Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
У сенци украјинског сукоба одвија се и кампања за изборе у Србији. У њој се посебно издвајају слогани и поруке председничких кандидата, не толико по њиховој садржини колико по кредибилитету оних који их шаљу
ОСАМ ИМЕНА У изборној трци ће учествовати осам кандидата, нешто мање него на изборима пре пет година када их је било 11. За место на Андрићевом венцу ове године су кандидоване и три жене, за разлику од 2017. када није било ниједне.
Кандидат СНС-а на предстојећим изборима, наравно, биће актуелни председник Александар Вучић, уз чију је кандидатуру поднето 150.000 потписа бирача.
* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *
Било ми је смешно: чак осам кандидата за председника државе!
Разне испушене луле су се сакриле иза неких, досад неекспонираних кандидата. Најсмешнија међу њима испушена лула у странци АЈМО… популарног крњег уличног говора у значењу исправног ХАЈДЕМО. Дроњеса се, као некад – исто, док лаже и обмањује, опет. Све је исто, само је добио неко кило живе ваге више и коса му је беља…
Има једна причица: весели ловци, у једном шумадијском селу, не тако давно, рекоше остарелом домаћину како ће опет доћи краљ да влада Србијом. Човек, спонтано и хитро, тресну шајкачу о земљу: “Зар опет?!” – викну, забезекнут. Јер много памти… Толико о залагању за монархију. Можда је штета што смо је изгубили, али ми и немамо краља, а ОНО – није наш краљ, јер никад није ни био Србин…
Неки кандидати заслужују пажњу својим ПРОГРАМИМА.
За мене, изненађење је Милица из Заветника: млада, веома паметна, очигледно поседујући морал који је понела из родитељске куће; зна које би били незаобилазни национални интереси наше земље (што други не знају, већ обећавају немогуће ствари), има визију (већина – никакву), има програм, искреност… Посматрала сам јој говор тела: ни трага мржњи, острашћености, гневу – ни у погледу, ни у гесту; ни једне лоше речи о било коме. Ново лице (то нам је потребно, уместо бескрајно рецилираних). Премлада? Уз пажљиво одабране сараднике и ја бих могла да будем председник! Осећам да ће , можда, бити једина која се храбро изложила питањима водитеља и на њих непосредно одговарала. Занимљив је и представник Суверениста. Лепо је, из главе, изложио програм странке. Њихове странке би могле, можда, да направе нешто у Србији… Биће занимљиво видети са каквим ПРОГРАМИМА наступају остали. Па, Србијо, ни по бабу ни по стричевима, већ по вери у људе и у њихове програме. Испушене луле – никако! – они су своје показали.