у којем смо га примили. Међутим, западни учењаци тврде да су модерна западна друштва прва које више не организује религија, већ су то друштва која по својој вољи креирају своја правила и норме.“

Давидов оцењује да је природна и неизбежна последица изласка из религије укидање правде и да је та раселина сада попуњена симулацијом.

„Као основни инструменти за имитирање тражења правде служе: учење о људским правима, процедуре за доношење одлука и уговор. Одлуке више не црпе легитимитет из своје истинитости него из коректно спроведене процедуре. У томе је велика лаж нашег доба, јер се учење о људским правима претворило у савршену идеолошку камуфлажу за остваривање интереса моћних.“

С друге стране, каже Давидов, дигитални јеванђелисти озбиљно рачунају да ће биоинформатика испунити Ничеово пророчанство да ће човек за створеног натчовека бити само предмет спрдње. Међутим, носилац правосудне функције у Србији по његовом мишљењу о овоме нема појма, и само интуитивно осећа да је крилатица новог доба anything goes (све може, све пролази) и у складу с тим се понаша.

„Што се тиче интелектуалаца, у свом изворном значењу овај термин је означавао некога ко је смештен изван структура моћи свог друштва и даје своје мишљење у име високих етичких и интелектуалних принципа, без обзира на званичне истине. Самим интелектуалцима је у тој пози било неудобно, па су почели да се селе у институције да би постали институционализовани стручњаци и професори. Међутим, на Западу нови мандарини служе Империји, а код нас флертовање са режимом значи одобравање незапамћене издаје српских националних интереса. Једино јадније од положаја српског патриотског интелектуалца јесте његово оправдање да се тражи у замршеним геополитичким играма, док се у суштини ради о проглашавању кукавичлука за мудру стратегију.“

За Исака Давидова кључна реч је побуна: „Моје мишљење је да побуна и даље остаје кључна реч, али сада у једном другом контексту: она се појављује као нужна у одговору на нови свет који се помаља.“

 

Проф. др Дејан Мировић

ИЗДАЈА, ГОСПОДО, ИЗДАЈА

Проф. др Дејан Мировић указао је на важност ове књиге, јер она обрађује тему коју у свом наративу избегава већина учесника у нашем политичком, друштвеном и правном животу, као да Вашингтонски споразум не постоји.

„С друге стране, као што су аутори луцидно закључили, овај споразум производи и правна и политичка и економска дејства. То се види на примеру језера Газиводе које се налази на северу КиМ, а једна четвртина или петина у оквиру централне Србије, у општинама Тутин и Нови Пазар. Бивша СФРЈ се некад задужила за око садашњих 200 милиона долара да би отплатила дуг за то језеро и тај електроенергетски систем. А овим споразумом београдске власти, тачније његов потписник господин Вучић, предао је Газиводе сецесионистима у Приштини. И аутори праведно закључују да је Вашингтонски споразум скоро невероватан и незабележен преседан у унутрашњем и међународном праву, и да није противан само Уставу РС, те таксативно наводе све чланове Устава и бројних закона који су њиме прекршени.“

Мировић наглашава да Вашингтонски споразум не крши само Устав РС него и међународно јавно право, и то и Резолуцију 1244 која је обавезујућа и Декларацију 2652 ГС УН о пријатељским односима у оквиру које се води украјинска криза, и правни рат између Русије и Запада о начелу самоопредељења.

„Ова књига је написана са интересантним паралелама и аналогијама, и одише општом културом, па аутори тако цитирају и Шекспира који каже да ’кад постоји лудовање краља, онда част и морал налажу свакоме да се против тога побуни’. Аутори књиге су то урадили на најбољи могући начин, јер су се прихватили задатка од кога беже све институције – и Академија и Правни факултети, част изузецима. А тај споразум, заједно са Бриселским споразумом пре тога, заправо су две мине у оквиру уставног и правног поретка Србије из којих проистиче систематско уништавање правног поретка чије ћемо последице тек видети.“

Мировић је излагање завршио поруком да је срамно потписивање Вашингтонског споразума издаја: „Издаја, господо, на коју су нам аутори књиге указали и која им је зато осветлала образ!“

 

Проф. др Зоран Чворовић

ЛИЧНИ РЕЖИМ ИЗАШАО ВАН ГРАНИЦА ПРАВА

Проф. др Зоран Чворовић рекао је да књига Ђорђевића и Давидова враћа веру у правничку струку и да је заменила одговор хибернираног Уставног суда у коме, нажалост, седе и двојица професора права.

„Само троје колега је у време Бриселског споразума успело да издвоји мишљење, међу њима и моја бивша асистенткиња на Правном факултету у Београду проф. др Оливера Вучић. А данас двојица професора Правног факултета у Београду као чланови Уставног суда ћуте и не реагују на иницијативу коју су колеге Ђорђевић и Давидов покренули. Колико је то опасно за опстанак права једне државе показује ова књига чијом темељном анализом аутори кроз призму међународног јавног права и у односу на Устав РС јасно показују неуставност правног акта о коме ћути Уставни суд.“

Чворовићу је, како је рекао, нарочито запала за око анализа Вашингтонског споразума из угла теорије државе и права: „Аутори су показали да овај противуставан Споразум који је проглашен политичким актом као такав разара правни поредак, и указали колико је опасан један лични режим који је изашао ван граница права. Такође су предочили да Ханс Келсен, који је у Устав Аустрије из 1921. године увео први Уставни суд, и његов следбеник Слободан Јовановић чврсто стоје на позицији да држава кадгод доноси неки материјални или правни акт, увек то ради у границама права, и кад ствара право и кад доноси одлуку на основу већ постојећег права. У државном органу који поступа без воље државе не делује више држава. Зато никада не може бити државна личност она која у конкретном случају повређује своју правну обавезу, већ увек само физички државни орган који повредом своје службене обавезе да реализује вољу државе ову остави неоствареном или дела против ње. Дакле, државни орган је репрезент државе и државна воља се увек изражава кроз правну форму. Када државни орган доноси политички акт који је противан основном правном акту, Уставу, он више није репрезент државне воље већ своје личне воље. У Србији политика није подређена праву, а колеге јасно показују да према теорији владавине права политика мора да буде подређена праву“, рекао је Чворовић и додао да нема политичког акта који не производи правне последице, па тако и Вашингтонски споразум производи озбиљне правне последице и урушава уставни поредак, а тиме што се третира као политички акт показује да је у Србији један лични режим успео да право подреди политици.

Чворовић је, такође, оценио да је Вашингтонски споразум бомба смештена под правни поредак Србије: „С Вашингтонским споразумом држава је остала без заштите свога темеља, а то је Устав. А кад нема Устава, нема ни државе! И зато ми данас у Србији не можемо да ограничимо вољу појединца. Нажалост, то потврђује мисао проф. Ломпара да ’нису интелектуалци да би нешто знали, него да би нешто били’!“

[/restrict]

5 коментара

  1. Боже, потпуни нестручњак за ствари правне природе, реаговала сам на потписивање Вашингтонског споразума одмах, згрожена, како садржајем тако и самим погледом на “магарећу” клупу у лојој је седео наш председник. Он – ништа. А после, уследило је преподобно и недужно објашњење патетично до бола.
    Како судије Уставног суда није срамота, као да су ангажовани од стране туђинске институције? Од Академије је већ и Бог дигао руке. Необавезни на било шта, академици ћутке седе у заветрини…
    Добро рече неко: не квари политика људе, него људи, уствари, кваре политику. Е, покварише је, вала!

  2. Tоплица

    Књигу немам, нити знам где да је набавим ( ваљда ће се сазнати ? ), о несрећном случају потписивања понешто већ знам, али ово што прочитах од, до сада непознатих правних експерата – ово је страобално ! Тај потпис нас је бацио на кољена ! Ту више нема спаса докле год се тектонске планетарне плоче не помере !
    Бездушност Запада је ипак генијална ; како нађоше човека међу нама са оволиком спремношћу камелеонског преображаја, са оваквим степеном сервилности, истовремено кад и способности да готово неприметно подмете под себе сваки глас слободних СМИ, да од скоро свих нас направи тоталне невежде и обезбеди бонацу и онда кад овакве ствари ради ? На овакав начин могуће је издати и другоме утрапити све ! До задње крпе која нам стидна места покрива ! А ако се неко, у периоду имплементације ”политичких аката” случајно узјогуни, – капо ди тути капи- брже боље отрчи у неку вукојебину да оданде свечано објави отварање неког новог погона шатроиндустрије !
    Сам Бог нам је подарио ове храбре експерте, колико бар да се једног дана не може рећи како смо баш сви били слепи кад и неморални.

  3. Трећи април је прилика да се исправе све грешке, па и оне у Вашингтону, коју је направио самовољно председник Србије, Александар Вучић. Јесте, седео је у “магарећој клупи” пред тадашњим председником Америке, Доналд Трампом. Молимо Бога да да храброст гласачима Србије да 3-ћег априла направе прави избор, и врате Српском народу снагу да се опорави и крене напред, онде где ће да поврати понос коју су нам Западњаци одузели.

  4. Unutrašnji dijalog o Kosovu

    Sporazum iz Vašingtona i pravni poredak – komentar

    Ustavni sud Srbije je trebao da reaguje, da zauzme stav na inicijativu istaknutih pravnih stručnjaka dr.Gorana Djordjevića i dr. Isaka Davidova po pitanju knjige “Sporazum iz Vašingtona i pravni poredak” – da se preispita ustavnost i zakonitost Vašingtonskog sporazuma, jer se taj sporazum nadogradjuje na Briselski sporazum. To je vrlo važno jer se radi o zaštiti nacionalnih interesa Srbije.
    Svi politički i bezbednosni problemi na Kosovu i šire proističu iz Briselskog sporazuma koji do danas nije dostavljen Narodnoj skupštini Srbije na javnu debatu, nedostaju suštinske informacije o tekstu sporazuma.
    Sledi tekst (od 15 tačaka) Briselskog sporazuma:

    BRISELSKI SPORAZUM (prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa) – Vlade Republike Srbije:

    1. Postojaće Asocijacija/Zajednca opština sa većinskim srpskim stanovništvom (ZSO) na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
    2. Ova Asocijacija/Zajednica će biti uspostavljena na osnovu statuta. … Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine).
    3. Struktura Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljena na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći statut Asocijacije kosovskih opština…
    4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će saradjivati u kolektivnom sprovodjenju ovlašćenja… Asocijacija/Zajednica-ZSO će imati pun nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
    5. ZSO će vršiti i druge nadležnosti dobijenih od centralne vlasti.
    6. ZSO će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima… biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica….
    7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage – kosovska policija. Sva polcija na severu Kosova će biti integrisana u okvir kosovske policije. …
    8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponudjena mesta u ekvivlentnim kosovskim strukturama.
    9. Struktura policije za Asocijacije/Zajednice…:
    10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. …
    11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskm zakonima i medjunarodnim standardima.
    12. Plan za implementaciju…
    13. …intenziviranje razgovora o energetici i telekomunikacijama…
    14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU.
    15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati komitet za implementaciju.

    OSTALA DOKUMENTA: Pregovarački proces sa Prištinom: Tehnički sporazumi: INTEGRISANO UPRAVLJANJE PRELAZIMA: – Jedna strana (Kosovo) prepoznaje administrativnu liniju kao GRANICU (tačka dole 1, 2), (za Kosovo GRANICA)), a druga strana (Srbija) je prepoznaje kao ADMINISTRATIVNA LINIJA. / Zato Srbi ne mogu “legalno” da prelaze administrativnu liniju – jer je ona za Kosovo “GRANICA” (gde to ima u svetu)!

    ————————————————————————————————————————————–

    ANALIZA BRISELSKOG SPORAZUMA

    — SPORAZUM po sadržini i formulaciji sadrži sve statusne atribute “države Kosovo”: ugašene sve državne institucije Srbije, formirane albanske institucije, integrisana administrativna linija u “granicu”, Srbi integrisani u albanske institucije, ZSO upravlja po zakonima i Ustavu Kosova, – i to je naznačeno kao “predmet” sporazuma – principi – za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
    — ZAŠTO kao predmet sporazuma “o normalizaciji” nisu naznačeni PRINCIPI ZA POVRATAK 250.000 proteranih Srba, povratak uzurpirane srpske, državne i imovine SP CRKVE – ZA NORMALIZACIJU ODNOSA Srbije i Kosova???
    — ZAŠTO je u startu 2013 prihvaćen i potpisan Briselski sporazum kojim se otima srpska teritorija KiM – a ne na kraju finalizacije sporazuma kada se uspostave dogovori? Na taj način su Albanci u startu zaokružili teritorijalni suverenitet, a SAD i EU govorili da je sporazum nepovratan proces, zacementirana stvar (SRB predaje teritoriju).
    — U sporazumu nigde se ne spominje reč Srbija, Srpska pokrajina, Rezolucija UN-a R-1244.

