ИЗНУЂЕНЕ ЕКОНОМСКЕ МЕРЕ

ПОД СЕНКОМ РАТА У УКРАЈИНИ

Санкције и безочна западна хистерија због руске интервенције у Украјини винули су већ постојећу глобалну кризу до небеса, а њене последице и ми неминовно осећамо и спроводимо мере како бисмо се колико-толико заштитили

Уклештена између братских и пријатељских веза с Русијом и бруталних притисака САД и Европске уније да следи њихову политику санкција, Србија се ненадано нашла у ситуацији коју је велики Његош описао: „А ја што ћу, али са киме ћу? Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога.“ Да би тај „сирак“ одолео „вихорима“, Србија се грчевито ухватила за своју прокламовану неутралност и о питању Украјине се поставила „мало тамо, а мало овамо“ – подржала је територијални интегритет и суверенитет (сваке) државе, али одбила да Русији уведе санкције. У ствари, само је следила своје националне интересе.

[restrict]

А како изгледа када властитим интересима управљају охолост, срџба и бес, слепо следећи туђе интересе (у овом случају САД), видимо на примеру Европе – заводећи драконске санкције Русији, у ствари, себи је непромишљено „пуцала у ногу“, што је на пластичан начин показао бивши министар индустрије, трговине и занатства Италије Паоло Савони. Једноставан, свакодневни одлазак на бензинску пумпу њему и многима је отворио очи. „Био сам убеђен да су Русији уведене санкције све док нисам свратио на бензинску пумпу“, написао је он, алудирајући на енормно поскупљење горива, као последицу санкција према Русији.

Познати амерички економиста Џефри Сакс рекао је немачком „Шпиглу“ да украјински рат види као неуспех Запада, да су даље санкције Русији превише ризичне и да ће погодити само Запад… Речи овог професора економије и стручњака за земље у развоју имају тежину, јер је Сакс 1990-их година био саветник руске владе, због чега су немачки медији желели да чују његово мишљење, посебно о утицају уведених западних санкција на Русију, односно њену способност да им се одупре. „Предвиђам другачији развој догађаја – значајне негативне последице по економију остатка света, осим за Русију“, рекао је Сакс.

 

ЗАШТИТА СРБИЈЕ И док западним, боље рећи евроатлантским, делом света влада невиђена хистерија због руске интервенције у Украјини, иако такво понашање и деловање (санкцијама) погађа и њих саме, у Србији зебњу и страх изазива баш та хистерија, чији продукт је глобална економска криза која ће и нас неминовно погодити. И протеклих месеци цене су значајно расле широм света, па и у Србији, упозоравајући на ноћну мору – инфлацију и проблеме које може изазвати.

У условима већ постојеће глобалне економске кризе изазване пандемијом вируса корона, санкције и последице сукоба у Украјини су цене нафте и гаса на светском тржишту вишеструко увећале да их је бесмислено наводити у бројевима јер се свакодневно мењају. Уосталом, берзе и цене нафте и гаса реагују поскупљењем и на мање озбиљне ситуације него што је ова.

Србија не би требало да има проблема са снабдевањем нафтом и гасом јер их добија у довољним количинама, нарочито гас преко „Турског тока“ (Ердоган није желео да се опредељује ни за руску, ни за украјинску страну). Проблем би могле да буду цене ових енергената и њихов утицај на цену производа који од њих зависе, што би довело до значајне инфлације. За сада нема најава да ће после нафте и гаса поскупети и струја, иако је све то узрочно-последично повезано, а као добра ствар се наглашава календар – приближавање пролећа и раст водотокова, самим тим повећање производње струје из хидроцентрала и драстично смањење увоза струје.

Што се тиче хране, Србија је има довољно из сопствених извора, мада експерти сугеришу да робне резерве треба додатно ојачати, осигурати тромесечне залихе за више производа и посебно водити рачуна о одливу, односно о извозу великих количина пшенице и кукуруза, јер би због тренутне ситуације, уз више цене, извоз могао да постане веома стимулативан, што нам не би одговарало не само због рата већ и глобално неповољне ситуације у којој су цене хране већ отишле нагоре.

Да би се избегле веће осцилације и њихове последице, држава Србија се одлучила да уведе неколико мера које би требало да ублаже негативне последице светске кризе. Ове мере се пре свега односе на енергенте и храну а циљ је да се заштити домаће тржиште, потрошачи и привреда од ценовних удара и несташица роба које је донела криза у Украјини.

Једна од првих мера је одлука да се држава одриче 20 одсто акциза на нафтне деривате и укида царину на увоз нафте из трећих земаља. То би требало да обезбеди снабдевање НИС-ове рафинерије, као и да утиче на пораст цене деривата на пумпама. Малопродајна цена нафтних деривата ће се убудуће усклађивати сваких седам дана. Мера би требало да утиче и на смањење великих маржи у малопродаји (наводно су ишле и до 30 одсто) због чега су неки продавци на бензинским пумпама покушали да ограниче продају (јер немају зараде), али су оштро кажњени.

Следећа мера је забрана извоза брашна, кукуруза, пшенице и уља из Србије. Додуше, представници Владе су претходних дана истицали да свега имамо довољно, али да су мере спремљене како би се избегла ситуација која им је претходила „када су четвртину свега што имамо у Србији хтели да извезу“.

