ПУТИНОВА ГАСНА РУБЉА

Енергетска криза доводи до ланчаних поскупљења, а кад храна и гориво „оду у небо“, или их не буде уопште, биће неизбежни социјални и политички потреси с којим ће се најпре суочити европске земље

Одлука председника Русије Владимира Путина да, за државе са списка непријатељских земаља, плаћање за испоруке гаса од сада буде у руским рубљама – потез је који је изненадио и уздрмао западне кругове. Пале су у воду све „теорије“ и спекулације да је наводно слаба Русија спремна да моли „демократски Запад“ да не одустаје од њених енергената, јер јој је то последња – и једина – шанса да преживи паклене санкције, које су јој наметнуле те исте западне престонице због интервенције у Украјини. Показало се, међутим, да Путин не само што није спреман да моли већ је одлучан да испоруке плавог енергента обустави одмах и за све непријатељске земље које и даље желе да се „јуначе“ према Москви. „Испоручивати нашу робу у ЕУ и САД и добијати уплате у доларима и еврима нема никаквог смисла“, указао је руски шеф државе и већ самом том изјавом ојачао рубљу према западним валутама за више од 15 одсто.

[/restrict]

Показало се, такође, да западни лидери заиста нису слушали пажљиво Путина свих претходних година, када је упозоравао да ће непријатељска политика према Москви имати тешке и глобалне последице, па су се оглушивали о све његове позиве на мир и сарадњу, договор у име заједничке будућности. Одговор је увек био само један: Русија нема право, нити снагу, да поставља „демократском и цивилизованом свету“ никакве услове и захтеве. И опет се показало колико нису били у праву. Очигледно је да Кремљ има и право и снагу да постави бар један (вероватно тек први у низу) услов – да се за гас плаћа у рубљама, или га неће бити.

ВРТЛОГ ЕКОНОМСКЕ НЕСТАБИЛНОСТИ А то је болан ударац, поготово за Европу, чија привреда и грађани зависе 40 одсто од увоза руског гаса и скоро 30 одсто од увоза нафте, коју је за сада још увек могуће плаћати у доларима и еврима. Али за гас морају да спреме рубље, сви са списка непријатеља Русије. Већ сада се види колико је за Србију било важно не наћи се на овом списку – и каква нам је замка спремана – имајући у виду да ће трансакције у рубљама подићи ионако превисоку цену природног гаса. Подлегање притисцима за придруживање западним санкцијама против Москве довело би нашу земљу у немогућу позицију и могли бисмо само да констатујемо да смо практично остали без гаса. Као што ће се десити многим европским земљама које су олако подржавале сваки антируски корак у последњих осам година, верујући ваљда да су Путин и Русија толико слаби и безначајни да могу да буду идеална врећа за ударање – која прима ударце, а не узвраћа.

А они сами су у својим очима изгледали велики и моћни. Толико велики да су оборени у нокдаун и пре него што им је Путин увео праве санкције. Ланчана поскупљења енергената и хране на читавом Западу најбоља су томе потврда. Шта се још може десити када потпуно стану руске испоруке, и када од пет кућа или фабрика две не буду имале грејање и погонско гориво, тек ће се видети. А то ће почети оног тренутка када Европа одбије да плаћа гас у рубљама – тврдећи да би прихватањем таквог услова подривала своје сопствене санкције. Неко ће их, пре или касније, упитати: а зашто сте их онда уводили, ако сте знали да ћете сами себе увести у огроман вртлог економске нестабилности? А ако нисте то знали, онда то још горе говори о вама. То је, што зна сваки површан посматрач, омиљена Путинова тактика из џудоа, да снагу противника употреби против њега самог. А онда му затегне „крагну“, да више не може никад да се измигољи из стиска. У томе је цела Путинова филозофија.

