ПОНОСНИ НАРОД ОСУЂУЈЕ ВАРВАРИЗАМ АГРЕСОРА

ОДНОС СУСЕДНИХ ЗЕМАЉА ТОКОМ НАТО АГРЕСИЈЕ (2)

У пружању моралне подршке и помоћи народу Србије веома су били активни грчки уметници и њихова удружења. Поред многих других акција, као и активног учешћа у протестним скуповима, Удружење глумаца Грчке је 29. марта упутило свом народу писану поруку, која је тог дана прочитана на масовном протестном скупу у Патри и на другим скуповима

Европа мора да се супротстави америчком фашизму, јер не смемо дозволити да пате мали народи због нечијих великих интереса – навело је Удружење глумаца Грчке. Удружење уметника Грчке организовало је 26. априла, на чувеном централном атинском тргу Синтагми, хуманитарни концерт, којем је присуствовало око милион Атињана. У програму је наступило више од педесет најзначајнијих грчких уметника. Међу њима је био и легендарни Микис Теодоракис, један од највећих савремених светских композитора и велики пријатељ српског народа (преминуо је 2. септембра 2021). Теодоракис је с говорнице поручио: „Агресијом на Југославију, Вашингтон је потписао смртну пресуду међународном праву. Чак ни нацисти нису радили то што они данас чине српском народу. Ми Грци морамо бити поносни, јер смо једини који уједињени кажемо не варваризму.“

[restrict]

Иако тада у поодмаклим годинама, Микис Теодоракис је учествовао у готово свим протестним скуповима у Атини. Осим тога, био је међу угледним Грцима који су дигли глас против НАТО агресије и јавно најоштрије осуђивали злочине. Потресен бомбардовањем и посебно цивилним жртвама, Теодоракис је, 29. марта, за време једне вечерње посете познатом музичком клубу „Хамам“, у Атини, уз извињење, одбио молбу присутних гостију да отпева нешто из свог богатог музичког репертоара, рекавши: „Не могу сада да певам, јер моје срце плаче за српском браћом, која су жртва агресије.“ Колико је преживљавао злочине агресора над српским народом, показује и његова снажна изјава поводом бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије, у којој је рекао и: „Напад на РТС је криминални чин без преседана.“

Остајући доследан у свом изузетном ангажману на страни народа Србије, Теодоракис је, на своју иницијативу, заједно са својим чувеним оркестром, 18. и 19. јуна 1999. године, допутовао у Београд, где му је приређен срдачан и веома пријатељски дочек. Том посетом је желео да, још непосредније, изрази пријатељство и поштовање према српском народу и његовој херојској борби против агресора, као и да се упозна с последицама тромесечне агресије. На крају посете Теодоракис је, с оркестром, одржао концерт у свечаној сали Коларчевог народног универзитета, на задовољство бројних поштовалаца и љубитеља његове музике.

 

УЛОГА ЦРКВЕ У осуди агресије и пружању помоћи и подршке народу Србије посебно се ангажовала и Грчка црква. Свети синод Грчке православне цркве с архиепископом Атине и целе Грчке Христодулосом на челу, 30. марта оштро је осудио бомбардовање Југославије и трагичне последице тог злочиначког чина. Архиепископ Христодулос је 24. маја рекао: „Ерупција злочиначког понашања НАТО-а и насиља против недужних људи у Југославији, показује сву отупелост западне хришћанске свести, која игнорише веру и историју читавог једног народа. Над народом Југославије се врши геноцид, који вође НАТО-а правдају тзв. хуманитарним разлозима.“ 

Званични органи Грчке, суочени с масовним и снажним протестима грађана широм земље током агресије, настојали су да иду у корак с расположењем народа. На самом почетку агресије тадашњи министар иностраних послова Јоргос Папандреу, у телефонском разговору с Мадлен Олбрајт, изразио је негодовање владе због напада на Југославију. Осим тога, влада је 26. марта 1999. позвала све земље чланице НАТО-а да обуставе бомбардовање Југославије и да се врате за преговарачки сто. Бивши премијер и почасни председник Нове демократије Константин Мицотакис је 28. марта 1999. рекао да је „бомбардовање Југославије више од злочина, невероватна грешка, која истовремено наноси огромну штету и Југославији, и Европи, и агресору“. Председник Грчке Костис Стефанопулос је 27. марта изјавио: „У грчком народу постоје огромне симпатије и топла осећања према поносном српском народу, који се храбро бори за своја права.“

Испољено незадовољство грчке владе према агресији, њени позиви за обуставу бомбардовања и успостављање мира, испољени на почетку агресије, изненадили су представнике америчке администрације и довели до затегнутости с грчком владом. Мадлен Олбрајт је у телефонском разговору с Јоргосом Папандреуом, 27. марта, оштро критиковала постављање грчке владе. Министар Папандреу је остао при свом ставу, али је интервенција Олбрајтове изазвала велико незадовољство у јавности и додатно оснажила антиамеричко расположење у народу. Посланици грчког парламента су 1. априла „осудили агресију на суверену Југославију и затражили хитну обуставу бомбардовања“. Премијер Константинос Симитис је том приликом изјавио да „косовско питање мора бити решено на дипломатски начин“. У ускршњој поруци грчком народу, од 11. априла, председник парламента Апостолос Какламанис, осврћући се на НАТО агресију, још једном је изјавио „да га је данас срамота што је грађанин Европе“. Тадашњи министар правде, истакнути правник и хуманиста Евангелос Јанопулос је у поруци министру унутрашњих послова Немачке Оту Шилију и министру правде Херти Дојблер-Гмелин, као представницима земље која председава ЕУ, 21. априла, навео: „Бомбардовање Југославије, које је почело 24. марта, представља ратни злочин, злочин против човечности и злочин против мира, који се не могу оправдати међународним правом, зато што стоји у директној супротности с њим.“

ОДБИЈАЊЕ НАТО-а Уз активно залагање за обуставу бомбардовања и за политичко решење, грчка влада је посебно водила рачуна да не буде увучена у непријатељске активности НАТО-а против Југославије. Тако је 15. априла, на састанку у Бриселу, одбијен захтев НАТО-а да Грчка уступи своје авионе за напад на Југославију. Исто тако, влада је 21. маја одбила да турским авионима дозволи прелет грчке територије на путу за Немачку (тим авионима је требало да се превезу људство и резервни делови за турске авионе који су учествовали у агресији). На захтев више локалних самоуправа, донете су одлуке о забрани пристајања НАТО бродова у грчке луке. Било је и личних примера храбрости, отпора, пријатељства и љубави према српском народу. Један од тих примера је поступак капетана Мариноса Рицудиса, заповедника војног брода грчке морнарице. Његов брод „Темистокле“ је, по наредби, из безбедносних разлога, упућен на Јадран. Када је стигао у Јадранско море, одбио је наређење претпостављених да учествује у бомбардовању Србије (СРЈ). У обраћању својим војницима рекао је да „као православац, не може да учествује у нападу на братски народ“, што су они прихватили с одобравањем. Окренуо је брод и вратио га у матичну луку. На предлог патријарха Иринеја, одликован је орденом СПЦ, а на захтев рађана Ниша, једна улица носи његово име.

У време агресије одржавани су чести званични контакти и интензиван дијалог између двеју земаља, упркос настојањима агресора да се Србија (СРЈ) изолује. Поред званичних сусрета на високом нивоу, више делегација политичких партија, синдиката, омладине, општина, удружења новинара и појединих региона посетило је нашу земљу у време агресије, у знак подршке и солидарности народу Србије. Дошло је и до братимљења неколико општина и то углавном на иницијативу грчке стране. Нарочито је била интензивна сарадња на културном плану. На иницијативу управе реномираног атинског фудбалског клуба АЕК, а у знак подршке и солидарности с народом Србије, у Београду је 7. априла одржана пријатељска фудбалска утакмица с „Партизаном“. Заједно с атинским фудбалерима, у Београд су допутовали и неки чланови грчког парламента. Донели су значајну хуманитарну помоћ у одећи, лековима и храни, коју су прикупили спортисти и управа атинског клуба. Цео приход од утакмице (било је око петнаест хиљада гледалаца) дат је у хуманитарне сврхе. На иницијативу Фудбалског савеза Грчке, 27. априла је организована пријатељска фудбалска утакмица између Југославије и Грчке, у Солуну. Југословенску репрезентацију су чинили наши фудбалери који су играли у грчким клубовима, а репрезентацију Грчке најбољи фудбалери из тимова северне Грчке. За тај меч је продато свих тридесет хиљада улазница, а цео приход је дат у хуманитарне сврхе, у корист српског народа.

Посебан вид пријатељског односа народа Грчке у време агресије изражен је у његовом активном и несебичном ангажовању на прикупљању и даровању хуманитарне помоћи народу Србије у лековима, медицинској опреми, храни, одећи и новцу. У пружању те помоћи учествовале су све структуре грчког друштва. Осим Црвеног крста, синдиката, политичких партија, појединих општина, разних професионалних удружења и невладиних организација, у тој активности се ангажовала и Грчка црква и њено свештенство, као и удружења грчко-српског пријатељства. Бројни и дуги хуманитарни конвоји, готово свакодневно, стизали су у све крајеве наше земље.

Међу удружењима грчко-српског пријатељства најактивније је било Удружење Кефалоније, са седиштем у Аргостолију. Оснивач и председник тог удружења је велики пријатељ српског народа Виктор Рухотас, који је студирао стоматологију на Београдском универзитету, где је и докторирао. Захваљујући његовом неуморном ангажовању, као и ангажовању других пријатеља српског народа у Кефалонији, све време југословенске кризе, а пре свега за време НАТО агресије, у Аргостолију и другим местима организоване су бројне манифестације солидарности, подршке и прикупљања хуманитарне помоћи народу Србије. Након завршетка НАТО агресије Виктор Рухотас је, одлуком Владе Србије, постављен за почасног конзула Србије у Кефалонији.

Важно је и овом приликом подсетити на још једно племенито ангажовање грчког народа према Србима. У сарадњи Црвеног крста Србије и Црвеног крста Грчке, од 1993. године, многа ратом погођена српска деца (око тринаест хиљада), од осам до шеснаест година, боравила су на одмору и опоравку у Грчкој, и то искључиво у грчким породицама. Углавном су то била деца из Републике Српске Крајине и деца протераних Срба из Хрватске и БиХ. Упућивана су на шестомесечни боравак у Грчкој, уз организовање школске наставе на српском језику. Та активност је настављена и за време агресије, када су деца из Србије, превасходно из бомбардованих места, боравила у грчким породицама, у трајању од месец дана.

Ово подсећање на оно што је велики, племенити и пријатељски грчки народ, као мало који други, саосећао, изразио и несебично пружио народу Србије у време злочиначке НАТО агресије вредно је трајног памћења и захвалности, како од данашњих, тако и од будућих генерација.          

Крај

 Аутор је амбасадор у пензији,  председник Скупштине Београдског форума за свет равноправних

[/restrict]