ПРОЈЕКАТ ПАЦИФИЧКИХ ПТИЦА

Како је „Вашингтон пост“ још пре скоро 30 година потврдио да Америка (и) данас ради на развоју биолошког оружја

ре безмало две године, 22. априла 2020, амбасада САД у Украјини званично је пожелела да „пружи разјашњење поводом дезинформација које се шире неким круговима у Украјини, одражавајући руске дезинформације, у вези са снажним америчко-украјинским партнерством на умањивању биолошких претњи“.

АМЕРИЧКА ПРИЗНАЊА И том приликом су званично признали да се у биолошким лабораторијама у Украјини, које сарађују с Пентагоном и његовим Програмом за умањење биолошких претњи, гаје опасни патогени, додуше, како је објашњено, ради њиховог „сређивања и обезбеђивања“ – ово насупрот уништењу, чиме би ти опасни патогени, зар не, постали најобезбеђенији – „што омогућава мирољубиво истраживање и развој вакцина“.

Занимљиво, имајући у виду да документа заплењена из ових лабораторија потврђују и да се тамо радило и с коронавирусима и на њиховом преносу са слепих мишева на људе, но када читава ствар више није могла да се сакрије – управо зато што су Руси кренули да заплењују дотад поверљива документа – амерички званичници напрасно су почели да признају не само да те америчке лабораторије за биолошка истраживања у Украјини заиста постоје, и да штавише раде с „нарочито опасним патогенима“ – „Печат“ је већ документовао да су радили с патогенима куге, колере, хеморагичне грознице, антракса… – него и да тамо има и биолошког оружја.

То је, подсећања ради, директно изговорио Роберт Поуп, директор надлежног Кооперативног програма умањивања претњи (Cooperative Threat Reduction Program – CTRP) у склопу Одбрамбене агенције за умањивање претњи (Defense Threat Reduction Agency) Пентагона; а признао је да би то (забрањено) биолошко оружје приписао старим програмима заосталим још из Совјетског Савеза. Цитирамо амерички Билтен нуклеарних научника: „Неке лабораторије, рекао је (Поуп), могле би да чувају патогене ланце заостале од совјетског програма биолошког оружја, очуване у замрзивачима за истраживачке сврхе. ’Научници као научници, не би ме зачудило ако неке од ових колекција у неким од ових лабораторија још увек имају патогене низове који потичу још од почетака тог програма (биолошког оружја)’.“

Да би потом и америчка државна подсекретарка Викторија Нуланд, под заклетвом у Сенату, на директно питање да ли Украјина поседује биолошко оружје, тиме што то једноставно није негирала, практично признала оно што већ наслућујемо.

Затим је и агенција „Ројтерс“ „ексклузивно“ обавестила светску јавност да је Светска здравствена организација тражила од Украјине да уништи опасне патогене из својих лабораторија – још једно признање да их је тамо заиста било – а свој допринос додао је и бивши заповедник јединица за хемијско оружје британске војске,  пуковник Хејмиш де Бретон-Гордон, који је упозорио – из очигледне потребе да читаву причу скрене у пожељном правцу – како би „Руси могли да искористе украјинску лабораторију да испусте биолошко оружје. То би за њих било идеално – могли би да окриве САД и Украјину за ослобађање патогена“.

Наравно, реч је о потпуној бесмислици; наиме, ко је луд да смртоносну болест посеје на границама сопствене земље и међу сопственим народом?! А све и да тако нешто хоће, и да има средства за то, за то му није потребно да претходно заузме неку од америчких лабораторија у Украјини. Осим ако тамо не постоји нешто што Путин нема, а то ће рећи управо то биолошко оружје за које се све озбиљније сумња да постоји и да је развијано у сарадњи Украјине и САД…

МИГРАЦИЈЕ ПТИЦА Што нас и доводи до открића руске војске која су подељена са светском јавношћу.

Међу њима је и документ заведен под ознаком HDTRA1-08-D-0007-0004, од 6. марта 2015, све са печатима и потписима, који директно доказује да су министарства одбране САД и Украјине сарађивала у области биолошког оружја. Већ и самим својим насловом: „План техничке помоћи одређеним одељењима Министарства одбране Украјине сходно Споразуму између Министарства здравља Украјине и Министарства одбране САД у вези са сарадњом у области спречавања ширења технологије, патогена и знања која се могу користити за развој биолошког оружја“.

А то се пак надовезује на пројекат УП-4 који нам је овом приликом нарочито значајан. Зато што су у склопу тог програма изучаване миграторне руте патака и других птица из Украјине у Русију.

Руси су посумњали да је то учињено како би ове селице евентуално биле искоришћене као преносиоци заразних болести – биолошко оружје – а на Западу им се званични кругови због тога подсмевају. Као да не знају да и званично одобрена верзија настанка пандемије ковида 19 полази управо од преноса заразе са животиње на човека. А ни птичји грип се не зове тако без разлога.

ПРОЈЕКАТ ПАЦИФИК Али (кажу да је Марк Твен то рекао иако нема опипљиве потврде) не постоји довољна количина доказа да би се убедио идиот.

За све остале, окрећемо се „Вашингтон посту“, 12. мај 1985, текст о Пројекту пацифичких птица.

„Пре 20 година“ – реч је дакле о догађајима из 60-их година прошлог века, пројекат је потрајао све до 30. јуна 1970 – „тим истраживача са ’Смитсонијана’ обишао је низ удаљених пацифичких острва како би проучавао миграције морских птица – различитих врста галебова и албатроса. Али постојао је још један разлог због кога су били тамо, означен као ’Тајна’. Вође ове научне групе истраживача и еколога подносиле су своје извештаје војним научницима чије интересовање нису биле птице већ биолошко оружје… Научници из војске желели су да знају да ли би морске птице могле да буду употребљене као носиоци биолошких оружја, преносећи смртоносне заразе преко граница. Војним речником, птице су могле да буду ’птичји вектори заразе’.“

Даље се у тексту наводи и да је институт „Смитсонијан“ у потаји сарађивао с „контроверзним истраживачким центром за биолошко ратовање Форт Детрик из Фредерика у Мериленду. Чак и та чињеница је била класификована као ’тајна’“ – питање Форт Детрика, иначе, ових дана су покренули кинески званичници поводом избијања пандемије ковида 19 – а спомиње се ова институција и у вези с „материјалом који садржи информације о Систему биолошког оружја“.

„Вашингтон пост“ описује и како су „узорци птичје крви узимани 20 минута по хватању, стављани у стаклене епрувете и  одашиљани у Форт Детрик“, да су многе птице праћене и радаром а друге обележаване наранџастим тракама „како би обрасци њиховог кретања могли да се виде с мора“, те да је уочено да стижу на циљ „с прецизношћу од око 97 одсто“.

Да не дужимо, премда има много застрашујуће занимљивих детаља, цитиран је и вођа „Смитсонијановог“ дела пројекта (Филип С. Хемфри) који је признао да је знао да је „војска планирала да тестира извесно биолошко оружје у централном Пацифику“, те да се „сећа имена два ’агенса кандидата’ за војно тестирање – ВЕЕ (Венецуелански коњски енцефалитис) и Кју (Q) грозница“. У априлу 1964, како се наводи, сви учесници у пројекту морали су хитно да се вакцинишу, уз напомену упућенима да „морају да буду веома опрезни у погледу приступа и да се поставе као да је то рутинска ствар. О појединостима не сме да се разговара телефоном“.

Најзад, и ту због простора морамо да се зауставимо, указује се у „Вашингтон посту“ и да је „према документима агенције објављеним 1970-их, у октобру 1961. ЦИА финансирала пројекат под називом ’Улога птичјих вектора у преносу заразе’“, и додаје да се не зна да ли је овај пројекат – чије појединости нису познате – био повезан с Пројектом пацифичких птица.

Али закључак је јасан. Американци су још 60-их година прошлог века проучавали начин да као биолошко оружје искористе птице и руте њихових миграција којима ће заразне болести пренети на одређену мету (коју птице погађају „с прецизношћу од око 97 одсто“). Неспорно је и да су претходних година у биолошким лабораторијама у Украјини радили с „нарочито опасним патогенима“ заразних болести. И да су проучавали руте којима птице из Украјине лете у Русију. Треба ли сви да се заразимо да бисмо једно повезали с другим? И да бисмо разумели с каквим смо зликовцима заправо суочени…