ВЕЛИКО РЕСЕТОВАЊЕ СРБИЈЕ

Зашто нам није потребна теорија некакве завере да бисмо се озбиљно забринули због намере Владе Србије да Светском економском форуму из Давоса помогне да (и) у нашој земљи спроведе своју Четврту индустријску револуцију

Може бити да је покојни Питер Конвеј, инвестициони банкар и некадашњи амбасадор Сједињених Америчких Држава у Швајцарској, у својој опроштајној дипломатској депеши, под ознаком 08BERN612_а од 2. децембра 2008, класификованом као „поверљива“ (confidential), написао све што нам је потребно да знамо о делу, више него о лику Клауса Шваба, оснивача Светског економског форума (СЕФ) из Давоса: „Ни једна друга држава не сарађује толико блиско са Светским економским форумом у вези са темама и учесницима (као САД)… То је ефикасна платформа за Владу Сједињених Држава и лидере приватног сектора да подрже и унапреде мисију и вредности Америке.“

Сам лик пак Клауса Шваба остаје сумњив колико и његове намере; ништа из званичне биографије овог машинског инжењера и економисте, наиме, не објашњава како је ни из чега створио Светски економски форум који наједном постаје место окупљања стотина најбогатијих светских корпорација – по правилу, оних које имају годишњи приход од преко пет милијарди долара – и при томе производи неке од најмоћнијих светских лидера: од Ангеле Меркел или Тонија Блера – пронашли смо дефинитиван доказ да су и они прошли кроз Швабов курс – до, на пример, канадског тиранина Џастина Трудоа. А међу њима и Бил Гејтс. И Вук Јеремић, но, о том-потом.

[restrict]

ЧЕТВРТА РЕВОЛУЦИЈА Са Клаусом Швабом је одлазећа Влада Србије Ане Брнабић 7. фебруара у Женеви потписала Споразум о успостављању Центра СЕФ-а за Четврту индустријску револуцију.

И ето нама проблема. Не само што су преговори наше владе и његове организације протекли без пожељне количине транспарентности – што се јавности тиче, њој је само 2018. било речено да је са СЕФ-ом потписан некакав Меморандум о разумевању, нису нам тад дали да разумемо о чему је реч – него је поприлично нејасно и шта та Четврта индустријска револуција заправо доноси. Јер није реч само о, на пример, дигитализацији већ, речима Клауса Шваба, револуцију коју он заговара (и спроводи) „карактерише читав спектар нових технологија које спајају физичке, дигиталне и биолошке светове (…) и чак доводе у питање идеју о томе шта значи бити човек“. Хоћемо да кажемо, када смо то тачно пристали да на сопственој кожи доведемо у питање шта то значи бити човек? И када су нас Клаус Шваб или макар Ана Брнабић о томе уопште ишта питали…

Ова врста збиља неочекиване па и збуњујуће упитаности утолико је интригантнија што је у званичном обавештењу наведено и да ће око Центра СЕФ-а бити формиран екосистем који ће, поред осталог, „користити инфраструктуру (…) Центра за секвенцирање генома“ („док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу“). Планирано секвенцирање (наших?) генома привлачи пажњу из барем два разлога.

 Под један, тек смо из једног недавног твита америчког ЦДЦ-а (Центар за контролу заразе Владе САД) сазнали да се ПЦР тестови на ковид-19 заправо користе (и) за генетску анализу: „Ако је (брис из носа) обрађен кроз ПЦР тест, постоји шанса од 10 одсто да је завршио у лабораторији ради анализе геномске секвенце.“

И под два, у вези са један а поводом упитаности зашто ли се прикупља наш генетски материјал без експлицитног упозорења на то, треба подсетити и да је председник Русије Владимир Путин у октобру 2017. јавно скренуо пажњу да се Русима „на систематски и професионалан начин“ прикупљају узорци ДНК. Испоставиће се, штавише, да је реч о пројекту који је спроводила „највећа јединица за медицинска истраживања Ратног ваздухопловства САД“, 59. медицинско крило (59th Medical Wing). „Нека раде, а ми ћемо учинити оно што морамо“, рекао је тим поводом Путин, обраћајући се Председничкој комисији за људска права.

 

КОВИД ПРИЛИКА А питање шта нам то раде утолико се озбиљније мора схватити ако се само мало подробније удубимо у поједине аспекте споменуте пандемије ковида 19. Ово стога што ју је Клаус Шваб у својој књизи „Велики ресет“ прогласио за „кључни тренутак у историји“ из кога ће се „појавити нови свет“. „Наш капацитет за ресетовање могао би да буде већи него што смо се раније усуђивали и да се понадамо“, пише Шваб.

Бил Гејтс је његов партнер у Светском економском форуму. А Гејтсова улога у пандемији ковида 19, не будемо ли у међувремену потпуно ресетовани, у некој светлијој будућности ће морати да буде пажљиво анализирана.

До тада, да укажемо на неколико неспорних чињеница.

„Волстрит џорнал“ писао је пре 20 година (17. маја 2002) да је Гејтсова фондација почела да улаже новац у фармацеутске гиганте као што су „Фајзер“, „Џонсон и Џонсон“, „Мерк“ и још шест других компанија, а у том моменту „већ је била водећа сила у међународним здравственим питањима, донирајући 555 милиона долара само током 2000. у глобалне здравствене програме“.

