НОВИ ЕРОТСКИ ПОРЕДАК

Специјално за Печат из Милана Дијего Фузаро

Породица укључује везе које су непропусне за нихилистичку логику тржишта (однос између мајке и детета је неспојив с тржишним концептом). Зато „Нови еротски поредак“ глобалистичког турбокапитализма уништава породицу као доказ комунитарне и неиндивидуалистичке природе човека

Као што сам истакао у својој студији „Нови еротски поредак. У славу љубави и породице“, глобалистички турбокапитал има за циљ да уништи породицу, јер је она доказ заједничке, а не индивидуалистичке природе човека. Породица укључује везе које су непропусне за нихилистичку логику тржишта (однос између мајке и детета је неспојив с тржишним концептом). Зато „Нови еротски поредак“ глобалистичког турбокапитализма уништава породицу као доказ комунитарне и неиндивидуалистичке природе човека.

[restrict]

Једино „политички исправно и етички искварено“ размишљање је онај ментални дискурс који оправдава светски поредак усредсређен на цивилизацију тржишта без граница. Политички коректан светски поредак ради пуним капацитетом само када успе да делегитимише здраво тело асимилујући га у патологију. Према јединој дозвољеној мисли, све мора бити јединствено тржиште без граница уз редефинисање човека као индивидуализованог потрошача, који има онолико права и онолико слободе колико може да купи. Зато је суштински важно да глобални капитализам неутралише оца, мајку и породицу, да дисквалификује породицу идентификујући је с хомофобијом, фемицидом и ауторитарним патернализмом, да опструише државну димензију поистовећујући је с бацањем новца на социјалну помоћ и расипање државног новца. Суверену државу идентификује с регресивним национализмом.

Очигледно је да су хомофобија, агресивни патернализам, регресивни национализам и расипање јавног новца „патологије“ против којих се турбокапитализам мора борити, ако не успе да нас натера да верујемо да се та неолиберална патологија поистовећује са здравим телом. Желе да нас натерају да верујемо да су за пнеумонију крива плућа и да зато за излечење упале плућа морају бити уклоњена баш та плућа.

Живимо у својеврсном капитализму који цео свет претвара у дерегулисано слободно тржиште. И зато, да би се то остварило, капитализам мора уништити националну суверену државу и породицу као етичку ћелију. Либерал је онај који објављује рат држави ради сопственог индивидуалног профита, либертин је онај који објављује рат породици да би добио вишак уживања, еротску варијанту вишка вредности. Појединци имају за циљ да уживају само појединачно, како економски, тако и еротски. Асонанца је у дерегулацији и рушењу етичких граница, у наметању бесконачног раста уживања и профита за егослободњаке и неолиберале.

У сваком случају, нови светски поредак има за циљ да уништи све што није везано за тржиште. Љубав и породица су први облик отпора тржишту и дерегулисаном капитализму. Љубав има за циљ да траје вечно зато што је алтруистична и ослобођена логике калкулације и раста. То је најантикапиталистичкија ствар која постоји. А циљ је нових владара света произвести „постидентитетску унисекс индивидуу“, као несигурни мигрантски атом без националног идентитета, без класног статуса или чак без пола. Такав неутралан, празан појединац може бити испуњен свим садржајима које тржиште жели.

Треба обновити сукоб између високог и ниског, између слуге и господара, између људи и елите, између подређених и надређених. Да би се то урадило, потребно је ревитализовати етику у хегелијанском смислу, опорављајући институције заједнице као што су породица, синдикати, државне школе, сама држава. Данас је склапање брака постало револуционарно, јер поново успоставља етичку везу као вид наде и борбе против капитала у суочењу с вишком уживања.

„Еротски исправно“ „Еротски исправно“ је она еротска и сентиментална варијанта „политички коректног“ у којој се све што није везано за нови светски поредак на политичком плану оцрњује као „фашистичко, популистичко, стаљинистичко“. На еротском плану клевеће се као „хомофобично, реакционарно, предмодерно“. „Еротски исправно“ је оно што је нека врста глобалистичке катехизе која намеће космополитско прилагођавање обичајима новог еротског поретка који разбија породицу и хетеросексуални модел намећући неку врсту трајног „геј поноса“ уз исмевање свега што је повезано с пролетерским и грађанским вредностима етичке породице. „Геј понос“ није усмерен на одбрану права хомосексуалаца већ на уништавање и исмевање породичног модела.

Глас папе Глас папе Бергоља, тј. папе Франциска, који би требало да буде водич и утеха, већ дуже време се привио уз глобализацију. Папа је постао мегафон истог оног поретка коме је папа Рацингер, тј. Бенедикт Шеснаести покушао да се одупре.

Добили смо потврду да је тако у надреалним папиним речима изговореним поводом Божића. Бергољо је затражио од хришћанства да се директно повинује новом терапијском режиму. Морамо се „покорити“: ово је глагол који је папа Бергољо неколико пута неодговорно употребио.

У свом говору Бергољо је рекао да су Марија и Јосиф такође имали тежак и измучен Божић. Бергољо не протествује због чињенице да је света Божићна миса померена на 19.30 сати. Ни реч критике на рачун чињенице да су функције цркве поремећене у име новог поретка. Ни речи критике на изврнути и профанисани Божић који је симбол традиције и породице. Напад који нови поредак води против Божића је стога стратешки. Бергољо се прави да не зна све ово.

 Породица против капитала За апостоле политички коректне појединачне мисли, породица је противна самој еманципацији. Али управо је породица супротстављена еманципацији капитала, коме су потребни искорењени робови без породице, без држављанства и без солидарних веза.

У Торину, у матичној евиденцији је евидентирано дете две мајке. То је први пут у Италији. И неће бити последњи делић историје уништења породице и тријумфа новог инжењеринга интегралног капитализма. Схвата ли ико да је израз „син две мајке“ сам по себи одвратан, као и да је чиста глупост? У тријумфу отуђења преовладава себично право жељног потрошача. Сада је све могуће ако имате неопходан новац да можете да платите. То је свемоћ постмодерног натчовека по вољи неограничене конзумеристичке моћи, односно коекстензивне у односу на индивидуалну разменску вредност.

Турбокапиталистичка тржишна економија данас тежи да се ослободи породице како би још масовније доминирала нашим животима. Ако породица, по својој природи, будући да је хегеловски темељ „етике“, укључује емоционалну и сентименталну, биолошку и радну стабилност, њено уништење је у потпуности у складу с текућим процесом наметања несигурне егзистенције који немилосрдно води неолиберални поредак. Она жели да свуда види конкурентски „атомистички систем“, аморфну масу изолованих и конкурентних монада, посвећених глобалном лутању у безграничним просторима јединственог планетарног тржишта у пракси лишеној планирања и значења уз финансијске спекулације и неограничено богатство капитала.

ПРЕВОД С ИТАЛИЈАНСКОГ ДРАГАН МРАОВИЋ

[/restrict]