    Tačka 1. Briselskog sporazuma: Zajednica opština s večinskim srpskim stanovništvom (ZSO) na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu ako se članovi slože.
    Zašto je data mogućnost priključenja drugih (albanskih) opština ZSO-u kada se radi o Zajednici srpskih opština? Zbog toga je došlo do zloupotrebe u Sporazumu o sudstvu i tužilaštvu: na 4 srpske opštine priključene su 3 albanske opštine (ukupno 7) sa četvorostruko većim brojem albnskog stanovništva koje je dobilo isti broj sudija i tužilaca kao i srpsko stanovništvo na severu (i Vučić je potvrdio da su 3 albnske opštine brojčano višestruko veće od srpskog), što može da se tretira i kao ZASO (Zajednica albansko-srpskih opština). Ako je ZSO – mogu da se priključiju samo srpske opštine, mesne zajednice.
    Tačka 2. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvoztrećinske većine). / Merodavno i ustavno pravo – koje države – nije naznačeno ni 2013 ni 2015 godine (izgleda namerno), ali se naglašava “pravilo dvotrećinke većine” (da skrene pažnju) koje je tehničko pitanje manje bitno.
    Tačka 3. Struktura ZSO ista kao i struktura kosovskih opština.
    Tačka 4. Dodeljene nadležnosti Evropskom poveljom i Kosovskim zakonom opštine učesnice će kolektivno saradjivati u sprovodjenju ovlašćenja. ZSO će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. / Postavlja se pitaanje zašto su kosovske vlasti porušile betonski zaštitni zid kod mosta na srpskoj strani – koji je stbima služio kao zaštita od ubada albanskih separatista sa Južne strane – kada je to urbanistička nadležnost ZSO?
    5. ZSO će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje mogu delegirati Centralne vlasti Kosova.
    6. ZSO će imati reprezentativnu ulogu i može biti predstavljena u konsultativnom veću prema centralnim vlastima Kosova.

    To su 6. tačke-odredbe Briselskog sporazuma – 40% za Srbiju, koje brane nacionalne interese Srbije kako je govorio naš predsednik.
    Ostale 9. tačke-odredbe – 60% od ukupnog broja 15 tačaka sporazuma – odnose se na albanske interese tzv. Kosova (da otmu teritoriju KiM, sve su dobili šta su hteli). Analiza za ostale 9. tačke sporazuma (7,8,9,10,11,12,13,14,15) u nastavku. Hvala na razumevanju!

    • (nastavak) Analiza Briselskog sporazuma

      Tačka 7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva (srpska) policija na severu Kosova biće integrisana u kosovsku policiju.
      — 8. Druge srpske bezbednosne strukture (2.000-3.000) se gase, a članovima su ponudjena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.
      — 9. Struktura policije za Asocijacije/Zajednice…
      –10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. …
      –11. Opštinski izbori biće organizovani u severnim opštinama 2013. uz posredovanje OEBSa u skladu sa kosovskim zakonom i medjunarodnim standardina (tada je veći deo Srba bojkotovao izbore, a AV je tražio od EU 45 minuta odobrenje da ide na Kosovu da disciplinuje Srbe da glasaju po zakonima Kosova).
      — 12. Priprema plana za implementaciju.
      — 13. Razgovori o energetici i telekomunikacijama.
      — 14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati drugu da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
      — 15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati komitet za implementaciju.

      ZAKLJUČAK ANALIZE: Kosovo je dobilo sve statusne atribute “albanske države” (kroz tehničke sporazume dobili mdjunarodni telefonski broj kao država, zrmljišni katastar za KiM), priznavanje diploma, registarskih tablica, kosovske bezbednosne strukture KPS (transformišu u vojsku, dalje… Velika Albanija)), granicu na administrativnoj liniji, … da ne nabrajam.

      ZAJEDNICA srpskih opština (po zakonima i Ustavu Kosova): govore da Kosovo neda “statut” rada ZSO-u. – Zašto ZSO sama ne formuliše statut rada, kao lokalna samouprava ima nadležnost po Briselskom sporazumu? Da li je problem statusna pozicija Kosova sa atributima države po BS? Sve je sumnjivo, kao da je statut rada ZSO ostavljen kao “alibi” za kraj – finalizaciju sporazuma – kada će Kosovo pristati da formuliše statut ZSO, to proglase kao Kompromis Beograda i Prištine (naravno uz ostalih opcija normalizacije: mini Šengen-Otvoreni Balkan, Vašingtonski sporazum…) – i POTPIŠU “PRAVNO-OBAVEZUJUĆI SVEOBUHVATNI SPORSZUM O NORMALIZACIJI ODNOSA” Srbije i Kosova. – Kosovu otvoren put za članstvo u SB UN-a i svim medjunarodnim organizacijama. Perfidna taktika da se otme-preda Kosovo šiptarima-albancima.
      Briselski sporazum treba pod hitno odbaciti ili ga prebaciti u SB UN-a? Da skratim. Hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *