ПРЕНОСИМО: САНКЦИЈЕ ЗАПАДА УСМЕРЕНЕ СУ ПРОТИВ РУСКОГ НАРОДА!

Нећу рећи да је Запад увођењем оваквих санкција пуцао себи у ногу. Било би
то превише лако. И заударало би на јефтину пропаганду. Наравно, санкције
су веома болне. Али све на свету је међусобно повезано, па ће постојати у
супротан ефекат.

ПИШЕ: Герман Садулајев

 

На пример, поред тога што сам аутор књига и чланака, ја сам и директор једне мале фирме. И сада поново преговарамо о уговорима са кинеским добављачима. Прелазимо са плаћања у доларима на плаћање у кинеским јуанима. И платићемо не преко СВИФТ-а, већ преко ЦИПС-а (ово је кинески аналог систем брзог плаћања). И мислим да многе друге фирме
тренутно раде исту ствар. И то уопште не мале, као што је моја, него и веома
велике.

То значи да нам долар више није потребан. Некада смо куповали долар да платимо Кини, тако је било. А сада ћемо платити без посредовања долара, одмах у јуанима. Не, не кажем да ће сутра долар умрети и да ће изгубити сваку вредност. Вероватно ће долар још дуго владати светом. Долар ће бити двеста, триста, петсто рубаља или можда хиљаду. Али у средњем року он
неће бити толико битан у прорачунима. И потражња за доларом ће почети да опада. Тако ће се. из објективних разлога, руска економија ослободити долара.

Амерички публицисти из Трамповог табора искрено кажу: Америка је богата јер има ту фантастичну привилегију – да штампа светску резервну валуту. Они схватају да штампају новац за цео свет и зато добро живе. И то не зато што имају слободу предузетништва или силне иновације. Долар је њихова иновација. Њихова снага, моћ и привилегије. И тако Америка, коју нико није напао, коју нико није бомбардовао, није гранатирана, којој нико није ни претио, сама је добровољно напустила ову позицију коју је имала. Па добро.

И још једна ствар. Раније, у доларима и коришћењем СВИФТ система, све моје трансакције су ишле преко америчких кореспондентских банака. САД су виделе све моје послове, сваку уплату коју сам извршио, и ако ништа друго, могли су да зауставе, одложе или једноставно заплене мој новац. И било који новац на свету. Чак и новац веома великих компанија. И сутра ћемо пребацити уплате у ЦИПС, а Америка више никада неће ништа знати о мени и неће моћи да контролише или заплени моја средства. Ни новац веома великих компанија из Русије такође. Сам Вашингтон је то одбио, као део санкције Путину. Ок, кад је тако.

Знате, кажу да бизнис воли иновације. То је срање. Бизнис мрзи иновације. У технологијама и у роби – у реду, али у трговини и прорачунима – то не. Ту је тврдо конзервативан. Предузетник ће се трудити да прати уобичајене шеме испоруке и плаћања, а не да покушава нове, чак и ако има који цент више. Јер, пожелећете пени, а изгубићете рубљу. Због тога је бизнис веома киван на то што му је одузет СВИФТ, забрањена обрачунавања у доларима и еврима. Врло невољно, уз шкргут и псовке, прелази на кинески ЦИПС. А и Кинези су исте такве цвећке, покушавају да добију, да зараде на манипулацији унакрсним курсевима. Генерално, биће све то лоше и тешко.

А онда ће се и то престати. Сви ће се прилагодити. И ова нова шема ће постати опробана и позната. А када Американци врате свој долар и врате свој СВИФТ, онда ће се бизнис питати: шта ће ми то сад? Већ сам се прилично добро снашао. Шта, да поново све мељам? Ма иди дођавола! Упали, угаси, па поново упали… Какав те СВИФТ спопао, него ухвати се сам за уши, па играј!
Ја сам, на пример, веома волео своју прву жену. Био сам јако узнемирен када смо се разишли. Али онда се живот наставио, имао сам другу жену, трећу. И претпоставимо да прва жена одлучи да ми се врати. Рећи ће: све сам ти опростила, поново смо заједно. И шта, онда ће доћи до веома незгодне ситуације. Пошто су око мене већ деца из два наредна брака, питаће ме: тата, ко је сад ова тетка и о чему прича?

