КРАЈ ПОЛИТИКЕ ЈЕФТИНОГ НОВЦА

Пише Ђорђе Ђукић
(аутор је професор Економског факултета у Београду)

Због трајнијих притисака на цене, условљених растућим геополитичким напетостима након избијања кризе у Украјини, ФЕД као најмоћнија централна банка у свету ће се усредсредити на борбу против инфлације, напуштајући до сада невиђену политику јефтиног новца у циљу бржег привредног раста

Централна банка Енглеске је почетком фебруара повећала кључну каматну стопу на 0,5%, други пут током три месеца. Ово након забележене рекордне годишње стопе инфлације у последње три деценије – од 5,4% у децембру 2021. и очекивања да би растуће цене енергента могле да повећају инфлацију на виши ниво – преко 7% годишње, до априла 2022.

Од девет чланова Одбора за монетарну политику (ОМП) њих четири је гласало за агресивније повећање те каматне стопе – на ниво од 0,75% у борби с растућим инфлаторним притисцима. Ово и на линији прогнозе да ће инфлација смањити расположиви реални доходак домаћинстава за 2% у 2022, што је највећи пад од када се води статистика (1990).

Дакле, у борби против инфлације чланови ОМП остављају по страни негативни утицај који ће растући трошкови код зајмова вероватно имати на раст привредне активности. У марту ће највероватније уследити ново повећање каматне стопе од 25 базних поена, а након кризе у Украјини, и у мају 2022. Дакле, много брже повећање него што су финансијска тржишта очекивала у јануару 2022, да се ниво од 1,25% не достигне пре краја 2022. Сви чланови ОМП гласали су да се почне са смањивањем куповина обвезница од стране централне банке по Програму квантитативних олакшица од 895 милијарди фунти који постоји од финансијске кризе 2008, а допуњен је током пандемије вируса корона, те да то смањивање траје током наредне две године.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.