Да је Запад шокиран одлуком „слабог Путина“, морао је да призна и антипутински немачки „Шпигл“. Како кажу, то је изазвало нервозу на енергетским тржиштима Европе. Путинов маневар с „гасном рубљом“, оцењује немачки магазин, забринуо је и дезоријентисао врхове европских енергетских компанија, чиме је руски лидер „ошинуо Запад“ и заобишао његове санкције. Како се наводи, Москва на овај начин жели да ојача рубљу, а немачки експерти претпостављају да ће централна Банка Русије бити посредник у трансакцијама замене долара и евра у руску валуту. Након првобитног шока и потонућа рубље због „највећих санкција у историји света“, показало се ипак да се рубља готово опоравила након Путиновог потеза. Ситуација је још увек крхка, што се види из великог „размака“ између продајног и куповног курса рубље, али управо то ће омогућити Москви још веће профите, што потпуно обесмишљава санкције.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је, међутим, да ЕУ не намерава да плаћа за руски гас у рубљама и тиме унела још више несигурности и неизвесности у читав процес. „То би био покушај да се заобиђу санкције. Ми нећемо дозволити да се заобиђу наше рестрикције“, поручила је шефица ЕК. Тиме долазимо до тренутка истине – ако не буде „европских рубаља“, неће бити ни гаса за ЕУ. И, наравно, ако не буде у међувремену неког договора који би размрсио ову ситуацију, али је то у овом тренутку мало вероватно, јер се војној операцији у Украјини не назире крај. А није извесно да ће западне санкције Русији бити укинуте чак и када се ратна дејства окончају, јер Америка за то нема никакав интерес. Обустава испорука гаса Европи удариће у првом тренутку по руском буџету, све до момента док Москва не пронађе алтернативне правце испорука, али ће удар по Европи бити много болнији.

„МЕЊАЧНИЦА ПОРЕД КРЕМЉА“ Ако Москва годишње испоручи Европи око 200 милијарди кубних метара гаса, а Вашингтон ће својим течним енергентом моћи да надомести, како је најављено, око 15 милијарди, онда је очигледно да постоји велика „гасна рупа“ која ће остати да зјапи. И која ће усисавати европске економије и буџете – све док их потпуно не исцеди. Тешко је веровати да би било ко, попут Катара, Азербејџана или неког трећег, могао да надомести ове испоруке, тим пре што не постоје гасоводи којима толике количине гаса могу да стигну. О прескупим капацитетима за течни природни гас да се не говори. Једноставније речено, Европа ће остати без гаса ако не буде желела да га плаћа у рубљама. А она то данас не жели.

Све ће то довести до погоршања енергетске кризе за државе с „Путиновог списка“ непријатељских земаља, док ће оне које нису увеле санкције Русији – ако остану доследне и не подлегну притисцима – моћи да уживају велике погодности. Под условом, наравно, да неко вештачки не прекине слободан доток гаса, што не треба искључити. Тек сада се види зашто је Москва толико инсистирала, рецимо, на гасоводу „Турски ток“, који заобилази Украјину и може бити уништен у ратним дејствима. И који ка Србији, Мађарској и другим европским земљама иде преко територија Турске и Бугарске, које се налазе релативно далеко од ратне позорнице. То се поготово односи на Турску, која не намерава да уводи Москви никакве санкције и која може да буде међу земљама које ће из свега овога изаћи с најмањим губицима и релативно ојачана у поређењу с другима. Постаје много јаснији и смисао – најпре проамеричке револуције, а затим и руске интервенције у Сирији – чиме је Путин осујетио изградњу гасовода којим би се, под патронатом Вашингтона, енергент из Катара отпремао на Запад.

Криза у Украјини и потреси на енергетском тржишту довешће (и већ доводе) не само до пораста цене горива за грађанство и привреду већ и до ланчаних поскупљења, што се најпре одражава на цене прехрамбених производа. А кад храна и гориво „оду у небо“, или још горе ако их не буде уопште, неће бити могуће избећи крупне социјалне и политичке потресе. С тиме ће се најпре суочити европске земље, ненавикнуте на одрицања. Владе ће бити стављене пред избор – да ли да и даље „не дозвољавају Путину да заобилази њихове рестрикције“, или да ипак пронађу неку „мењачницу поред Кремља“ и замоле Путина да обнови испоруке. Тај сценарио би могао да се очекује крајем године, кад зима закуца на врата празних гасних и нафтних складишта, фабричких хала и хладних станова.

ДВЕ ОПЦИЈЕ ЗА ЕВРОПУ Западни лидери, напросто, верују да ће „храбри украјински хлопци“ сломити Путинове офанзиве пре зиме и да ће Москва бити принуђена да капитулира. То је веома ризичан сценарио, јер ништа за сада не указује да би нешто тако могло да се деси. Напротив, реалније је да ће се специјална војна операција Оружаних снага РФ наставити и у наредним месецима и да ће отпор националистичких снага у Кијеву бити ломљен полако, али систематично и са што мање жртава, пре свега цивилних. Управо зато је тешко очекивати да би све могло брзо да се заврши, осим у случају договореног прекида руске интервенције и великих уступака Кијева. И ко зна, можда управо жеља за руским гасом подстакне европске лидере да убрзају крах свог националистичког украјинског чеда. У супротном, имају само две опције – да трпе несташице, или да дохвате пушке у руке и придруже се „украјинским савезницима“ на бојном пољу. А то је сценарио који води све нас право у пропаст.

[/restrict]