 

Нема празног простора. Ако долар нестане, онда долази јуан. Ако је СВИФТ искључен, онда је ЦИПС укључен. Тако је то. Сад желите да се вратите, али место је већ заузето. Нема више где да се врати, жао нам је. Или још једна ствар, различите компаније затварају своје продавнице у Русији. Ево, на пример, Адидас, затворио је продавнице, престао да сарађује са руском фудбалском репрезентацијом. А неке исте такве спортске и обувне марке неће се затворити. Проћи ће године тешких санкција, а Адидас ће одлучити: то је то, вратио сам се, поново смо заједно, ура!

А Руси су до тада већ заборавили шта је уопште Адидас. Остао је само старински фолклор, нешто о дизелашима који су носили тренерке са три пруге. Није било реклама дуги низ година, јер Адидас није био на тржишту. И руски фудбалери већ одавно имају другачије дресове. Да бисте поново
ушли на тржиште, потребно је угурати толики новац да вам се то неће исплатити ни за сто година. Штавише, Руси су већ навикли на друге брендове. За оне који остају. Отишао значи отишао. Гуд бај! Западни лидери и компаније више чак ни не покушавају да лажу како се
санкције уводе „против Путина“. Шта брига Путина за некакав тамо Апл Пеј.

Он готово двадесет година није видео готовину. Или „против руских олигарха“. Па да, срамота је за човека ако од његових десет милијарди узмеш једну. Али у његовом стварном животу тиме се ништа неће променити. Али живот обичних Руса ће се променити, онимакојима су приходи пали, којима су цене порасле, које сада сви пљачкају и варају, не поштују рокове, не враћају новац, јер они су Руси, што значи „окупатори“ . Чини се да је Запад конално скинуо маску.

 

Увек је мрзео Русе. Не Путина, не Стаљина, не комунисте, не антикомунисте, зато га никада није ни било брига. Запад мрзи Русе и намерно је покренуо овај рат санкцијама против Руса,
против обичног народа Русије. Сви су то схватили од самог почетка, али сада
су то престали да крију. И шта сада свет очекује од Русије? Па, да када виде мржњу Запада према
себи, суочен са неправдом, цинизмом и злобом, руски народ демократизује, отера Путина, одрекне се Крима, Донбаса, Курила, Архангелска, Сибира, Алтаја, Бурјатије и других земаља све до Вороњежа, уништи своје нуклеарно наоружање и гасне инсталације, клекне, затражи опроштај, прихвати белу колонијалну управу, стерилише се и после једног поколења изумре и
ишчезне, како својим руским духом не би кварио атмосферу ове прелепе планете?

Али, пре ће бити онако како је у Ирану. Где су деценије санкција које погађају обичан народ окупиле тај народ у мржњи према цивилизацији Запада. И ето, сада нема чак ни најмање шансе да се земља „демократизује”. Али Русија није Иран, није Северна Кореја и није Куба. Русија је огромна земља са невероватним потенцијалом, са људима, територијама и ресурсима. Одлучено је да Русија буде искључена из светске економије. Али ово је немогуће. Русија ће се реконфигурисати са запада на исток, са долара на јуан и тако даље. Биће нам веома тешко, нећемо јести онолико слаткиша као пре, нећемо моћи да се врчкамо по топлим моримал, нећемо више стајати у реду за куповину новог модела ајфона. Али ипак ћемо преживети. И запамтити ко
нам је остао пријатељ, а ко нас је издао.

Аутор је познати руски прозни писац, актуелни добитник награде Јасна
Пољана. Текст је изворно објављен на руском порталу “Ваше новости”.

Превод:  Владимир Коларић