VELIKO RESETOVANJE SRBIJE

Zašto nam nije potrebna teorija nekakve zavere da bismo se ozbiljno zabrinuli zbog namere Vlade Srbije da Svetskom ekonomskom forumu iz Davosa pomogne da (i) u našoj zemlji sprovede svoju Četvrtu industrijsku revoluciju

Može biti da je pokojni Piter Konvej, investicioni bankar i nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Švajcarskoj, u svojoj oproštajnoj diplomatskoj depeši, pod oznakom 08BERN612_a od 2. decembra 2008, klasifikovanom kao „poverljiva“ (confidential), napisao sve što nam je potrebno da znamo o delu, više nego o liku Klausa Švaba, osnivača Svetskog ekonomskog foruma (SEF) iz Davosa: „Ni jedna druga država ne sarađuje toliko blisko sa Svetskim ekonomskim forumom u vezi sa temama i učesnicima (kao SAD)… To je efikasna platforma za Vladu Sjedinjenih Država i lidere privatnog sektora da podrže i unaprede misiju i vrednosti Amerike.“

Sam lik pak Klausa Švaba ostaje sumnjiv koliko i njegove namere; ništa iz zvanične biografije ovog mašinskog inženjera i ekonomiste, naime, ne objašnjava kako je ni iz čega stvorio Svetski ekonomski forum koji najednom postaje mesto okupljanja stotina najbogatijih svetskih korporacija – po pravilu, onih koje imaju godišnji prihod od preko pet milijardi dolara – i pri tome proizvodi neke od najmoćnijih svetskih lidera: od Angele Merkel ili Tonija Blera – pronašli smo definitivan dokaz da su i oni prošli kroz Švabov kurs – do, na primer, kanadskog tiranina Džastina Trudoa. A među njima i Bil Gejts. I Vuk Jeremić, no, o tom-potom.

[restrict]

ČETVRTA REVOLUCIJA Sa Klausom Švabom je odlazeća Vlada Srbije Ane Brnabić 7. februara u Ženevi potpisala Sporazum o uspostavljanju Centra SEF-a za Četvrtu industrijsku revoluciju.

I eto nama problema. Ne samo što su pregovori naše vlade i njegove organizacije protekli bez poželjne količine transparentnosti – što se javnosti tiče, njoj je samo 2018. bilo rečeno da je sa SEF-om potpisan nekakav Memorandum o razumevanju, nisu nam tad dali da razumemo o čemu je reč – nego je poprilično nejasno i šta ta Četvrta industrijska revolucija zapravo donosi. Jer nije reč samo o, na primer, digitalizaciji već, rečima Klausa Švaba, revoluciju koju on zagovara (i sprovodi) „karakteriše čitav spektar novih tehnologija koje spajaju fizičke, digitalne i biološke svetove (…) i čak dovode u pitanje ideju o tome šta znači biti čovek“. Hoćemo da kažemo, kada smo to tačno pristali da na sopstvenoj koži dovedemo u pitanje šta to znači biti čovek? I kada su nas Klaus Švab ili makar Ana Brnabić o tome uopšte išta pitali…

Ova vrsta zbilja neočekivane pa i zbunjujuće upitanosti utoliko je intrigantnija što je u zvaničnom obaveštenju navedeno i da će oko Centra SEF-a biti formiran ekosistem koji će, pored ostalog, „koristiti infrastrukturu (…) Centra za sekvenciranje genoma“ („dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu“). Planirano sekvenciranje (naših?) genoma privlači pažnju iz barem dva razloga.

 Pod jedan, tek smo iz jednog nedavnog tvita američkog CDC-a (Centar za kontrolu zaraze Vlade SAD) saznali da se PCR testovi na kovid-19 zapravo koriste (i) za genetsku analizu: „Ako je (bris iz nosa) obrađen kroz PCR test, postoji šansa od 10 odsto da je završio u laboratoriji radi analize genomske sekvence.“

I pod dva, u vezi sa jedan a povodom upitanosti zašto li se prikuplja naš genetski materijal bez eksplicitnog upozorenja na to, treba podsetiti i da je predsednik Rusije Vladimir Putin u oktobru 2017. javno skrenuo pažnju da se Rusima „na sistematski i profesionalan način“ prikupljaju uzorci DNK. Ispostaviće se, štaviše, da je reč o projektu koji je sprovodila „najveća jedinica za medicinska istraživanja Ratnog vazduhoplovstva SAD“, 59. medicinsko krilo (59th Medical Wing). „Neka rade, a mi ćemo učiniti ono što moramo“, rekao je tim povodom Putin, obraćajući se Predsedničkoj komisiji za ljudska prava.

 

KOVID PRILIKA A pitanje šta nam to rade utoliko se ozbiljnije mora shvatiti ako se samo malo podrobnije udubimo u pojedine aspekte spomenute pandemije kovida 19. Ovo stoga što ju je Klaus Švab u svojoj knjizi „Veliki reset“ proglasio za „ključni trenutak u istoriji“ iz koga će se „pojaviti novi svet“. „Naš kapacitet za resetovanje mogao bi da bude veći nego što smo se ranije usuđivali i da se ponadamo“, piše Švab.

Bil Gejts je njegov partner u Svetskom ekonomskom forumu. A Gejtsova uloga u pandemiji kovida 19, ne budemo li u međuvremenu potpuno resetovani, u nekoj svetlijoj budućnosti će morati da bude pažljivo analizirana.

Do tada, da ukažemo na nekoliko nespornih činjenica.

„Volstrit džornal“ pisao je pre 20 godina (17. maja 2002) da je Gejtsova fondacija počela da ulaže novac u farmaceutske gigante kao što su „Fajzer“, „Džonson i Džonson“, „Merk“ i još šest drugih kompanija, a u tom momentu „već je bila vodeća sila u međunarodnim zdravstvenim pitanjima, donirajući 555 miliona dolara samo tokom 2000. u globalne zdravstvene programe“.

A portal „Politiko“ – držimo se isključivo mejnstrim izvora – 4. maja 2017. donosi opširan tekst pod naslovom „Upoznajte najmoćnijeg doktora na svetu: Bil Gejts“. Tu je opisano kako je, posle SAD, on postao drugi najveći finansijer Svetske zdravstvene organizacije (preko 2,4 milijarde dolara od 2000), ispred Velike Britanije, te je „Gejtsov uticaj bez presedana“: „Gejtsovi prioriteti postali su prioriteti Svetske zdravstvene organizacije… Malobrojni su koji se usuđuju da otvoreno kritikuju ono što on radi. Većina od 16 ljudi intervjuisanih za ovaj tekst pristali su na to pod uslovom da ostanu anonimni… Zbog toga što novac ’Fondacije Gejts’ potiče iz investicija u krupni kapital, mnogi se plaše da bi mogao da služi kao trojanski konj za korporativne interese koji će potkopati ulogu SZO u oblikovanju zdravstvene politike.“ A neimenovani francuski diplomata otkrio je tada „Politiku“ i da Gejts podržava Tedrosa Gebrejesusa na izborima za predsednika SZO… Tedros Gebrejesus je, kao što znamo, aktuelni predsednik Svetske zdravstvene organizacije.

Najzad, pre nego što se zaraza kovidom 19 proširila svetom, 19. decembra 2019, Bil Gejts tvitovao je da će sledeća godina biti uzbudljiva zbog ulaganja u vakcine. Kako je znao?

 

MLADI LIDERI I GLOBALNA AGENDA Jasno je samo da postoji mnogo više pitanja nego odgovora.

Pojedini odgovori, ipak, počinju da se pomaljaju iz teorija zavere. Pa tako, na primer, možemo da potvrdimo da je Bil Gejts pohađao program „Globalnih lidera sutrašnjice“ Svetskog ekonomskog foruma. Potvrdu pronalazimo u saopštenju za javnost profesora s Oksforda, Nemca Riharda Vernera, od 11. decembra 2002, u kome se pohvalio da je izabran za jednog od 100 takvih lidera sutrašnjice za 2003, i usput naveo da lista bivših lidera sutrašnjice uključuje i Bila Gejtsa i premijera Velike Britanije Tonija Blera. A sam Svetski ekonomski forum – zanimljivo, zakopano duboko u arhivi sajta, u pozivu od 22. juna 2009. na konkurs za mlade globalne lidere – potvrđuje da se među bivšim Švabovim kursistima nalaze i Bler i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i osnivači „Gugla“ Leri Pejdž i Sergej Brin i osnivač „Vikipedije“ Džimi Vels.

Zašto se Švabov forum ne hvali ovim podacima, već ih takoreći krije, može samo da se nagađa. Ali zato ne mora da se nagađa ko je sve između 2016. i 2021. prošao kroz Forum mladih globalnih lidera, kako se sada naziva ovaj rasadnik kadrova.

Na spisku su, pored ostalih, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern, ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, premijer Belgije Aleksander de Kro, premijerka Finske Sana Marin, premijer Kanade Džastin Trudo za koga je na Harvardu 2017. Klaus Švab rekao da je naročito ponosan i istakao: „Prodiremo u vlade… Više od polovine Trudoovog kabineta čine mladi globalni lideri Svetskog ekonomskog foruma.“

Iz Srbije samo jedan: Vuk Jeremić. Uzgred budi rečeno, toliko o (ovakvoj) alternativi na predstojećim izborima…

„Stvorio sam najistaknutiju platformu za mlade lidere da se angažuju u globalnim poslovima kako bi oblikovali pozitivnije, mirnije i prosperitetnije društvo“, pohvalio se Švab u brošuri svog foruma iz 2014.

Nameru da oblikuje svet u skladu sa sopstvenom idejom Svetski ekonomski forum ističe i u opisu svoje misije: „Forum angažuje najistaknutije političke, biznis, kulturne i ostale društvene lidere kako bi oblikovao globalne, regionalne i industrijske agende.“ Treba li uopšte naglašavati koliko je ovakva ideja lišena bilo kakvog demokratskog legitimiteta i transparentnosti?

Među partnerima Svetskog ekonomskog foruma su „Amazon“ Džefa Bezosa, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, „Fajzer“, „Blekrok“, Fondacija Bila i Melinde Gejts, Siti banka, „Goldman Saks“, „Rio Tinto“, KKR, „Lokid Martin“…

Najnoviji podaci „Oksfama“, referentne britanske organizacije koja se bavi pitanjem nejednakosti u svetu, objavljeni 17. januara 2022, pokazuju da je za dve godine pandemije 10 najbogatijih na svetu svoje bogatstvo uvećalo sa 700 na 1.500 milijardi dolara; u isto vreme su opali prihodi 99 odsto čovečanstva, i dodatnih 160 miliona ljudi je gurnuto ispod linije siromaštva. Izračunao je „Oksfam“: „Ako bi ovih 10 (najbogatijih) sutra izgubili 99,999 odsto svog bogatstva, i dalje bi bili bogatiji od 99 odsto svih ljudi na ovoj planeti. Oni sad imaju 6 puta više nego 3,1 milijarda najsiromašnijih ljudi. Bogatstvo milijardera poraslo je od početka pandemije više nego u prethodnih 14 godina zajedno. Procenjeno na 5 biliona (hiljada milijardi) dolara, ovo je najveći porast bogatstva milijardera otkad je zabeleženo.“

I poenta: „Nejednakost koja raste tolikom brzinom i u tolikom obimu nije proizvod slučajnosti nego namere“, ocenila je Gabrijela Buher, izvršna direktorka „Oksfama“.

Drugim rečima, ovi brojevi predstavljaju rezultat agende koju oblikuju Klaus Švab i njegovi partneri iz Svetskog ekonomskog foruma. Možda nam još nije jasno šta nam donose svojim velikim resetovanjem i Četvrtom industrijskom revolucijom, ali je jasno da nam dosad nisu doneli ništa dobro. I zato moramo da budemo na oprezu. I prema toj revoluciji, i prema svima koji bi da je sprovedu u našoj zemlji…     

[/restrict]