ПРЕСУДНИ ЗНАЧАЈ МАСОНЕРИЈЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ПОЛИТИЦИ

РАЗГОВАРАО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ МИЛАН ТИМОТИЋ

С Мишом Ђурковићем разговарали смо о утицају тајних друштава на свет политике у иностранству, али и код нас, посебно се осврћући на везе масонерије и дешавања у Краљевини Југославији, те повезаност с Католичком црквом

Миша Ђурковић, доктор филозофије, директор Института за европске студије, мислилац је и јавни делатник кога не треба нарочито представљати. Повод за овај разговор је двотомник „Тамни коридори моћи“ и „Мрачни коридори моћи“, који се, у издању „Катене мунди“, бави оним што се, популарно, мада помало непрецизно, зове конспирологијом.

Прво и суштински важно питање: да ли сте се икад плашили да, бавећи се конспирологијом, не будете оптужени да се окрећете ненаучним темама, оним што не постоји и нема сазнајну вредност?

Почнимо од почетака савремене друштвене науке. На почетку стварања модерне политичке теорије стоји име Жана Бодена који је са „Шест књига о републици“ поставио основе савремене перцепције државе с појмом суверенитета. Исти аутор је, између осталог, написао и тада веома запажено дело „De la démonomanie des sorciers“ (1580) – „О демономанији чаробњака“. Ово дело, које је имало десет издања у следећих двадесетак година, бави се историјом чаробњаштва и вештичарења, описује савремене случајеве и залаже се за радикално кажњавање вештица које би заобишло законску процедуру као превише неефикасну у тим случајевима. Овај случај помињемо јер је Боден – покушавајући да у свом систему политичке теорије обухвати приказ и нормативно захватање стварности – осећао потребу да осим о политичким институцијама, економији, историји и природној теологији, пише и о свету демона, вештица и паранормалних феномена.

[restrict]

Добро, то је било некад… Какве то везе има с данашњом политиком?

Крајем августа 2013. у интервјуу за једне недељне новине директор РТС-а и вечити службеник свих режима Александар Тијанић открио је да је доскорашњи председник Србије Борис Тадић такође користио услуге особе која је била астролог и врачара. Новинари су се подсетили да је и Мира Марковић била склона астрологији, а најпознатији је случај некадашњег председника Скупштине Србије и министра културе Предрага Марковића, иначе слободног зидара, који је 23. јула 2006. ушао у зграду парламента ноћу у 2.55 да би по савету астролога „осигурао да се обновљена Србија роди у знаку лава“. У Србији је познат и случај бившег министра трговине Бојана Димитријевића, који се и сам дуго и озбиљно бави астрологијом. Доста је писано и о Џоан Квигли, личном астрологу Реганових. У британској краљевској породици то је традиција која иде најмање још од краљице Елизабете Прве, чији је један од најближих саветника и пријатеља био астролог Џон Ди.

Код нас се највише чује за тоталитарне и деструктивне верске секте, и то је „опште образовање“ већине Срба. Да ли се толико треба бавити сектама или ипак мало претерујемо?

Неки случајеви деловања секти резултовали су масовним убиствима или самоубиствима чланова – случај 918 убијених у Џонстауну у Гвајани 1978, затим преко 70 самоубистава под окриљем Реда соларног храма у Канади између 1994. и 1997, или случај напада на токијску подземну железницу 1995, када су припадници култа Аум Шинрикјо нервним гасом усмртили тринаесторо и озбиљно угрозили здравље хиљада људи. Међу остале последице њиховог деловања треба навести и приношење жртава, разна психичка обољења људи и нестанке посебно млађег света. Но, осим тога, они су с аспекта безбедности и практиковања моћи веома занимљиви из више разлога. Секте су због система организације и унутрашње контроле идеалне за шпијунажу и конспиролошка дејства. ЦИА се страховито служи њима. Мормони су нпр. веома значајни у процесу регрутације службеника ЦИА (где су натпропорционално присутни) јер су посвећени, не пију и не издају. Синкретистичке секте су идеалне за промовисање такозваног Новог светског поретка. Полазе од гностике, заговарају једну заједничку светску религију итд. То су финансијски моћне и маркетиншки врхунски организоване корпорације. Кад све то повежемо с окултизмом, добија се опасан „коктел“.

Зар окултизам није само интелектуална забава, или, како би рекао Херман Хесе, „Игра стаклених перли“? Какав он може имати утицај на шире друштвене процесе?

Многе од њих су повезане с окултним основама: Розенкројцери, Златна зора, теозофи (Хелена Блавацка и Олкот), антропозофи (Штајнер), Ордо темпли оријентис (Алистер Кроули и његова „Књига закона“ из 1904), Њу ејџ (1945, Алиса Бејли). Кључ система и везивни цемент је као и код свих тајних друштава (наводна) езотеричност неког знања где се највише тајне чувају само за највиши ниво. Остали морају да слушају и служе и на тај начин бивају принуђени да обављају послове и чинове чији им смисао није познат и чији контекст не разумеју. Од њих се у име езотеричног знања тражи слепа послушност и обављање чинова који су у супротности са законом и обичним моралом.

У међувремену је у САД дошло до масовног ширења сатанизма, који се све више у јавном простору третира као „религија“ или филозофско учење једнако с хришћанством и другим традиционалним верама. Подигнути су споменици бафомету у Арканзасу и Детроиту, а преко филмова (документарац Живео Сатана), кампања великих корпорација (Најк патике 666), музике или телевизијских серија, сатанизам се пропагира и представља као легитимна култура и део јавног простора. У изузетно популарној серији „Силицијумска долина“ ХБО-а један од главних ликова, програмер Гилфој је декларисани сатаниста и у једној епизоди имамо прилику да видимо како његова девојка и он присуствују „ритуалу“ своје „верске заједнице“.

Бавили сте се и мафијом, као тајном структуром моћи. Показали сте и доказали да је државни врх САД имао непосредне везе с америчким мафијашима италијанског порекла, који су помагали приликом савезничке инвазије Сицилије 1943. Због чега?

Мафија у сваком случају има изванредну подземну логистику, широку мрежу и мноштво механизама за дистрибуцију проблематичне робе, прање пара, као што има професионалне убице и разне друге механизме. Мафија је у демократским земљама често неопходан састојак за освајање гласова. Позната је историја односа Кенедијевих и боса Сема Ђанкане (при чему је посредник био Френк Синатра). Ђанкана је 1960. обезбедио велики број гласова за Џона Кенедија у Илиноису, а испоставило се да је управо то била кључна држава за његову победу на председничким изборима. Међутим, Кенедијеви су покушали да се отресу лествица које су их довеле до успеха. Роберт је постављен за тужиоца и покренуо је оштру борбу против мафије. Ђанкана је заједно с Трафикантеом био ангажован и у познатој операцији Мунгос, за покушаје атентата на Фидела Кастра, о чему је требало да сведочи током чувене истраге пред Черчовим комитетом о недозвољеним радњама ЦИА, али је убијен непосредно пре тога баш као и мафијин убица Росели и контроверзни синдикални лидер Џими Хофа. Постоје бројна сведочења и о сарадњи Мајера Ленског, једног од највећих и најутицајнијих вођа америчке мафије у 20. веку с Мосадом. Ленски је активно помагао државу Израел од оснивања, а Мосаду користио у вези с информацијама и организовањем ликвидација. Ленски је иначе имао директне договоре с Батистиним режимом о држању монопола над коцкањем на Куби, што је још један занимљив пример „јавно-приватног партнерства“, односно директне сарадње државне власти и мафије.

У децембру 2011. открило се да су британске обавештајне структуре (МИ6) после рата тражиле да се омогући и чак подстакне оснивање неонацистичке партије НДП у Немачкој како би се наводно скривени нацисти држали под контролом. Ваше бављење историјом обавештајних служби довело вас је баш до Британаца, који, кажу, имају најмоћнију службу тог типа на свету. Поменули сте, у својим књигама, и чувени Тависток. Како функционишу паукове мреже Гордог Албиона?

Британски МИ6 је интелектуално једна од најјачих светских обавештајно-безбедносних служби, која формално и не постоји. Језгро ове службе налази се у британском Министарству спољних послова, а кључни кадрови долазе из британског наследног племства.

Запослени службеници раде за плату, док све остале служба награђује тако што им помаже у каријери, у склапању доброг посла, те им при томе помаже у личном богаћењу. Што постану богатији, то лакше долазе до података, па су самим тим и кориснији.

Тависток институт је, иначе, најважнији институт из мреже МИ6. Служба под својом контролом има десетак најважнијих научноистраживачких института, неколико најважнијих медија, многа хуманитарна или еколошка удружења грађана, те контролне пакете деоница у најмање две компаније у свим делатностима. Најважније делатности које контролишу су банкарство, осигурање, инвестициони фондови, војна производња, високе технологије, физичко обезбеђење, нафта, аутомобилска индустрија, хемијско-фармацеутска индустрија… Преко међународних стручних удружења могу доћи до података о свим релевантним стручњацима свих струка, преко удружења МЕНСА, које има седиште у Лондону, могу доћи до података о свим натпросечно интелигентним људима света, а преко секјурити компанија могу доћи до података о свим службеницима и менаџерима у институцијама и компанијама које штите. Сви подаци шаљу се у Институт за стратешко планирање Тависток, где се држе досијеи више милиона најважнијих људи света, с прецизно израженим психолошким профилима. Но с друге стране, службе су (за своје или државне потребе) склоне и да користе многе појединце који делују и у овим непрозирним световима. Пре неколико година појавила се изванредно занимљива и документована биографија Алистера Кроулија „Тајни агент 666“, у којој је аутор Ричард Спенс инсистирао на трајним веома јаким везама Кроулија са британском обавештајном службом. Кад се говори о тајним друштвима, постоји традиционална дилема о односу масонерије и британске тајне службе, на пример, о томе да ли служба и држава користе масонерију за обавештајне продоре и креирање агената од утицаја у другим земљама, или масонерија с друге стране управља радом служби и државне бирократије.

А шта ћемо с масонеријом, нарочито на нашем простору? Масонство у Срба и Хрвата било је честа тема анализе, а Хрвати су оптуживали Србе да су оруђе слободног зидарства.

Ова традиција је посебно била истакнута у другој половини 19. века, као и у периоду до избијања Другог светског рата. Уједињена омладина српска имала је директне везе с италијанским карбонарима, а на чувеном оснивачком скупу 1866. године у Новом Саду било је младића обучених у црвене карбонарске кошуље. Један од вођа УОС Владимир Јовановић био је у преписци са Мацинијем, и очигледно био инфилтриран у мрежу револуционарних организација по Европи која се по правилу наслањала на масонски паралелни свет. Доста је солидно истражен рад првих ложа у Србији, а важно је уочити чињеницу да је крајем 19. века због све више српских студената у Француској растао и утицај француског Великог оријента на овим просторима.

С друге стране, код Хрвата је католицизам био изузетно снажан и милитантан. Иако је и тамо масонска традиција била нимало занемарљива, католицизам је, посебно након формирања Југославије, постао основни симбол идентитета, а клер је имао све већу друштвену и политичку улогу и моћ. Код већине припадника католичког свештенства владала је перцепција према којој су они бранили хришћански народ у претежно масонској државној творевини Краљевини Југославији, којом су владали београдски слободни зидари у сарадњи са слободним зидарима из Далмације и Хрватске. И Мужић признаје да антикатолицизам југословенских масона није антихрватски јер су и хрватски масони били веома организовани против деловања Католичке цркве. Католичка црква, углавном везана за Хрвате, водила је на два нивоа борбу против те творевине: и због масонског утицаја и због положаја Хрвата као главног носиоца католицизма у Југославији.

Шта је, по вашем мишљењу, истина о масонерији у предратној Југославији? Какав је био њихов прави утицај? Колики је тај уплив данас?

Постоје веома корисна и веродостојна сведочанства о улози масонерије (пре свега француског Великог оријента) у креирању укупне југословенске политике за време краља Александра, затим генералне улоге слободног зидарства у периоду пред избијање Другог светског рата, у прављењу Споразума из 1939, у извођењу пуча од 27. марта, о деловању током Другог светског рата, о прављењу владе Тито–Шубашић, о вези с обавештајним структурама одређених земаља, а најпре са земљом изворне спекулативне масонерије Британијом итд. На основу познатог материјала види се да је нпр. Споразум од 26. 8. 1939. заиста суштински масонска творевина коју су спроводили домаћи слободни зидари по налогу британске братије. Иако Мачек нпр. није био члан масонерије, скоро целокупно његово окружење јесте, као што је и са српске стране највећи део нове владе, укључујући и архитекту споразума Михаила Константиновића, био у слободним зидарима. Слично као што је касније и читаво интелектуално окружење вође ЈВуО Драгољуба Михаиловића било изразито масонско, а знамо да су и за Тита масонске везе одиграле важну улогу.

Ако имамо добар увид у готово пресудан значај масонерије за развој и дефинисање југословенске политике пре 70 година, у најмању руку је користан мисаони експеримент спекулација о томе да и данас масонски кругови играју сличну улогу у вођењу и усмеравању српске елите и српске политике, а у вези са светоназорима, потребама, можда и налозима своје западне братије, а пре свега британске. Кад пређемо на терен чињеница, увиђамо да је војвода од Кента, као традиционални формални шеф глобалне масонерије, недавно примио делегацију Регуларне велике ложе Србије помажући снажне и координиране напоре да се поцепани и посвађани масонски редови у Србији измире и подведу под капу Регуларне велике ложе коју Британци признају. Затим вреди видети списак чланова РВЛС-е који је 2010. објавио Зоран Ненезић, обновитељ масонске ложе у Југославији, а који обухвата бивше и садашње министре, научнике, новинаре, утицајне јавне личности које пресудно делују на јавно мњење, људе из безбедносног апарата итд. Тако долазимо до вероватне претпоставке о огромном утицају масонерије и на данашња збивања у Србији, без обзира на то што она није јединствена, што постоји много скандала у вези с њеним деловањем итд.

Једно поглавље своје књиге „Мрачни коридори моћи“ посветили сте узајамним сукобима, али и савременој сарадњи римокатолика и масона. Како изгледа та историја?

Римокатоличка црква је стално указивала на проблематичну тајновитост и конспиративност слободнозидарских и сличних организација, које делују ван очију јавности и без могућности државних органа да контролишу њихове акције. С обзиром на то да су у јавности видели последице таквог конспиративног деловања као директно супротстављеног својим начелима и свом утицају, католици су аналогно закључивали да се у масонским организацијама кују планови за деловање против цркве и хришћанства, трагајући за доказом, документима, сведочењима. Важан корак представља забрана Илумината 1785. године и заплена њихових докумената у којима су нађени контроверзни планови. Четири године касније десила се Француска револуција, а већ 1797. и 1798. излазе две класичне књиге опата Баруела и Џона Робинсона које постављају стандардну конспиролошку нарацију о инфилтрацији Илумината у масонске кругове и рушење француске краљевине преко њих.

Врхунац овог тренда потраге за документима и доказима о масонским плановима против цркве и држава јесте „Alta vendita“, документ први пут објављен 1859. уз подршку папе Пија IX. И папа Лав XIII је одобрио и подржао његово штампање. Ради се о наводном документованом плану за сузбијање цркве и хришћанства, који је настао двадесетих година тог века, а чије практичне последице су биле стварање Италије као изразито масонске државе, која је папама отела Рим и сузбила их у Ватикан. Овај документ, што је занимљиво, препоручује и инфилтрацију у цркву и промовисање либералних идеја кроз саму цркву – једна од двадесетовековних форми истог метода је троцкистичка теорија ентризма.

Инфилтрација као да је успела, зар не?

Римокатоличка црква се у последња два века углавном адаптирала (aggiornamento) на свет који су, чини се, првенствено вредносно и идеолошки обликовали слободни зидари, па се тако и приближавала узусима које су они постављали. Процењено је да радикално опонирање није дало резултате и ушло се у прилагођавање са циљем очувања основе.

Често је то, као што смо видели, била и стратешка сарадња против заједничких непријатеља на одређеним интересима. Изузетно је занимљива и важна епизода с креирањем Европске заједнице, која је настала као део Спајкманове геополитичке архитектуре у циљу заокруживања и запречавања комунистичког блока. Важну посредничку улогу имао је Пољак Јозеф Ретингер, масон, оснивач Европског покрета и Билдерберга, који је опет с друге стране имао веома јаке и блиске везе са Куријом и папом.

Мора се поменути позната листа новинара Мина Пекорелија, објављена 1978. године у његовом недељнику „Осерваторе политико“. Објавио је листу 120 високорангираних особа у структури Римокатоличке цркве за које је тврдио да су чланови слободних зидара. На листи је неколико кардинала, државних секретара, бискупа, свештеника итд. Пекорели је био изузетно обавештен човек, који се налазио на списку чланова ложе П2, а убијен је тек неколико месеци након објављивања ове листе. За убиство је суђено бившем премијеру Ђулију Андреотију и вођама мафије. Пекорели је нпр. још тада писао да је убиство премијера Алда Мора део операције Гладио. Тек 1990. Андреоти ће јавно обзнанити постојање система Гладио, а данас је заиста разјашњено да је Моро страдао на тај начин.  

Крај у наредном броју

[/restrict]

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *