ОБАВЕШТАЈНЕ ГРЕШКЕ И ИГРЕ

Зашто имамо утисак да украјинске обавештајно-безбедносне службе не постоје?

У чему је проблем па Украјина, са 45 милиона становника и бруто друштвеним производом од 156 милијарди долара, има и обавештајну и контраобавештајну службу, а нема поуздане информације о ономе што јој се спремало?

 

НАТО ПОСЛУШНИЦИ Напад на Украјину најавио је неколико дана пре почетка руске специјалне војне операције председник САД Џозеф Бајдан лично, док украјински обавештајно-безбедносни систем није имао никакве информације о томе.

С обзиром на безбедносну ситуацију и антируске планове украјинског руководства, Русија и њене оружане снаге морале су бити у тежишту рада њихових тајних служби. Председник Владимир Зеленски је због недостатка информација почео да сумња да ли Бајден уопште говори истину, и више је веровао да тим изјавама провоцира Русе и плаши Европљане. Молио је више пута Бајдена да му уступи детаљније информације о предстојећем нападу, али их није добио.

[restrict]

Зеленски, као неискусан политичар, није знао правило које знају сви државници – поуздане и потпуне информације можеш добити само од свог обавештајног апарата.

Ствар је у томе што су исти процес и иста судбина задесили све обавештајне службе држава у којима је Запад успео да изврши насилни преврат – службе су биле прве на удару превратника. Кадровске чистке ослабиле су комплетан систем а руковођење службама преузеле су личности за које је било важно да су искрене присталице нове власти, а није било важно колико су стручне.

Били су то потпуни послушници западних саветника који су их убедили да ће обавештајне послове службе НАТО урадити далеко боље и квалитетније, а они ће све што им треба „добити на тацни“.

То је објашњење зашто су се украјинске службе понашале тако лежерно и незаинтересовано за проблеме који се тичу судбине Украјине. Били су убеђени да о њиховој безбедности већ брине НАТО, који „само што их није примио у своје редове“. Велики број инструктора, саветника и високих личности са Запада просто их је дезоријентисао, и стекли су лажни утисак да су већ чланови Алијансе. Наглим одласком западног војног особља и руском војном операцијом, доживели су стратешко изненађење, што се озбиљним обавештајним службама не сме догодити.

 

КОПНЕНА ОПЕРАЦИЈА Ваздушна операција је нешто сасвим друго, и изненађења су могућа, али доживети изненађење приликом копнене војне операције је права срамота за обавештајце. Копнена операција је таква да се мора уочити на време ако обавештајно-безбедносни систем ради свој посао, а ова одговорност се посебно односи на Главну обавештајну управу Министарства одбране Украјине. Ту се чак и с опсерверима може одрадити обавештајни посао, а камоли с информаторима и сарадницима службе, да не спомињемо извиђање и обавештајну технику. Све се то одвијало на границама Украјине, где се на основу простог бројања војних потенцијала, резмештаја и груписања могу извући квалитетни закључци о војној претњи.

Наравно да су руске обавештајне службе морале да изврше обавештајну припрему будућег ратишта и да су у обавештајном смислу морале знати сваки детаљ на главним правцима напада. То су специфична интересовања која морају привући пажњу украјинских безбедносних служби – број уздужних и рокадних путева, проходност, пропусна моћ, носивост мостова, природне препреке, размештај украјинске војске, чиме су наоружани и такве појединости које директно говоре о правим намерама. Украјинске службе таква интересовања нису регистровале.

Изненађења и грешке су нормална последица таквог рада. Нису знали мете првог ракетног и ваздушног удара, нису знали главне правце напада, тако да одбрана није организована на време и претрпели су велике губитке.

Изгубили су тешко наоружање, уништени су им војне базе и аеродроми, тако да више нису били способни за фронтовски начин ратовања, него су приморани на отпор у урбаним срединама, где доводе у питање животе многобројних цивила. Да ли је све то резултат само њихових стратешких грешака или су изманипулисани вештим обавештајним играма САД и НАТО-а, тек ће се видети.

АМЕРИЧКИ ПРОПУСТИ Са становишта америчких геостратешких интереса у Европи, који су се реализовали ширењем НАТО-а на исток, америчке обавештајне службе у сарадњи са службама осталих водећих држава Алијансе одрадиле су веома успешан посао.

Успеле су да методама хибридног рата дестабилизују Украјину, да 2014. године спроведу „обојену револуцију“ и наметну прозападну власт. Кијевски трг Мајдан постао је симбол и „поучан пример“ успешног преврата.

Касније ће се испоставити да је ослањање на профашистичке и ултрадесничарске снаге приликом те прљаве тајне обавештајне операције било огромна грешка. Погрешно су проценили да је за Запад добро што су власт предали хистерично антируским групацијама, али нису предвидели колико је то рискантно са становишта могућности директног сукоба две велике нуклеарне силе.

Није спорно да је нова власт у Украјини била под потпуном контролом америчких обавештајних служби, па је јасно да су им оне одобриле примену фашистичких метода у покушајима етничког чишћења руског и проруског становништва, како би отклонили опасност да се неким новим изборима анулирају резултати „Мајдана“.

Наравно да је то била велика грешка јер су тиме „пробудили“ Русију и практично је натерали да се озбиљно позабави проблемима њихових сународника, посебно у Донбасу. У тој фази западне трансформације Украјине, и руске и америчке обавештајне службе направиле су озбиљне грешке у проценама – руске нису на време упозориле свој државни врх да се тамо дешава нешто што витално угрожава безбедност Русије, а америчке обавештајне процене нису упозориле САД и НАТО где треба да стану и да експлоатишу све оно што су постигли хибридним ратом.

Звоно на узбуну Русима био је тајни план да се из поморских база на Криму избаци Црноморска флота и да оне постану поморске базе НАТО-а. А зна се – ко контролише Крим, тај контролише Црно и Азовско море, али није само у томе ствар – тако би се поред стратешког правца Кијев–Москва отворио још један, преко Крима. Погрешна процена америчких служби да је то могуће остварити резултирала је тиме да је Крим ушао у састав Русије, чиме је овај други стратешки правац практично затворен.

Ипак, највећа грешка у обавештајним проценама јесте да се Украјина може искористи ти као платформа за војну претњу Москви. Сасвим је могуће да ће се ово показати као највећа грешка америчких обавештајних служби свих времена. Одлука да Украјину приме у НАТО анулирала је све што су постигли „обојеном револуцијом“. Није им било тешко да „убеде“ украјинску власт да треба да јачају војску и да проблеме с руским и проруским становништвом могу решити силом.

Украјина је постала стовариште западног наоружања а западни саветници и инструктори премрежили су њихову војску. Украјинци су крајње наивно прихватили западну процену да с руском војском могу успоставити „регионалну равнотежу“ и да Руси неће смети да интервенишу приликом „украјинске олује“ којом ће се спровести егзодус и етничко чишћење руског и проруског становништва. Међутим, оваквом погрешном проценом америчке обавештајне службе су обмануле не само Украјинце него и сопствену администрацију, и довеле свет на руб нуклеарне катастрофе.

 

ИСЦРПЉИВАЊЕ РУСИЈЕ Наравно, америчке обавештајне службе су своје катастрофалне грешке одмах маскирале новим обавештајним играма. Преко ноћи су променили стратешке циљеве, и уместо плана „Украјина у НАТО-у“, направили су план активности којима Русију треба „заглибити“ у исцрпљујући рат у Украјини.

Нови задатак обавештајних служби постао је да наметну украјинском руководству чудну стратегију – уместо да се сукоби у урбаним срединама избегну због огромних цивилних жртава, уличне борбе у великим градовима постале су основна стратегија украјинског отпора. Наравно да су припадници регуларне украјинске војске осетљиви на страдање цивила, својих сународника (ако се изузму фашистичке групе типа „Азов“ које су уграђене у званичне војне структуре).

Међутим, због нове стратешке идеје некоме на Западу је потребно што више жртава ради компромитовања Русије. Зато су америчке и друге јаче западне службе предложиле и организовале мобилизацију десетина хиљада „добровољаца“ из целог света, у ствари појединаца и група које називамо „пси рата“. Они су увек под контролом служби, а спремни су и утренирани за злочиначке акције према цивилима.

Нова грешка, која ће касније сигурно доћи на наплату, јесте што им није битно да ли су у питању криминалци, злочинци или терористи. За њихове злочине, како то бива, сазнаћемо после овога рата, али већ сада се зна да користе цивилно становништво као „живи штит“ у сукобима с руском војском.

 

БИОЛОШКА ОПАСНОСТ Поред конвенционалне и нуклеарне опасности која им је претила од НАТО-а преко Украјине, руске службе су одавно откриле и биолошку опасност – војна биолошка истраживања у лабораторијама у Украјини финансирао је и контролисао Пентагон.

Већ саме претње, и без реализације, биле су толико опасне по Русију да би она убудуће у светској политици учествовала са „НАТО ножем под грлом“, што би њен значај свело на утицај регионалне силе.

У таквим околностима обавештајним службама САД и НАТО-а преостало би да и у Русији планирају некакав преврат и да доведу неког новог „Јељцина“ који би по њиховим налозима уништио потенцијале и снагу ове светске силе.

 

РУСКА ПАСИВНОСТ Наравно да су руске обавештајне службе, ако је већ Русија дошла у ситуацију да мора војно интервенисати према Украјини, начиниле велике грешке и пропусте. Није лако разумети зашто су биле активније на удаљеним меридијанима, а тако пасивне на својим границама?

Наравно да су у Украјини морали бити далеко присутнији и оперативнији, а не да се понашају као да их се судбинске ствари везане за ову земљу уопште не тичу.

По томе се види да су Украјину третирали као пријатељску државу, али су заборавили да се обавештајни рад мора одвијати константно и према пријатељским државама.

Руске обавештајне службе, у циљу безбедности своје земље, требало је да спрече „обојену револуцију“ и преврат у Украјини. Затим, морале су на време знати и упозорити руски државни врх да је Мински споразум превара и крађа времена, и да Кијев и Запад раде на војном решењу проблема.

Са професионалног становишта, могло би се рећи да је обавештајна припрема ратишта била добра што се тиче стационарних циљева, поготово оних који су уништени у првом ракетном и ваздушном удару.

Међутим, процена јавног мњења Украјине и стања у украјинској војсци је у великој мери оманула. Нису добро проценили јаке последице осмогодишње системске државне антируске пропаганде, занемарили су вишегодишњи „научни“ профашистички приступ застрашивању становништва, и нису добро проценили да сада ултрадесничари и профашисти одлучују и командују у украјинској војсци јер су имали довољно времена да изврше селекцију кадрова који их искрено подржавају.

Зато је отворени Путинов позив војсци Украјине да преузме власт наишао на зид ћутања и сукоби су се наставили. Наравно да је позив председника Путина грешка ако пре тога руске обавештајне службе нису припремиле терен и ако се унапред није знало ко ће тај предлог прихватити и провести у дело.

Обим санкција које осмишљава америчка администрација и невиђену пропагандну кампању коју фабрикују западне обавештајне службе, у овим данашњим димензијама, руске службе нису могле да предвиде јер тако нешто до сада није виђено. Нису могле ни наслутити да ће се антируска хистерија одвијати по фашистичком рецепту и да ће се уценама и претњама стварати широки антируски фронт држава.

За оно што су службе предвиделе Москва је припремила адекватан одговор, као на пример када је у питању организована операција западних обавештајних служби код мобилизације и довођења „добровољаца“ из целог света да се боре против руске војске у Украјини. Чим је председник Путин најавио ангажовање добровољаца из Сирије на страни руске војске и након што је ракетирао базу где су смештени украјински добровољци, та акција је изгубила пропагандни, па и војни значај. Ипак, свака од наведених погрешних процена руских обавештајних служби данас иде на штету дипломатске и преговарачке позиције Русије.

[/restrict]

Један коментар

  1. MrKamenjarac

    …ZASTO NEMA UKRAJINSKIH MEDIJA;ZATO STO UNJENO IME UPRAVLJA I VODI NEMACKA SAVEZNA SLUZBA BND…..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *