Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Грчка је лидер у војној потрошњи у НАТО-у јер је потрошила осам милијарди долара на војну опрему 2021. године, што одговара 3,82% њеног БДП-а. У томе је престигла чак и САД
ТУРСКА ПРЕТЊА Ово је недавно изјавио грчки министар спољних послова Никос Дендијас на једном форуму у Хрватској. Истовремено, министар је објаснио да је земљи потребна добро наоружана и обучена армија јер јој, према његовим речима, „прети Турска“. „Ми смо мала земља, имамо око 11 милиона становника. Али имамо више тешких тенкова него Француска и Немачка заједно. Имамо једну од највећих ваздушних снага у Европи, ако не и највећу. Имамо преко 250 борбених авиона треће и четврте генерације, а нисмо највећа економија у Европи“, истакао је Дендијас у говору објављеном на његовом фејсбук профилу.
„Зашто нам све ово треба? Зато што смо суочени са претњом. Грчка је једина земља на свету, која је чланица ЕУ, НАТО-а и тако даље, а која се суочава са јасном ратном претњом од суседне Турске“, рекао је министар спољних послова. „Дакле, морамо имати јаке оружане снаге, веома јаку војну авијацију и велику морнарицу“, објаснио је Дендијас.
[restrict]ЛИДЕР У ВОЈНОЈ ПОТРОШЊИ Грчка је лидер у војној потрошњи у НАТО-у јер је потрошила осам милијарди долара на војну опрему 2021. године, што одговара 3,82% њеног БДП-а. У томе је престигла чак и САД (3,7%) по проценту потрошње у односу на БДП, те заузима прво место на одговарајућој листи међу државама чланицама НАТО-а.
Према различитим проценама, број припадника редовне војске у Грчкој достиже од 130.000 до 170.000 људи (резервиста око 220.000). По бројности у Европи заузима девето место после Русије, Турске, Немачке, Француске, Украјине, Италије, Велике Британије и Шпаније.
Служба у грчкој војсци је обавезна. Уговорни систем постепено почиње да се уводи, али још није у потпуности оперативан. Важан проблем са којим се суочило грчко Министарство националне одбране била је злоупотреба одлагања војне обавезе – 2005. године одлагање је користило 66% војно способних. У 2009. години војни рок у копненој војсци смањен је на девет месеци, у морнарици и ваздухопловству војни обвезници још служе годину дана. Има доста категорија војних обвезника који служе мање – на пример, лица која од 11. године стално бораве у иностранству, чији родитељи нису у јавној служби, морају служити три месеца; грађани који су се доселили у Грчку пре 11. године из Албаније, Турске, земаља бившег Совјетског Савеза (са изузетком Естоније, Летоније и Литваније) морају да служе три месеца; научници који се баве истраживањима од изузетног значаја могу служити од три до шест месеци, али су у обавези да отплате стаж који нису служили до утврђеног пуног износа, плаћајући 293,47 евра месечно за период који нису одслужили; затим особе које издржавају децу, старије родитеље или млађе сестре или браћу служе осам месеци.
Запослени у грчкој војсци подељени су у три групе: добровољци (цивилно особље), војни обвезници и професионалци. Већина професионалне војске завршила је војну школу Евелпидон у Атини. За разлику од добровољаца, војни обвезници и професионални службеници имају чинове. Интересантно је да, у складу са последњим законским изменама, свештеници Грчке православне цркве више нису изузети од служења војног рока, већ су обавезни да служе на општој основи, наводи портал thenewgreece.com.
Изненађујуће је да је редовна војска Грчке са 11 милиона становника сразмерна војсци Пољске која има 39 милиона становника.
Подсетимо да Грчка, уз све напред речено, има и развијену војну индустрију за све родове војске, мада она не може да задовољи све потребе за оружјем и опремом. Грчка одбрамбена индустрија обухвата око стотину предузећа, како домаћих, тако и огранака страних компанија. Заступљене су све главне области, од производње малокалибарског оружја и муниције до инструмената и готове опреме. Тако је, уз помоћ сопствене одбрамбене индустрије и уз помоћ страних земаља, Грчка успела да изгради прилично модерне, велике и ефикасне оружане снаге које нису инфериорне у односу на друге армије у региону и генерално задовољавају потребе земље, наводи Кирил Рјабов за руски војни портал topwar.ru.
Ипак, према сајту „Глобал фајерпауер“ (Global firepower), Грчка није у првих десет на ранг-листи најјачих армија Европе (али јесте трећа у НАТО-у). Разумљиво је зашто. Ова оцена узима у обзир много различитих критеријума, укључујући једну од кључних улога коју игра, на пример, потенцијал мобилизације. А у њему држава са популацијом од свега 11 милиона људи, наравно, не може равноправно да се такмичи са државама које су много веће по величини и броју становника.
