ИЗЛОГ КЊИГЕ

Иво Андрић

НОВЕЛЕ О ЖЕНИ

Лагуна, Београд

Циклус „Новеле о жени“ представља сублимацију Андрићевог уметничког сагледавања и разумевања жене као теме у његовом приповедачком опусу. У првој новели из давне 1920. године књижевно се уобличава мисао о тајновитим и често непроходним путевима који воде до женског срца („Пут Алије Ђерзелеза“). У три новеле из каснијег пишчевог стваралаштва говори се о несрећној или предодређеној судбини жене у време турске управе у босанском вилајету („Мара милосница“, „Аникина времена“, „Немирна година“). Најзад, необична прича „Јелена, жена које нема“ заправо је Андрићева представа о жени као метафори, пројекцији човекове потраге за смислом, химери коју не може да досегне, али за којом вечно чезне, у сну и на јави.

 

 

Иван Димитријевић

ТАЈНИ ЈЕЗИК СРБА

Прометеј, Нови Сад

Према речима Данка Шипке, „зарањајући у свијет наших пословица и изрека, аутор се истовремено отиснуо на брођење просторима колективног памћења“. Како је забележено у предговору књиге, „човек је пречесто заслепљен мишљу о свом сталном напретку, уверењем да може решити сваки проблем, због чега његовом оку знају да измакну просте чињенице, попут оне да постоје вечни проблеми…“ У књизи се обрађује тридесет пословица и изрека, од оних широко распрострањених (нпр. ружан ко лопов, рука руку мије, образ обадвије итд.) до оних мање познатих, нпр. ђевојке расту ка и зла трава или не дави се ђаво маслом. Једна од особина која ову књигу чине популарно лингвистичком јесте то што није оптерећена научним апаратом – на све изворе тог типа упућује се неформално, па је текст непрекинут, питак. Ова књига, истиче поред осталог Данко Шипка, „биће од интереса не само онима који траже занимљиво штиво него и свима онима у чијем је пољу интересовања културна антропологија, међукултурна психологија и антрополошка лингвистика“.

 

 

Драган Хамовић

РОД ОРАХА

Српска књижевна задруга, Београд

Романсирана аутобиографија – песника и његовог света – општег друштвеног и личног унутрашњег, представљен као поетски интонирана проза о детињству у судбинском закутку Краљева, потом у пределима Београда, са сликама, догађајима и људима који чине тај свет. Заводљиво приповедање истинске меморије чији је основни садржај „један могући живот“ и доживљај сопствене сензибилности.

 

 

 

Милован Данојлић

ИСПОВЕСТ НА ТРГУ

Српска књижевна задруга, Београд

Личне, помало сатиричне песме, као својеврстан обрачун са собом и својим добом, започиње велики песник Милован Данојлић речима: „Десетлећа напуних осам / Ка циљу хитам ходом све бржим“. Из те позиције, аутор поново, песничким и критичким погледима, сложено и свестрано, поетски бриљантно, осматра прошлост и садашњост – морално и политичко.

 

 

 

Милош Димић

СВЈАТИЈ ГОСПОД

Уметнички хоризонт

Песме у овој збирци Милоша Димића, како истиче рецензент ђакон Далибор Ђорђевић, „одраз су дубоке побожности која инспирацију налази у живој вери и мало подсећа са једне стране на Охридски пролог Светог владике Николаја и његових песама о светима, а са друге стране мало и на Псалтир“. „То је стога што је исти Дух који инспирише и који дише где хоће и онда, а и сада (Јн 3, 8). Милош је спојио дар од Бога са трудом и то можемо видети по садржају песама које су додатни опис житија светих које је он пажљиво читао, саживео се са њима и пренео то одушевљење њиховим светим животима на папир.“