ЗАТВОРСКИ ПОСАО ЈЕДИНИ ДАНАС ЦВЕТА

ФИЛМ – ТВ СЕРИЈА „ГРАДОНАЧЕЛНИК КИНГСТАУНА”

Нова затворска прича из америчке телевизијске продукције, десетоделна серија „Градоначелник Кингстауна”, представља типичан комерцијални изданак забавне индустрије која се бави промоцијом зла. Потпуно у складу са светом који нам је наметнут од сила мрака је и телевизијска понуда која одаје утисак да је веома ангажована и храбра у портретисању духа нашег доба, а заправо је само још један ефикасан инструмент наметања нових вредности света у коме нема места противљењу злу

Недавно је новопокренути стриминг сервис „Парамаунт плус“ у окриљу америчке националне мреже Си-Би-Ес лансирао једну од у овој сезони најамбициознијих крими-серија са озбиљним играчима испред и иза камере – десетоделног „Градоначелника Кингстауна“. Чим је серија постала доступна публици, појавиле су се врло бурне реакције на њу. И позитивне и негативне. Ауторски импозантни минули рад (два филма „Сикарио“) Терија Шеридена и славна и озбиљна глумачка екипа коју предводе Џереми Ренер, Дајана Вист и Кајл Чендлер били су довољни да телевизијски играни програм још једном однесе победу над филмским. Тај је тријумф још већи на страни садржаја. Јер „Градоначелник Кингстауна“ се бави савременим америчким затворским системом чији је најистакнутији егземплар приватни систем неколико затвора из града поменутог у наслову, у држави Мичиген (иако је, занимљиво, серија снимана у канадском градићу-затвору врло сличног имена у Онтарију). Да, приватних затвора. Одавно је добар део америчког затворског система приватизован, што је само по себи у најмању руку бизарна идеја. Криминалци испаштају грехе учињене против државних закона у затворима који су у власништву приватника!? У причи ове серије алфа и омега, страх и трепет, власници живота и смрти у неколико повезаних затвора Кингстауна су чланови извесне породице Мекласки. Њиховог једног члана, главног замајца међуљудских и компликованих политичких односа између заједнице затвореника и спољашњег света, а много више између бруталних група затвореника иза зидина затвора, убијају већ на почетку серије, а његов компликовани посао „фиксера“ преузима његов брат. И ту почиње заплет који представља неку врсту узрочно-последичне ланчане реакције после поменутог убиства.

[restrict]

Оно што потом гледамо није уобичајени површни, стереотипни и наивни крими-заплет у коме наш главни јунак (градоначелник Кингстауна) победнички и с лакоћом решава све проблеме. Напротив, све време посматрамо не баш лако сварљив портрет у корупцију огрезлог „напредног демократског система“ чији су актери таоци најесенцијалнијег зла како у себи, тако и оног утканог у ткиво друштва. Иако то није била намера аутора ова је серије, отуда једна од најжешћих социјалних критика у последње време. Треба ипак бити поштен и рећи да по тој искрености поводом стања у америчком, па и западном друштву, ова серија ни изблиза није прва нити толико оригинална у том науму. Било их је и раније. Још жешћих и оригиналнијих. Најпре се то односи на данас већ култну серију „Жица“, с којом је „Градоначелник Кингстауна“ најсличнији и то из више разлога, а пре свега по мрачној, туробној, безнадежној атмосфери улице у којој се води зверска борба за опстанак свих са сваким. Борба оних на дну, одбачених, друштвено неприхватљивих, сувишних. Оних без икакве шансе да се уздигну изнад наркоманског и алкохоличарског, криминалног свакако, пакла у коме живе. Али „Градоначелник Кингстауна“ је сличан такође изузетно квалитетној, комерцијалној, награђиваној и хваљеној серији „Реј Донован“. Јер лик главног јунака кога игра поменути суперстар Џереми Ренер је као и Реј Донован из истоимене серије неко ко се вештим, лукавим, често криминалним радњама креће између криминалаца и политичких владара решавајући свачије проблеме и анулирајући брљотине оних који су изнад закона. Дакле, комбинујући вредности ове две велике серије, „Градоначелник Кингстауна“, баш као и лик Реја Донована, жонглира између добра и зла, повлађивања сопственим интересима у колизији са оним вишим, друштвеним, које би по функцији требало да штити и то чини тако да нам успут открива лице Америке, одавно познато из бројних филмова и серија, али лице које тек сада видимо сасвим јасно у контексту духа времена данашњег.

Апсолутна корумпираност „Градоначелник Кингстауна“ говори о затвору на сасвим другачији начин. То одавно није место за испаштање грехова његових штићеника, за враћање дуга држави или макар привременог одстрањивања с улице оних који су упорно чинили зло. Не, ови затвори су места која доносе новац њиховим власницима. И то им је једина функција! Отуда се у њима борави дуже и у њима се инсистира на безнадежности живота „напољу“, а још више тог унутра. То су места апсолутне корумпираности свих учесника. Из те се корумпираности, наравно, генеришу сва замислива и незамислива зла која људи чине једни другима. Која без гриже савести или моралног преиспитивања зарад сопствених потреба и интереса породице чини и наш главни јунак. Он је, заправо, типични савремени антијунак америчке индустрије забаве. Имун на све постојеће препреке с којима се суочава, човек чисте или макар делимично чисте душе. То је јунак који се не либи да чини најстрашније преступе и да наноси зло другима не би ли решио проблеме који угрожавају његове планове и интересе. Једино је питање да ли је његова душа више корумпирана и нагрижена киселином зла или је то случај са читавим друштвом које је допустило да оваква творевина као што су затвори Кингстауна постоји, а камоли да се на њој зарађује. И ово је серија у сада већ трендовски доминантном броју сличних у којој не постоји позитиван лик. Барем не у старомодном смислу, јасном, из времена када се знало шта је добро, а шта зло, или се бар покушавало да се преко забавне индустрије представи онима којима такве поделе нису прихватљиве или потребне. Данас, међутим, тих подела нема. И нема катарзичног „хепиенда“ у коме зло бива савладано, по чему је Холивуд био познат, па се дуго чак и говорило када добро победи, да је то „холивудски крај“. Данас су серије без таквог завршетка, без катарзе огрезлих у злу, попут „Градоначелника Кингстауна“, на менију милионског гледалишта које их халапљиво конзумира и то најређе у преждеравајућем маниру („бинџовање“ – све епизоде серије одједном). Као слаткише. Као да слатког зла никад довољно.

Можда ипак има наде Овакве приче, с друге стране, не нуде никакве позитивне поруке. Овде нема битке против „мрачне силе“, да се послужимо жаргоном „Ратова звезда“. Јер мрачни су и они који би требало да нас обасјавају светлошћу и да се њоме супротстављају мраку и злу. У складу, дакле, са светом који нам је наметнут од тих сила мрака је и телевизијска понуда која одаје утисак да је веома напредна, ангажована и храбра у портретисању духа нашег доба, а заправо је само још један ефикасан инструмент наметања нових вредности света у коме нема места противљењу злу. Јер када елиминишете једну од супротстављених страна, нема више избора. Само је један могући свет. Данас је то свет у коме нема морала, саосећања, доброте, циљева који надилазе личну корист и материјална задовољства. Отуда затвор Кингстауна као да нема зидове. Он је утамничио цео свет. Сви смо у њему. Можда су неким његовим заточеницима (боље рећи жртвама) ти затворски зидови невидљиви, те живе у илузији да су слободни, срећни, праведни и задовољни. Да имају избора. Међутим, делује да баш и није тако. Да можда ипак има наде. Јер, како рекосмо, популарност ове серије је врло необична. Да, о њој је изречено мноштво коментара и има милионску гледаност, више него довољну да добије прилику за бар још једну сезону. Али коментари поводом „Градоначелника Кингстауна“ нису исти. Осим бројних хвалоспева изречено је и немало оних осуђујућих. Што значи да има људи који и даље разазнају добро и зло. Који нису подлегли диктатима новог поретка. Они можда као истиниту прихватају слику заточеног света огрезлог у зло коју нам спектакуларно нуди „Градоначелник Кингстауна“, али још увек одбијају да прихвате да је та слика једина којом је могуће описати наш свет, а још мање да је непроменљива. Затворски посао једини данас цвета, кажу поносно аутори ове серије. Не смемо да верујемо да је то истина.   

[/restrict]