ПОСЛУШАЈТЕ КАДИРОВА, ГОСПОДО

ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА

Где су корени острашћене мржње коју ових дана, пратећи из запећка Европе збивања у Украјини, пројављује и последњи сарајевски касабалија?

Балканска криза и ратови деведесетих година 20. вијека унијели су у правни и политички дискурс нове појмове и категорије који су били неспојиви и с правом и с политиком. Идеолошку догму и пропагандну паролу комунистички осмишљеног братства и јединства потиснуле су дефиниције рата и распада земље услед „братоубилачког рата“.

Крвав и убилачки, овај рат донео је и запитаност коју актуелизују најновија дешавања на истоку Европе: да ли смо икада били браћа?

ПОГЛЕД ИЗ РУСИЈЕ „Број муслимана који живе у Русији достигао је 30 милиона док из године у годину тај број константно расте“, рекао је предсједник Вијећа муфтија Русије Равил Гајнетдин.

[restrict]

Из интервјуа за „Анадолију“ сазнајемо да број муслимана у Русији биљежи раст првенствено због високе стопе наталитета, као и због муслиманских досељеника из земаља средње Азије, те да већина муслимана у РФ живи на подручју московске регије, затим у Петербургу и Јекатеринбургу, и у регијама Татаристан, Башкортостан и Сјеверни Кавказ. У Русији, указује муфтија, постоји преко 8.000 џамија, а Москва, са милион и по муслимана, први је град у Европи по броју житеља исламске вероисповести. Гајнетдин, Татар по пореклу, открива да 10 милиона Татара у Русији живи у слободи, миру и просперитету.

„Ислам је у Русију дошао у 7. вијеку. Савременици посланика Мухамеда стигли су у Русију 22 године након његове смрти. Они су дошли у град који је сада познат као Дербент, а налази се у јужном Дагестану. Први езан у Русији проучен је управо на подручју Дагестана.“ Иначе, већина муслимана у Русији су сунити ханефијског правца.

Прича се да су некада у БиХ „стари муслимани“ његовали традиционални однос према исламу и тиме оспоравали фразу коју недоучене хоџе, аналитичари и тумачи религије радо користе: „Један је ислам“.

Босански муслимани не деле уверења с муслиманима Русије. Од Алије су наследили мржњу према Египту, Сирији, Ираку и Либији и подозрење на сарадњу Русије с Ираном, Турском, Емиратима, Саудијском Арабијом и Пакистаном. Њихов избор био је Блиски исток где су, будући у служби НАТО-а, убијали тамошње муслимане и учествовали у разарању стабилних држава.

ТЕРОРИЗАМ У ИМЕ ИСЛАМА Тероризам као начин политичког и војног дјеловања има свој значајни бошњачки печат, јер ислам је у Босни данас вјера без исламске јуриспруденције, егзегезе и теологије (фикха, тефсира или келама), без есхатологије и свјести о ахирету; што открива лажне вјернике који се не плаше Судњег дана и Божије казне за недјела која чине најближима.

Прави ислам на овом страшном мјесту поражен је када је Алија Изетбеговић јавно поручио да ће жртвовати мир зарад суверености. Лажни муслимани у Сарајеву су схватили поруку: сувереност у односу на Србе и Хрвате је важнија од ислама, а сувереност у односу на стране силе никада није ни постојала.

Постоји веровање да је у неко давно прошло доба ислам у БиХ имао људско и комшијско лице које се развијало на хумусу словенске суштине. Тврди се да је ислам у БиХ био и етички посебан, одвојен од политике и радикалних учења. Данашњи пак ислам у Босни, баш као и у већини муслиманских земаља, настао је под утицајем политичког радикализма и промоције политичког насиља које су стрпљиво, читав вијек, градила Муслиманска браћа на темељима вјерске догме Мухамеда бин Абдула Вехаба и терористичке праксе Ал Каиде, ИСИЛ-а и Ал Нусре.

Зато и у рату у Украјини сарајевска чаршија препознаје неке посебности и предности. На таласу хистерије и страха који су преплавили Европу Бошњаци за сва дешавања око Кијева, Харкова, Мариупоља и Херсона криве Србе и посебице Додика.

У СЕНЦИ КАДИРОВА У том кључу треба тумачити Шефика Џаферовића, који је посету Анталији искористио како би покушао увјерити Ердогана да се преко Републике Српске, Босном и Балканом шири незаустављив малигни утицај Русије који свађа народе и људе, те разбија државу БиХ. Додик је био несумњиво убедљивији, па су из Турске на босанску адресу стигли помирљиви тонови.

У интервјуу „Танјугу“ лидер Чеченске Републике Рамзан Ахматович Кадиров истакао је да Русија и он лично никада неће заборавити да Србија, једина уз Бјелорусију, није увела санкције и посебно је захвалио Александру Вучићу на политици мира. Такође, као лидер већински муслиманске републике, пренио је поздраве свим муслиманима у Србији и најавио јачање сарадње: „Чеченска Република је недавно преживјела две тешке ратне операције. Осјетили смо све тешке посљедице рата, покренутог крајем прошлог вијека као резултат провокација страних обавјештајних служби, чији је циљ био уништење Русије. Само захваљујући одлучној политичкој вољи Владимира Путина и националног лидера чеченског народа Ахмат-Хаџи Кадирова, међународном тероризму у републици је сломљена кичма“, рекао је Кадиров.

Поруке из Чеченије и уздржаност Турске према ставовима и захтјевима Изетбеговићеве сарајевске касабе изненадили су необавјештене. Кадиров и Ердоган разумели су ко је на којој страни и ко је коме брат.

С Бакиром и овдашњим муслиманима ствар посве другачије стоји. Профил превртљивог касабалије, конвертита калио се од османског времена па даље кроз читаву историју Босне. Слуга је трагао не само за господаром већ бирао оног у којем би препознао највећи степен суровости и мржње према дојучерашњој браћи.

Данас им је Каба у Бијелој кући. Само се тако може објаснити потреба Сарајева да сакрије фашистоидно лице данашње Америке, највећег масовног убице и непријатеља ислама. Није ислам један, у Босни је амерички а понегдје и енглески.    

[/restrict]   

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *