ИЗ ДНЕВНИКА БИТКЕ ЗА ИСТИНУ

Објављујемо одломке из редитељских белешки Цисане Мурусидзе током рада на представи Косовска хроника Рајка Ђурђевића 1987. у Народном позоришту у Београду

Косовска хроника Рајка Ђурђевића прошла је мукотрпни пут док је доспела до репертоара Драме Народног позоришта. Наиме, аутор Рајко Ђурђевић је тај текст понудио у облику сценарија од 650 страна и као такав скоро годину и по дана је лежао у фиоци директора Драме. Понуђено је Види Огњеновић, редитељу Драме, да адаптира текст и режира. Она је то одбила. Жарко Команин је тај обимни сценарио преточио у драму од тридесетак слика и у том облику та драма доспева до мене. Одлуку да режирам Косовску хронику, поред писца Рајка Ђурђевића, здушно су подржали: управник Велимир Лукић, Миленко Мисаиловић, Александар Радовановић и Жарко Команин. Они су сматрали да после великог успеха представе Солунци говоре Антонија Ђурића (350 извођења званично, а незванично скоро 500) донекле имам неку обавезу, јер присно осећам српске теме... Прво: уследио је мој рад заједно са аутором на проширењу неких и скраћивању појединих сцена у циљу већег побољшања постојећег текста. А друго, одмах затим су почеле перипетије око почетка рада и око састава глумачке екипе.

СТАМБОЛИЋ ЗАДРЖАВА ТЕКСТ Стигла је информација да су из градског Комитета затражили текст Косовске хронике на читање, конкретно нека службеница Снежана Алексић. Чули смо и то да су се интересовали из највиших инстанци СКЈ, конкретно лично Иван Стамболић. Међутим, не добијамо повратну информацију да ли су одобрили текст или је цензура још неодлучна. Сходно томе и Управа позоришта је неодлучна: да ли да крене у рад или да чека да се огласи нека од надлежних високих структура. Време је диктирало да се нешто предузме, јер почетком сезоне 1986/87. требало је почети са пробама (…)

И нова сезона је почела, али је и даље трајала неизвесност око Косовске хронике. Напокон, на једној од седница Радничког савета, који је био највећи орган одлучивања, Жарко Команин је опет покренуо питање тог текста, рекавши да је национално позориште дужно да игра ту драму Рајка Ђурђевића о прогону Срба са Косова и Метохије, поставивши провокативно питање члановима Савета да није ваљда дошло време кукавичлука када се Срби плаше да укажу на истину. Изгледа да је реч „кукавичлук“ највише погодила управника В. Лукића, који је скратио расправу о тој драми, рекавши да од тог тренутка он преузима одговорност за комад Рајка Ђурђевића Косовска хроника и ставља га на репертоар.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.