А портал „Политико“ – држимо се искључиво мејнстрим извора – 4. маја 2017. доноси опширан текст под насловом „Упознајте најмоћнијег доктора на свету: Бил Гејтс“. Ту је описано како је, после САД, он постао други највећи финансијер Светске здравствене организације (преко 2,4 милијарде долара од 2000), испред Велике Британије, те је „Гејтсов утицај без преседана“: „Гејтсови приоритети постали су приоритети Светске здравствене организације… Малобројни су који се усуђују да отворено критикују оно што он ради. Већина од 16 људи интервјуисаних за овај текст пристали су на то под условом да остану анонимни… Због тога што новац ’Фондације Гејтс’ потиче из инвестиција у крупни капитал, многи се плаше да би могао да служи као тројански коњ за корпоративне интересе који ће поткопати улогу СЗО у обликовању здравствене политике.“ А неименовани француски дипломата открио је тада „Политику“ и да Гејтс подржава Тедроса Гебрејесуса на изборима за председника СЗО… Тедрос Гебрејесус је, као што знамо, актуелни председник Светске здравствене организације.

Најзад, пре него што се зараза ковидом 19 проширила светом, 19. децембра 2019, Бил Гејтс твитовао је да ће следећа година бити узбудљива због улагања у вакцине. Како је знао?

 

МЛАДИ ЛИДЕРИ И ГЛОБАЛНА АГЕНДА Јасно је само да постоји много више питања него одговора.

Поједини одговори, ипак, почињу да се помаљају из теорија завере. Па тако, на пример, можемо да потврдимо да је Бил Гејтс похађао програм „Глобалних лидера сутрашњице“ Светског економског форума. Потврду проналазимо у саопштењу за јавност професора с Оксфорда, Немца Рихарда Вернера, од 11. децембра 2002, у коме се похвалио да је изабран за једног од 100 таквих лидера сутрашњице за 2003, и успут навео да листа бивших лидера сутрашњице укључује и Била Гејтса и премијера Велике Британије Тонија Блера. А сам Светски економски форум – занимљиво, закопано дубоко у архиви сајта, у позиву од 22. јуна 2009. на конкурс за младе глобалне лидере – потврђује да се међу бившим Швабовим курсистима налазе и Блер и бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, али и оснивачи „Гугла“ Лери Пејџ и Сергеј Брин и оснивач „Википедије“ Џими Велс.

Зашто се Швабов форум не хвали овим подацима, већ их такорећи крије, може само да се нагађа. Али зато не мора да се нагађа ко је све између 2016. и 2021. прошао кроз Форум младих глобалних лидера, како се сада назива овај расадник кадрова.

На списку су, поред осталих, председник Француске Емануел Макрон, премијерка Новог Зеланда Џасинда Ардерн, министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок, премијер Белгије Александер де Кро, премијерка Финске Сана Марин, премијер Канаде Џастин Трудо за кога је на Харварду 2017. Клаус Шваб рекао да је нарочито поносан и истакао: „Продиремо у владе… Више од половине Трудоовог кабинета чине млади глобални лидери Светског економског форума.“

Из Србије само један: Вук Јеремић. Узгред буди речено, толико о (оваквој) алтернативи на предстојећим изборима…

„Створио сам најистакнутију платформу за младе лидере да се ангажују у глобалним пословима како би обликовали позитивније, мирније и просперитетније друштво“, похвалио се Шваб у брошури свог форума из 2014.

Намеру да обликује свет у складу са сопственом идејом Светски економски форум истиче и у опису своје мисије: „Форум ангажује најистакнутије политичке, бизнис, културне и остале друштвене лидере како би обликовао глобалне, регионалне и индустријске агенде.“ Треба ли уопште наглашавати колико је оваква идеја лишена било каквог демократског легитимитета и транспарентности?

Међу партнерима Светског економског форума су „Амазон“ Џефа Безоса, Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, „Фајзер“, „Блекрок“, Фондација Била и Мелинде Гејтс, Сити банка, „Голдман Сакс“, „Рио Тинто“, ККР, „Локид Мартин“…

Најновији подаци „Оксфама“, референтне британске организације која се бави питањем неједнакости у свету, објављени 17. јануара 2022, показују да је за две године пандемије 10 најбогатијих на свету своје богатство увећало са 700 на 1.500 милијарди долара; у исто време су опали приходи 99 одсто човечанства, и додатних 160 милиона људи је гурнуто испод линије сиромаштва. Израчунао је „Оксфам“: „Ако би ових 10 (најбогатијих) сутра изгубили 99,999 одсто свог богатства, и даље би били богатији од 99 одсто свих људи на овој планети. Они сад имају 6 пута више него 3,1 милијарда најсиромашнијих људи. Богатство милијардера порасло је од почетка пандемије више него у претходних 14 година заједно. Процењено на 5 билиона (хиљада милијарди) долара, ово је највећи пораст богатства милијардера откад је забележено.“

И поента: „Неједнакост која расте толиком брзином и у толиком обиму није производ случајности него намере“, оценила је Габријела Бухер, извршна директорка „Оксфама“.

Другим речима, ови бројеви представљају резултат агенде коју обликују Клаус Шваб и његови партнери из Светског економског форума. Можда нам још није јасно шта нам доносе својим великим ресетовањем и Четвртом индустријском револуцијом, али је јасно да нам досад нису донели ништа добро. И зато морамо да будемо на опрезу. И према тој револуцији, и према свима који би да је спроведу у нашој земљи…     

[/restrict]