Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Grčka je lider u vojnoj potrošnji u NATO-u jer je potrošila osam milijardi dolara na vojnu opremu 2021. godine, što odgovara 3,82% njenog BDP-a. U tome je prestigla čak i SAD
TURSKA PRETNJA Ovo je nedavno izjavio grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas na jednom forumu u Hrvatskoj. Istovremeno, ministar je objasnio da je zemlji potrebna dobro naoružana i obučena armija jer joj, prema njegovim rečima, „preti Turska“. „Mi smo mala zemlja, imamo oko 11 miliona stanovnika. Ali imamo više teških tenkova nego Francuska i Nemačka zajedno. Imamo jednu od najvećih vazdušnih snaga u Evropi, ako ne i najveću. Imamo preko 250 borbenih aviona treće i četvrte generacije, a nismo najveća ekonomija u Evropi“, istakao je Dendijas u govoru objavljenom na njegovom fejsbuk profilu.
„Zašto nam sve ovo treba? Zato što smo suočeni sa pretnjom. Grčka je jedina zemlja na svetu, koja je članica EU, NATO-a i tako dalje, a koja se suočava sa jasnom ratnom pretnjom od susedne Turske“, rekao je ministar spoljnih poslova. „Dakle, moramo imati jake oružane snage, veoma jaku vojnu avijaciju i veliku mornaricu“, objasnio je Dendijas.
[restrict]LIDER U VOJNOJ POTROŠNJI Grčka je lider u vojnoj potrošnji u NATO-u jer je potrošila osam milijardi dolara na vojnu opremu 2021. godine, što odgovara 3,82% njenog BDP-a. U tome je prestigla čak i SAD (3,7%) po procentu potrošnje u odnosu na BDP, te zauzima prvo mesto na odgovarajućoj listi među državama članicama NATO-a.
Prema različitim procenama, broj pripadnika redovne vojske u Grčkoj dostiže od 130.000 do 170.000 ljudi (rezervista oko 220.000). Po brojnosti u Evropi zauzima deveto mesto posle Rusije, Turske, Nemačke, Francuske, Ukrajine, Italije, Velike Britanije i Španije.
Služba u grčkoj vojsci je obavezna. Ugovorni sistem postepeno počinje da se uvodi, ali još nije u potpunosti operativan. Važan problem sa kojim se suočilo grčko Ministarstvo nacionalne odbrane bila je zloupotreba odlaganja vojne obaveze – 2005. godine odlaganje je koristilo 66% vojno sposobnih. U 2009. godini vojni rok u kopnenoj vojsci smanjen je na devet meseci, u mornarici i vazduhoplovstvu vojni obveznici još služe godinu dana. Ima dosta kategorija vojnih obveznika koji služe manje – na primer, lica koja od 11. godine stalno borave u inostranstvu, čiji roditelji nisu u javnoj službi, moraju služiti tri meseca; građani koji su se doselili u Grčku pre 11. godine iz Albanije, Turske, zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza (sa izuzetkom Estonije, Letonije i Litvanije) moraju da služe tri meseca; naučnici koji se bave istraživanjima od izuzetnog značaja mogu služiti od tri do šest meseci, ali su u obavezi da otplate staž koji nisu služili do utvrđenog punog iznosa, plaćajući 293,47 evra mesečno za period koji nisu odslužili; zatim osobe koje izdržavaju decu, starije roditelje ili mlađe sestre ili braću služe osam meseci.
Zaposleni u grčkoj vojsci podeljeni su u tri grupe: dobrovoljci (civilno osoblje), vojni obveznici i profesionalci. Većina profesionalne vojske završila je vojnu školu Evelpidon u Atini. Za razliku od dobrovoljaca, vojni obveznici i profesionalni službenici imaju činove. Interesantno je da, u skladu sa poslednjim zakonskim izmenama, sveštenici Grčke pravoslavne crkve više nisu izuzeti od služenja vojnog roka, već su obavezni da služe na opštoj osnovi, navodi portal thenewgreece.com.
Iznenađujuće je da je redovna vojska Grčke sa 11 miliona stanovnika srazmerna vojsci Poljske koja ima 39 miliona stanovnika.
Podsetimo da Grčka, uz sve napred rečeno, ima i razvijenu vojnu industriju za sve rodove vojske, mada ona ne može da zadovolji sve potrebe za oružjem i opremom. Grčka odbrambena industrija obuhvata oko stotinu preduzeća, kako domaćih, tako i ogranaka stranih kompanija. Zastupljene su sve glavne oblasti, od proizvodnje malokalibarskog oružja i municije do instrumenata i gotove opreme. Tako je, uz pomoć sopstvene odbrambene industrije i uz pomoć stranih zemalja, Grčka uspela da izgradi prilično moderne, velike i efikasne oružane snage koje nisu inferiorne u odnosu na druge armije u regionu i generalno zadovoljavaju potrebe zemlje, navodi Kiril Rjabov za ruski vojni portal topwar.ru.
Ipak, prema sajtu „Global fajerpauer“ (Global firepower), Grčka nije u prvih deset na rang-listi najjačih armija Evrope (ali jeste treća u NATO-u). Razumljivo je zašto. Ova ocena uzima u obzir mnogo različitih kriterijuma, uključujući jednu od ključnih uloga koju igra, na primer, potencijal mobilizacije. A u njemu država sa populacijom od svega 11 miliona ljudi, naravno, ne može ravnopravno da se takmiči sa državama koje su mnogo veće po veličini i broju stanovnika.
Ako se gleda Balkan, onda je grčka armija na trećem mestu, ispred je Turska, a iza Rumunija. Srbija je četvrta po snazi svoje vojske, navodi ruski portal balkanist.ru.
Što se tiče izdataka za oružje i odbranu, kao i motivacije i morala vojnika, onda mala Helada, iako je i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja u EU, zaista može dati primer mnogima u Evropi.
Da bi svoju vojsku snabdela najsavremenijim oružjem, Atina ne bira sredstva. Tako je, uprkos žestokom protivljenju Sjedinjenih Država, Grčka postala jedina članica NATO-a koja je ranije od Belorusije, na primer, nabavila moderno naoružanje kao što su PVO sistemi S-300 i TOR-M1, rakete „Osa“, protivtenkovske rakete „Kornet“ i desantne brodove sa vazdušnim jastucima „Zubr“. A nedavno su Grci kupili od Francuske najsavremenije borbene avione „Rafale“. Ovi avioni su opremljeni naprednom elektronikom i sistemima naoružanja, za koje je Atina uverena da će dati prednost vazdušnim snagama zemlje u konfrontaciji s mnogobrojnijim turskim avionima. Međutim, za grčki budžet i državu to je ogroman trošak – skoro tri milijarde evra.
NATO PARADOKS Osim toga, dešava se i nešto paradoksalno: jedna članica NATO-a, Grčka, naoružava se uz pomoć druge članice NATO-a, Francuske, protiv članice NATO-a Turske. Istovremeno, i Grčka i Turska imaju ozbiljne probleme u ekonomiji, primećuju posmatrači. Prema ukupnom broju vojne opreme (bez pomorskih snaga), Grčka je bez ikakve sumnje treća u NATO-u, odmah posle SAD i Turske. Istovremeno, Turska i Grčka dele liderstvo u Alijansi po sumnjivom pokazatelju kao što je prosečna starost vozila. Po broju oklopnih vozila, artiljerije i avijacije iz 1970-ih i 1960-ih godina Grci i Turci nemaju sebi ravnih.
Kako je, dakle, grčka armija postala treća po snazi u NATO-u?
