Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Кинески шеф дипломатије Ванг Ји истиче да је позиција Пекинга према ситуацији у Украјини „објективна и праведна“ и да ће време показати да се Кина налази „на правој страни историје“
Руски експерти оцењују да је реч о намерама САД да „забију клин“ између Русије и Кине и самим тим осујете „консолидацију држава Евроазије у односу према украјинској кризи“. Чињеница је да је Вашингтон својим маневрима у последњих осам и више година успео да тај клин забије у односима Русије и Европе, од чега и једни и други трпе штету. С Пекингом, међутим, то неће ићи тако. Како је нагласио кинески шеф дипломатије Ванг Ји, позиција Пекинга према ситуацији у Украјини је „објективна и праведна“. Време ће, додао је Ванг, показати да се позиција Кине налази „на правој страни историје“.
УЗАЛУДНИ ПОКУШАЈИ ВАШИНГТОНА Истовремено, Вашингтон и његови партнери раде и на другим „перспективним правцима“. Западни емисари – као 1980-их година у јеку Хладног рата – лете у Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате, убеђујући их да повећају производњу нафте, како би се снизила њена цена на светском тржишту, али овог пута у томе немају успеха. Не само што водеће земље арапског света не желе опет да секу грану на којој седе већ неће ни да крше обавезе преузете у оквиру формата „ОПЕК плус“ с Русијом, где су тачно одређене количине нафте које се продају, ради стабилизације светског тржишта. Ови договори су и постигнути својевремено да би се спречили поремећаји од којих сви произвођачи губе огромне своте новца – а оне се у форми екстрапрофита преливају богатим нацијама увозницама нафте. Разумљиво, одговор Арапа био је љубазан. И негативан. Кина и Русија очигледно данас имају већу глобалну тежину него САД, чиме се цртају јасне контуре новог света.
То се види и из чињенице да је санкције Русији увело свега око 40 држава, док је више од 150 њих остало изван ове авантуре, не желећи да угрожавају сопствену будућност зарад туђих интереса. „Непристојна понуда“ стигла је из Америке и Турској: да пребаци Кијеву своје С-400 системе за противваздухопловну одбрану, а заузврат ће Вашингтон вратити Анкару у програм авиона пете генерације Ф-35, одакле ју је избацио управо због набавке наведеног система од Москве. Осим што није наведено ко би покрио Анкари милијарде долара плаћене Русима за С-400, остаје нејасно и зашто би Реџеп Тајип Ердоган журио да се врати у овај авионски програм, који чак и амерички експерти оцењују као „промашај века“. Тачно је да је Турска својевремено у њега ушла привучена могућношћу добре зараде, али сада се види да ће Ф-35, због бројних проблема које овај прескупи авион има, куповати само онај ко мора.
Осим арапских произвођача нафте, америчке захтеве за повећањем испорука раније су одбиле и власти Венецуеле и Ирана. Рекли су да најпре Вашингтон скине санкције које им је деценијама уводио, па ће онда размислити. Како наводе руски експерти, власти у САД забринуте су због могућег слабљења улоге долара у свету, а посебно имајући у виду да је већ сада америчка инфлација достигла незапамћен ниво у историји – на годишњем нивоу највећи у последње четири деценије, а на месечном је већ премашила 10 одсто, што се није десило од када се врше ова мерења! Како оцењују поједини амерички медији, у свету се ствара нова „нафтна осовина“ Кина – Русија – Саудијска Арабија, где је прва земља највећи светски увозник, а друге две глобални лидери у извозу црног злата. Наводи се да Русија и Кина желе да истисну долар и већ половину енергетских трансакција обављају у другим валутама, док Пекинг и Ријад трговину нафтом планирају да обављају у јуанима. Експерти истичу да ови потези могу да сруше економски модел САД и напомињу да је Вашингтон, уводећи санкције, сопственим рукама покренуо механизам самоуништења.
ОДЛУЧУЈУЋИ УДАРАЦ АМЕРИЧКОЈ ДОМИНАЦИЈИ У СВЕТУ За Американце ће бити тежак задатак да спрече „консолидацију Евроазије“, имајући у виду и чињеницу да је деценијама Вашингтон своју глобалну моћ црпео из претње силом, или њене примене, али да су сада ове могућности значајно смањене. Управо је руски лидер Владимир Путин, својим акцијама у Грузији, Украјини и Сирији, допринео томе да америчка претња буде мање уверљива, док су неуспеси у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији и на другим местима додатно подрили ауторитет САД. Није претерано рећи да се Путин данас више пита на Блиском истоку од Бајдена. Тако је и у многим другим регионима, па чуди да неки још увек не примећују ове промене. Стога ће Украјина бити кључни полигон за одмеравање снага две суперсиле – уколико Русија оствари своје циљеве (за које се још увек може само наслућивати шта тачно представљају), тиме ће задати одлучујући ударац америчкој доминацији у свету. У супротном, Вашингтон ће бар на неко време одбранити своје позиције у Европи и моћи ће да настави игру. Због тога, међутим, расте и вероватноћа ширења сукоба из Украјине, али руски лидер очито има живце као челичне сајле и не показује намеру да попушта под притиском.
Политика Русије под Путином од првог дана могла се сажети у три речи: лојалност, прагматизам и ефикасност. Никада није издао ниједног пријатеља, али није ни срљао у конфликте пре него што је за њих потпуно спреман. А када тај час дође, изводи акције без оклевања и милости, с најмањим могућим трошковима и губицима. Тако је било у сваком окршају у ком је учествовао – увек је излазио као победник, а Русију уздизао за степеник више на пиједесталу глобалне моћи. Овог пута Вашингтон је коначно подигао све своје капацитете против Русије, али чини се да је касно и да то неће бити довољно. Напросто, бројне полуге моћи на које су се САД ослањале – отказале су послушност. А неке су почеле да раде против њих. Санкције, цензура, несташице, поскупљења, инфлација, немири и унутрашњи сукоби, пропадање инфраструктуре, пад животног стандарда, све што су радили другима сада Запад има на свом тлу. С „украјинским“ кукастим крстом не може се градити будућност.
ЗАШТО ГРЕШЕ „АНАЛИТИЧАРИ“ Упркос уверавању „аналитичара“ да ће Пекинг окренути леђа Москви, то се наравно није десило. „Председник Бајден је изнео последице у случају да Кина пружа Русији материјалну помоћ. Приближавање Кине и Русије код нас изазива озбиљну забринутост. О томе говоримо не само ми већ и многе друге државе, укључујући и земље ’велике седморке’. На располагању нам је низ инструмената које ћемо размотрити, а санкције су свакако један од њих“, поручила је Џен Псаки. Није објаснила какве санкције могу да уведу онима од којих зависи и њихова економија. Као што није објаснила ни како може да очекује да ће на њихову страну стати они чију су олимпијаду без икаквог реалног разлога демонстративно бојкотовали пре само месец дана. Док су Си и Путин заједно отварали највећу светску смотру зимских спортова и при томе потписали заједничку изјаву на 30 страна – где директно кажу да је дошло време да САД и НАТО уваже легитимне захтеве Русије и Кине. А није, на крају крајева, објаснила ни каква је то велика седморка без Кине, Русије и Индије.
Кинеске високорангиране дипломате, истовремено, објавиле су читав низ порука директно усмерених Америци, које се њој сигурно нису допале. Посебно они твитови у којима се приказује мапа света на којој су уцртане само земље које су увеле санкције Русији, с питањем – да ли је ово „међународна заједница“? И где се јасно види да је то убедљива мањина на планети. Знају у Пекингу добро да сада бирају између тога да помогну Русији и ризикују санкције САД, док их, ако не помогну Русима, пре или касније чека иста судбина као и Москву – али тада неће бити више никога ко би њима помогао. И зато треба сви на Западу да пажљиво прочитају саопштење кинеске амбасаде при ЕУ, где се каже да „кинески народ неће никада заборавити ко је бомбардовао нашу амбасаду у СР Југославији“. И додају: „Нису нам потребне лекције о правди од оних који су рушили међународно право“. Пекинг разуме да бранећи Русију данас, брани себе сутра. А да они који ступају у фронт против Москве данас – не маре много шта ће бити сутра. Контуре новог света се већ јасно виде.
[/restrict]