Ако се гледа Балкан, онда је грчка армија на трећем месту, испред је Турска, а иза Румунија. Србија је четврта по снази своје војске, наводи руски портал balkanist.ru.
Што се тиче издатака за оружје и одбрану, као и мотивације и морала војника, онда мала Хелада, иако је и даље једна од најсиромашнијих земаља у ЕУ, заиста може дати пример многима у Европи.
Да би своју војску снабдела најсавременијим оружјем, Атина не бира средства. Тако је, упркос жестоком противљењу Сједињених Држава, Грчка постала једина чланица НАТО-а која је раније од Белорусије, на пример, набавила модерно наоружање као што су ПВО системи С-300 и ТОР-М1, ракете „Оса“, противтенковске ракете „Корнет“ и десантне бродове са ваздушним јастуцима „Зубр“. А недавно су Грци купили од Француске најсавременије борбене авионе „Рафале“. Ови авиони су опремљени напредном електроником и системима наоружања, за које је Атина уверена да ће дати предност ваздушним снагама земље у конфронтацији с многобројнијим турским авионима. Међутим, за грчки буџет и државу то је огроман трошак – скоро три милијарде евра.
НАТО ПАРАДОКС Осим тога, дешава се и нешто парадоксално: једна чланица НАТО-а, Грчка, наоружава се уз помоћ друге чланице НАТО-а, Француске, против чланице НАТО-а Турске. Истовремено, и Грчка и Турска имају озбиљне проблеме у економији, примећују посматрачи. Према укупном броју војне опреме (без поморских снага), Грчка је без икакве сумње трећа у НАТО-у, одмах после САД и Турске. Истовремено, Турска и Грчка деле лидерство у Алијанси по сумњивом показатељу као што је просечна старост возила. По броју оклопних возила, артиљерије и авијације из 1970-их и 1960-их година Грци и Турци немају себи равних.
Како је, дакле, грчка армија постала трећа по снази у НАТО-у?
Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичке и војне анализе, у чланку за руски војни лист „Војноиндустријски курир“ (бр. 21 (834) од 9. јуна 2020) пише да Грчка нема поверење у Брисел када је у питању Турска, те да је то разлог што је мимо различитих међународних договора почела да сама формира војноиндустријски комплекс, да се наоружава, при чему војна индустрија није оријентисана само на попуњавање оружјем, муницијом и минско-експлозивним средствима грчке армије него и на продају на трећим тржиштима. Статистика говори да су се у годинама после Другог светског рата Турска и Грчка седам пута нашле на ивици рата, али је једини прави борбени окршај турских и грчких оружаних снага била ваздушна битка 8. октобра 1996, што је постало познато тек 20 година касније. Тада је турски Ф-16Д оборио грчки ловац „Мираж 2000“ који је испалио ракету ваздух-ваздух. Наравно, чланство у НАТО-у спречава отпочињање рата између Грчке и Турске, али тензије остају. Вреди подсетити да је после покушаја војног удара у Турској 15. јула 2016. део побуњеника побегао у Грчку. Последњи велики сукоб између Турске и Грчке, који се заснива на спору око поморских територија у источном Средоземном мору, где су последњих година откривена велика гасна поља, догодио се у лето 2020. Главна тачка спора је била поморска економска зона у близини малог грчког острва Кастелоризо.
ТРИ РОДА Модерна грчка војска састоји се од три рода: копнене, поморске и војно-ваздушне снаге. Врховни орган управљања грчким оружаним снагама је Генералштаб националне одбране. Најбројније су копнене снаге које чине 75 посто од укупног броја војника грчке армије. Имају четири армијска корпуса (АК) и две команде: 1. и 4. АК су део 1. теренске армије, најмоћније формације грчких оружаних снага, одговорне за одбрану северне и источне границе земље (границе са Турском); 2. АК делује као резерва (укључује и поморске, ваздушно-десантне и аеро-мобилне бригаде); 3. АК је снага за брзо реаговање за операције у оквиру НАТО-а. Команда унутрашњих региона и острва одговорна је за одбрану острва у Егејском мору, обухвата дивизију на острву Крит и гарнизоне острва величине чета или батаљона. Команда за подршку је одговорна за логистику. Друге по важности су војно-поморске снаге, намењене за извођење поморских операција. Морнарица је највише погођена економским проблемима земље. Део бродова и чамаца се повлачи пре рока, програми изградње нових бродова значајно су успорени. Од 2014. године грчка морнарица је имала 8 подморница, 14 фрегата, 15 ракетних чамаца, 12 топовњача, шест патролних чамаца, седам миноловаца, 12 десантних пловила и 36 пловила помоћне флоте.
Прошле године грчка морнарица је званично ставила у борбену готовост последње две дизел-електричне подморнице Тип-214ХН. По броју подморница, иако не нових, Грчка је међу 15 земаља са највећом подморничком флотом. Грчко ратно ваздухопловство има импресиван број борбених авиона. У употреби је 250 ловаца, 15 транспортних авиона, четири авиона за рано упозорење и контролу и 27 хеликоптера. Осим тога, грчка ратна морнарица располаже и поморском авијацијом, која има на чувању 19 противподморничких и два вишенаменска хеликоптера, седам америчких застарелих борбених патролних авиона.
Подједнако је важно нагласити то да су грчки војници увек имали веома висок борбени морал. Довољно је подсетити се 300 Спартанаца који су успели да задрже огромну војску Персијанаца у Термопилској клисури. Током Другог светског рата, када је фашистичка Италија напала Грчку, Грци су разбили Мусолинијеве војнике у парампарчад. Дучеу је у помоћ притекла Немачка, која се такође тешком муком обрачунала са Грцима. Хитлер је приметио да су од свих непријатеља са којима су се Немци суочили (пре напада на СССР), Грци били најбруталнији и најхеројскији. Грчка је и даље једина земља у Европи у којој је војна служба обавезна. Мушкарац неће бити примљен у државну службу ако није служио војску.
СУКОБ У ВОДИ И ВАЗДУХУ Грци се понашају веома борбено, непрестано се такмиче са суседном Турском, савезницом у НАТО-у. Године 1996. земље су биле на ивици рата због претензија турске стране на два грчка ненасељена стеновита острва под општим именом Имија, која Анкара наставља да приказује на мапама као своју територију (на турском се зову Кардак). Територијалне воде Грчке обухватају шест наутичких миља око њених више од 2.000 острва у Егејском мору, али Атина каже да има право да их прошири на 12 наутичких миља, што је међународно признати стандард. Заузврат, Анкара је упозорила Атину да би такво проширење територијалних вода било casus belli.
Истовремено, Турска не признаје ваздушну зону Грчке од 10 миља око острва, с обзиром на то да је грчки ваздушни простор, као и територијалне воде, ограничен на шест наутичких миља. Као резултат тога, турски ловци редовно нападају ваздушни простор, а Грчка подиже своје авионе да их пресретне. Сваке године има на хиљаде таквих случајева. Другим речима, две земље стално балансирају на ивици војног сукоба.
Грчка је једина земља на свету, која је чланица ЕУ, НАТО-а и тако даље, а која се суочава с јасном ратном претњом од суседне Турске, рекао је министар спољних послова Никос Дендијас
СПОРАЗУМ СА САД Пошто је недавно потписала нови одбрамбени споразум са Сједињеним Државама, Грчка се све више претвара у право америчко упориште у Јужној Европи. Према овом споразуму, Американци су добили изузетно важну базу у Александруполису у северној Грчкој, а моћи ће да распореде трупе у још четири базе: на територији војног кампа Георгула (Волос), полигону Литохоро, у војном логору Јанули и поморској бази у заливу Суда на острву Крит. Преко луке Александруполис, војне снаге САД и НАТО-а сада могу слободно да се крећу ка Бугарској, Румунији, а затим и Украјини, несметано јачајући у доњем делу „трбуха“ Русије. Поред свега, министар Дендијас је почео да се жали да је јачање грчке армије неопходно јер Европа нема сопствену војску. Да ли то значи да постоји претња ратом из неке периферне земље против чланице ЕУ? Одговор би био: апсолутно не, рекао је Дендијас. Према његовим речима, европске оружане снаге сада не постоје, али реалност „виче“ о потреби њиховог стварања. Међутим, ко ће напасти Европу, а посебно Грчку? Чак и ратоборна Турска, иако се стално препире са Атином око острва и бушења да би пронашла гас у Медитерану, тешко да би помислила да нападне земљу која је сада буквално препуна америчких база. Истовремено, Атина нема никаквог разлога да се плаши Русије, упркос русофобичној хистерији у Европи о имагинарној „руској претњи“. Уосталом, Грчка још увек није заборавила да је управо наша земља некада помогла Хелади да се ослободи 400-годишњег турског јарма и стекне независност, наводи Николај Петров у анализи коју је објавио на порталу stoletie.ru.
[/restrict]