Aleksandar Hramčihin, zamenik direktora Instituta za političke i vojne analize, u članku za ruski vojni list „Vojnoindustrijski kurir“ (br. 21 (834) od 9. juna 2020) piše da Grčka nema poverenje u Brisel kada je u pitanju Turska, te da je to razlog što je mimo različitih međunarodnih dogovora počela da sama formira vojnoindustrijski kompleks, da se naoružava, pri čemu vojna industrija nije orijentisana samo na popunjavanje oružjem, municijom i minsko-eksplozivnim sredstvima grčke armije nego i na prodaju na trećim tržištima. Statistika govori da su se u godinama posle Drugog svetskog rata Turska i Grčka sedam puta našle na ivici rata, ali je jedini pravi borbeni okršaj turskih i grčkih oružanih snaga bila vazdušna bitka 8. oktobra 1996, što je postalo poznato tek 20 godina kasnije. Tada je turski F-16D oborio grčki lovac „Miraž 2000“ koji je ispalio raketu vazduh-vazduh. Naravno, članstvo u NATO-u sprečava otpočinjanje rata između Grčke i Turske, ali tenzije ostaju. Vredi podsetiti da je posle pokušaja vojnog udara u Turskoj 15. jula 2016. deo pobunjenika pobegao u Grčku. Poslednji veliki sukob između Turske i Grčke, koji se zasniva na sporu oko pomorskih teritorija u istočnom Sredozemnom moru, gde su poslednjih godina otkrivena velika gasna polja, dogodio se u leto 2020. Glavna tačka spora je bila pomorska ekonomska zona u blizini malog grčkog ostrva Kastelorizo.
TRI RODA Moderna grčka vojska sastoji se od tri roda: kopnene, pomorske i vojno-vazdušne snage. Vrhovni organ upravljanja grčkim oružanim snagama je Generalštab nacionalne odbrane. Najbrojnije su kopnene snage koje čine 75 posto od ukupnog broja vojnika grčke armije. Imaju četiri armijska korpusa (AK) i dve komande: 1. i 4. AK su deo 1. terenske armije, najmoćnije formacije grčkih oružanih snaga, odgovorne za odbranu severne i istočne granice zemlje (granice sa Turskom); 2. AK deluje kao rezerva (uključuje i pomorske, vazdušno-desantne i aero-mobilne brigade); 3. AK je snaga za brzo reagovanje za operacije u okviru NATO-a. Komanda unutrašnjih regiona i ostrva odgovorna je za odbranu ostrva u Egejskom moru, obuhvata diviziju na ostrvu Krit i garnizone ostrva veličine četa ili bataljona. Komanda za podršku je odgovorna za logistiku. Druge po važnosti su vojno-pomorske snage, namenjene za izvođenje pomorskih operacija. Mornarica je najviše pogođena ekonomskim problemima zemlje. Deo brodova i čamaca se povlači pre roka, programi izgradnje novih brodova značajno su usporeni. Od 2014. godine grčka mornarica je imala 8 podmornica, 14 fregata, 15 raketnih čamaca, 12 topovnjača, šest patrolnih čamaca, sedam minolovaca, 12 desantnih plovila i 36 plovila pomoćne flote.
Prošle godine grčka mornarica je zvanično stavila u borbenu gotovost poslednje dve dizel-električne podmornice Tip-214HN. Po broju podmornica, iako ne novih, Grčka je među 15 zemalja sa najvećom podmorničkom flotom. Grčko ratno vazduhoplovstvo ima impresivan broj borbenih aviona. U upotrebi je 250 lovaca, 15 transportnih aviona, četiri aviona za rano upozorenje i kontrolu i 27 helikoptera. Osim toga, grčka ratna mornarica raspolaže i pomorskom avijacijom, koja ima na čuvanju 19 protivpodmorničkih i dva višenamenska helikoptera, sedam američkih zastarelih borbenih patrolnih aviona.
Podjednako je važno naglasiti to da su grčki vojnici uvek imali veoma visok borbeni moral. Dovoljno je podsetiti se 300 Spartanaca koji su uspeli da zadrže ogromnu vojsku Persijanaca u Termopilskoj klisuri. Tokom Drugog svetskog rata, kada je fašistička Italija napala Grčku, Grci su razbili Musolinijeve vojnike u paramparčad. Dučeu je u pomoć pritekla Nemačka, koja se takođe teškom mukom obračunala sa Grcima. Hitler je primetio da su od svih neprijatelja sa kojima su se Nemci suočili (pre napada na SSSR), Grci bili najbrutalniji i najherojskiji. Grčka je i dalje jedina zemlja u Evropi u kojoj je vojna služba obavezna. Muškarac neće biti primljen u državnu službu ako nije služio vojsku.
SUKOB U VODI I VAZDUHU Grci se ponašaju veoma borbeno, neprestano se takmiče sa susednom Turskom, saveznicom u NATO-u. Godine 1996. zemlje su bile na ivici rata zbog pretenzija turske strane na dva grčka nenaseljena stenovita ostrva pod opštim imenom Imija, koja Ankara nastavlja da prikazuje na mapama kao svoju teritoriju (na turskom se zovu Kardak). Teritorijalne vode Grčke obuhvataju šest nautičkih milja oko njenih više od 2.000 ostrva u Egejskom moru, ali Atina kaže da ima pravo da ih proširi na 12 nautičkih milja, što je međunarodno priznati standard. Zauzvrat, Ankara je upozorila Atinu da bi takvo proširenje teritorijalnih voda bilo casus belli.
Istovremeno, Turska ne priznaje vazdušnu zonu Grčke od 10 milja oko ostrva, s obzirom na to da je grčki vazdušni prostor, kao i teritorijalne vode, ograničen na šest nautičkih milja. Kao rezultat toga, turski lovci redovno napadaju vazdušni prostor, a Grčka podiže svoje avione da ih presretne. Svake godine ima na hiljade takvih slučajeva. Drugim rečima, dve zemlje stalno balansiraju na ivici vojnog sukoba.
Grčka je jedina zemlja na svetu, koja je članica EU, NATO-a i tako dalje, a koja se suočava s jasnom ratnom pretnjom od susedne Turske, rekao je ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas
SPORAZUM SA SAD Pošto je nedavno potpisala novi odbrambeni sporazum sa Sjedinjenim Državama, Grčka se sve više pretvara u pravo američko uporište u Južnoj Evropi. Prema ovom sporazumu, Amerikanci su dobili izuzetno važnu bazu u Aleksandrupolisu u severnoj Grčkoj, a moći će da rasporede trupe u još četiri baze: na teritoriji vojnog kampa Georgula (Volos), poligonu Litohoro, u vojnom logoru Januli i pomorskoj bazi u zalivu Suda na ostrvu Krit. Preko luke Aleksandrupolis, vojne snage SAD i NATO-a sada mogu slobodno da se kreću ka Bugarskoj, Rumuniji, a zatim i Ukrajini, nesmetano jačajući u donjem delu „trbuha“ Rusije. Pored svega, ministar Dendijas je počeo da se žali da je jačanje grčke armije neophodno jer Evropa nema sopstvenu vojsku. Da li to znači da postoji pretnja ratom iz neke periferne zemlje protiv članice EU? Odgovor bi bio: apsolutno ne, rekao je Dendijas. Prema njegovim rečima, evropske oružane snage sada ne postoje, ali realnost „viče“ o potrebi njihovog stvaranja. Međutim, ko će napasti Evropu, a posebno Grčku? Čak i ratoborna Turska, iako se stalno prepire sa Atinom oko ostrva i bušenja da bi pronašla gas u Mediteranu, teško da bi pomislila da napadne zemlju koja je sada bukvalno prepuna američkih baza. Istovremeno, Atina nema nikakvog razloga da se plaši Rusije, uprkos rusofobičnoj histeriji u Evropi o imaginarnoj „ruskoj pretnji“. Uostalom, Grčka još uvek nije zaboravila da je upravo naša zemlja nekada pomogla Heladi da se oslobodi 400-godišnjeg turskog jarma i stekne nezavisnost, navodi Nikolaj Petrov u analizi koju je objavio na portalu stoletie.ru.
[/restrict]