То ипак није поколебало албанског премијера Едија Раму да са Србијом преговара о увозу дела пшенице коју су раније уговорили албански привредници, надајући се да ће до тога доћи захваљујући иницијативи „Отворени Балкан“. „Косово“ и „Велику Албанију“ овај пут није помињао.

Држава је и пре ових мера реаговала како би сачувала стандард грађана. Прво је донета уредба о ограничењу цена основних животних намирница, с могућношћу њеног продужења. Убрзо је дошло и до ограничења цене дизела и бензина (179 и 171 динар), да би министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио и меру помоћи у виду укидања царине од 10 одсто за набавку азотних ђубрива из трећих земаља, односно 400.000 тона из арапских и далекоисточних земаља где ових ђубрива има довољно, како би се помогла пролећна сетва.

Према првим проценама, смањеним акцизама буџет ће имати смањен приход за око 30 милиона евра месечно. Прецизније, само на акцизама биће губитак од 3,6 милијарди динара месечно. Тачно је да ови бројеви указују на буџетску „дијету“, али се заборавља да је Србија имала једну од највећих стопа акциза у односу на окружење, што се огледало у  великој малопродајној цени ових деривата и вишегодишњем гунђању незадовољних потрошача.

 

ПИТАЊЕ ИЗВОЗА И ПОЉОПРИВРЕДЕ Али пошто је „свету тешко угодити“, мерама су незадовољни привредници, нарочито оном која се тиче забране извоза (скупе енергенте и велике акцизе ионако су уграђивали у цену производа); истакли су да би најрационалније решење, сада када су једни од највећих извозника пшенице и кукуруза у свету Русија и Украјина у ратном сукобу, било да се уведу квоте за извоз, али да забрана није добро решење.

Незадовољни су и пољопривредници који себе пословично виде као „дежурне жртве“, подсећајући да су и деведесетих морали да повуку главни терет кризе, с разликом што су нас тада, како кажу, други затварали а сада сами доносимо такве одлуке. Успут, указују да је држава грешку направила још прошле године када је у жетви могла да купи озбиљније количине пшенице и по повољнијим ценама, па ове мере не би биле неопходне.

Тек да не покаже да је потпуно глува, Влада Србије је одлучила да се настави слободан извоз рафинисаног сунцокретовог уља у боци, а да се привремено заустави извоз сировог уља. Као мера помоћи уједно је почела и исплата 8.000 динара по хектару субвенција пољопривредним произвођачима. Укупно 313.000 газдинстава добиће 125 милиона евра помоћи услед актуелног стања на енергетском тржишту, што је увећање субвенција по хектару у односу на прошлу годину за 100 одсто.

Привредна комора Србије се постарала да успостави кризни штаб и кол центар за помоћ српским привредницима који послују с Русијом и Украјином како би све информације из домаћих државних и међународних извора биле пласиране преко портала Привредне коморе.

Вредност српског извоза у Руску Федерацију прошле године је била готово милијарду долара. Десет одсто заузимао је извоз јабука преко великих и малих домаћих фирми. При томе, од 10 највећих извозника на руско тржиште, девет је из ЕУ. Само извоз у Украјину прошле године вредео је 200 милиона долара, а Србија у ту земљу извози минерална и хемијска ђубрива, покриваче подова, гуме, хартију и картон, сирћетну киселину… С друге стране, нама је врло важан увоз руде челика, руде гвожђа и концентрата из Украјине.

Када је руско тржиште у питању, ту се очекује поскупљење и смањење конкурентности српских производа, уз неминован пад извоза, на шта ће у великој мери утицати велики поремећаји финансијских токова и пад рубље у односу на евро, што пак смањује конкурентност производа који се везују за евро, а наши извозни производи су управо везани за евро, па, како наводе економисти, ако нешто кошта 1.000 евра и у то је укалкулисан профит од 10 или 5 одсто, због промене курса, у зависности од тога како су уговорени послови, јавиће се озбиљан проблем неконкурентне цене у односу на руски производ или онај који долази с неког трећег тржишта ван ЕУ.

Ту је и питање логистике и превоза робе, односно шта се догађа с робом која не иде преко Пољске и Белорусије, него преко Украјине. У најбољем случају следи успоравање транспорта, а постоји и могућност да неке границе буду затворене. Плус политичке и војне околности. Све су то непредвидиви догађаји који ће отежати, ако не и укинути привредне токове у оба смера.

Трачак наде пружа још увек важећи Споразум о слободној трговини између Србије и Русије, као прилика за наше фирме да надоместе, у околностима санкција, оно за шта ће руско тржиште бити ускраћено. Мада је и то упитно јер су нам највећи извозници европске компаније које производе у Србији. Када смо им широм отварали врата, као великим инвеститорима, није се размишљало да то једног дана може бити отежавајућа околност. Ми 90 одсто трговине и инвестиција имамо са ЕУ и Цефтом што се сада, такође, може показати као проблем.

За нас је најважније да хистерију и еуфорију сулудих санкција замене разборитост и разум, па ће ствари, што се тиче економије, доћи на своје. Уосталом ни ЕУ није у потпуности испунила захтеве САД и увела тоталне санкције да не би и своју привреду потпуно разорила. На страну што то делује цинично и покварено према Русији. Може им се, за сада.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *