ОНА НИЈЕ РАЗУМЕЛА

ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА

Како је на конференцији исламских држава, које су у новом престројавању великих сила осудиле Запад, Бисери Турковић стављено до знања да је Босна на погрешној страни историје

Ако се под „свјетским поретком“ подразумијева у међународној заједници изграђени систем правила, прописа, норми, прихваћених обичаја и политичких договора о дјеловању, понашању и ограничењима у понашању држава, војних савеза и осталих субјеката међународних односа, онда до сада познати „свјетски поредак“ више не постоји. Заслуге без сумње припадају западним државама и НАТО-у.

[restrict]

ТОПЛИ ВЈЕТАР С ИСТОKА У престројавању за Запад и све друго што Запад није, коначно је и ислам изашао са својим ставом. Министарска конференција (57 држава) Организације за исламску сарадњу (ОИЦ) у Исламабаду, одржана 22. и 23. марта, и њена резолуција, једногласно усвојена тим поводом, ставили су печат на одлуку престолонасљедника Саудијске Арабије Селмана бин Абдулазиза да не одговара на телефонске позиве предсједника САД. Истовремено, масовни протести у Турској на којима је осуђен НАТО и изнет захтјев за напуштање алијансе јасно су одредили муслимане према горућем питању рата цивилизација.

Како се БиХ, која је дуго уживала статус жртве и била препозната као „добра муслиманска земља“, нашла мимо главног тока расположења исламског свијета?

Једноставно – босански муслимани нису препознали матрицу времена, уверени да је улога америчких евет-ефендија коју су себи наметнули – добитна карта.

Томе у прилог говори и иступ Бисере Турковић, која је, у својству министарке вањских послова БиХ, пробала да на састанку Вијећа министара ОИЦ кандидује теме „худе босанске судбине“ и „опасног Милорада Додика“.

То што је наум сведен на руковање с одмереним и крајње незаинтересованим домаћином, пакистанским премијером Имраном Каном, говори о елементарној неупућености, али и стравично лошој процени министарке.

 

ВИСОКА ДИПЛОМАТИЈА НА НИСКИМ ГРАНАМА Радна биографија Бисере Турковић, рођене у Сиску, обећавала је знатно више. Била је амбасадор у Хрватској, Мађарској, у сталној мисији БиХ при ОСЦЕ. Од 2000. до 2001. године радила је као министарка за европске интеграције БиХ, а од 2001. до 2004. на позицији извршне директорке Центра за сигурносне студије у БиХ. Ту је и ангажман у Сталној мисији БиХ при ОСЦЕ и УН, те место амбасадора БиХ у САД (2005–2009), Белгији (2012–2015) и Катару (2018–2019). Од децембра 2019. министарка је вањских послова БиХ.

И што је више Бисера напредовала, углед БиХ у свијету бивао је све мањи.

Босну и Херцеговину већ годинама не посећује „А“ листа дипломатских гостију, нити сарајевски политичари имају пролаз у Вашингтону, Лондону, Риму, Москви или Берлину. Дипломатија БиХ је спора, траљава и воде је, уз понеки изузетак, људи сумњивих моралних и професионалних референци. Протеклих деценија БиХ није успјела да изгради чврсте дипломатске везе у центрима моћи на Западу, али ни да се повеже са земљама Блиског истока. Најфлагрантнији је примјер односа са Уједињеним Арапским Емиратима. Ова моћна и богата држава која постаје политички и војни фактор и на глобалном плану нема амбасаду у Сарајеву, конзулат, дипломатску мисију, културни центар нити делегацију привреде коморе.

Истовремено, у Београду и у Подгорици УАЕ имају своја дипломатска представништва и видљиве трагове у великим инвестицијама попут Београда на води и Етихада.

Послиједњи сусрет званичника БиХ и УАЕ десио се 2005, ако изузмемо пријем који је Бакир Изетбеговић 2016. уприличио за нерезидентног амбасадора УАЕ за БиХ, са сједиштем у Риму.

 

ОНА НИЈЕ РАЗУМЕЛА Конфузна и политички незграпна Бисера Турковић је с ванредним очекивањима посетила конференцију ОИЦ. На тој историјској 48. сједници Вијећа министара вањских послова у Исламабаду, на тему „Изградња партнерства за јединство, правду и развој“, расправљало се о многим проблемима у свијету након чега је једногласно усвојена резолуција, која је понудила јасне одговоре на питања Палестине и Ал-Кудс Асх-Схарифа, те догађаја у Авганистану.

Супротно Бисериним очекивањима, земље ОИЦ подржале су право народа који се налазе под колонијалном страном доминацијом-окупацијом на самоопредјељење захтјевајући њихово ослобађање.

У том контексту разматрана су и афричка питања, укључујући ситуацију у Либији, Републици Судану, Сомалији, Републици Мали, регији Сахел и језеру Чад, те у Средњој Африци и Републици Гвинеји, уз посебно истицање догађаја у Сирији.

Резолуцијом је дефинисано јачање сарадње с међународним партнерима, Уједињеним нацијама, Руском Федерацијом и Европском унијом.

Такође, изнета је и јасна критика међународног тероризма уз осуду терористичких организација ДАЕШ и Ал Каиде, те понуђена рјешења уз осврт на економска, културна, социјална, хуманитарна и научна питања, укључујући и исламофобију.

Затечена Бисера Турковић није разумјела о чему је ријеч. Она је дошла из Сарајева у којем нису популарне „исламске теме“, а још мање оно што је била окосница овог скупа – третирање Запада као највећег непријатеља ислама, а Русије као стратешког партнера и пријатеља с којим треба ојачати сарадњу, при чему санкције или осуду Русије, за било шта, ниједна земља није ни поменула. Бисера ће морати да политичком Сарајеву саопшти тужну вијест – поредак у којем је Босна имала своје место више не постоји.

[/restrict]