Објављујемо одломке из редитељских белешки Цисане Мурусидзе током рада на представи Косовска хроника Рајка Ђурђевића 1987. у Народном позоришту у Београду
СТАМБОЛИЋ ЗАДРЖАВА ТЕКСТ Стигла је информација да су из градског Комитета затражили текст Косовске хронике на читање, конкретно нека службеница Снежана Алексић. Чули смо и то да су се интересовали из највиших инстанци СКЈ, конкретно лично Иван Стамболић. Међутим, не добијамо повратну информацију да ли су одобрили текст или је цензура још неодлучна. Сходно томе и Управа позоришта је неодлучна: да ли да крене у рад или да чека да се огласи нека од надлежних високих структура. Време је диктирало да се нешто предузме, јер почетком сезоне 1986/87. требало је почети са пробама (…)
И нова сезона је почела, али је и даље трајала неизвесност око Косовске хронике. Напокон, на једној од седница Радничког савета, који је био највећи орган одлучивања, Жарко Команин је опет покренуо питање тог текста, рекавши да је национално позориште дужно да игра ту драму Рајка Ђурђевића о прогону Срба са Косова и Метохије, поставивши провокативно питање члановима Савета да није ваљда дошло време кукавичлука када се Срби плаше да укажу на истину. Изгледа да је реч „кукавичлук“ највише погодила управника В. Лукића, који је скратио расправу о тој драми, рекавши да од тог тренутка он преузима одговорност за комад Рајка Ђурђевића Косовска хроника и ставља га на репертоар.