Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Како су Словенија и Литванија добиле кинеске економске батине
РАЗМЕНА ПРЕДСТАВНИШТАВА Све је почело када је Јанша недавно, у интервјуу за једну од индијских телевизија, најавио да ће ускоро бити отворено тајванско представништво у Љубљани и словеначко на Тајвану. Уз то је као „небитне“ оценио и разлике у титулирању тих представништава, иако се ради о пракси увреженој у другим државама чланицама ЕУ где се држе правила да слична представништва смеју да носе назив Тајпеј (према главном граду Тајвана), али никако не и префикс „тајвански“.
Укратко, Јанша је у разговору за индијску телевизију Дурдаршан открио да су у току разговори с Тајваном о „размени представништава“. Ради се о дефакто амбасади, а познато је да Пекинг редовно и оправдано бурно одговара на отварање таквих тајванских дипломатских мисија које се косе с политиком непризнавања Тајвана. Јанша је то покушао да замагли тврдњом да „то неће бити у рангу амбасада, већ представништво на истом нивоу као што их имају многе друге земље чланице ЕУ“, а уз то се латио одбране сличне одлуке Литваније која је крајем прошлог лета на свом тлу допустила отварање „Канцеларије Тајвана“, што је за Кину била кап која је прелила чашу.
ЖЕСТОК ОДГОВОР КИНЕ Подсетимо, Кина сматра да је некадашње острво Формоза а данас Тајван – део њене територије. Стога и много веће земље од Словеније, које су већ дозволиле отварање сличних представништава – добро пазе да „канцеларију“ назову по Тајпеју, и никако не „тајванском“. Чак се и Америка држи тог правила.
А онда су прво Литванија, а затим и Словенија погазиле ту праксу. Не само то, одважиле су се на такав потез уочи олимпијаде у Пекингу и упркос чињеници да је Кина данас јача него некад. Зато није чудо да је одговор Кине био жесток. Литванија се нашла прва на удару, јер је прва и изазвала гнев Пекинга – бројне компаније у тој земљи које су сарађивале с партнерима у Кини добиле су отказ уговора. Литванија је само због тога у трептају ока изгубила око две милијарде долара, а Вашингтон који је подржао Литванију у изазивању Кине обећао је влади у Виљнусу да ће јој компензовати насталу штету. И јесте – али једва четвртину, око 571 милион долара. Слично је задесило и словеначке фирме – канцеларија за словеначко-кинеску пословну сарадњу која делује у оквиру Привредне коморе Словеније обзнанила је да домаћим компанијама само пљуште откази већ склопљених или нетом утаначених уговора с кинеским фирмама. Одазвало се и кинеско министарство спољних послова, назвавши изјаве премијера Јанеза Јанше у вези с Тајваном – „опасним“. „Тајван је недељиви део кинеске територије. Влада Народне Републике Кине је једина легитимна влада која представља целу Кину. Принцип ’једне Кине’ је универзално признато правило међународних односа и универзални консензус међународне заједнице. То је уједно и политички темељ односа између Кине и Словеније, као и Кине и Европе“, упозорио је портпарол кинеског министарства спољних послова Џао Лиђанг на конференцији за новинаре у Пекингу. Истакао је и да су у Кини „шокирани“ над солирањем и ставом Словеније.
Дописници словеначких медија из Пекинга јављају да се не сећају када је Кина на такав начин одговорила на спољашњу провокацију и чак изјавила да је „шокирана“, што најбоље сведочи о ефекту Јаншиних речи на Далеком истоку.
Литванија се нашла прва на удару, јер је прва и изазвала гнев Пекинга – бројне компаније у тој земљи које су сарађивале с партнерима у Кини добиле су отказ уговора. Литванија је само због тога у трептају ока изгубила око две милијарде долара
ЈАНШИНЕ ПРОВОКАЦИ-ЈЕ А Јанша је отишао и корак даље. Не само да је оптужио Кину да се на почетку пандемије ковида понашала неодговорно већ је у истом даху власт у Тајпеју описао као једину закониту, легитимну кинеску владу, иако се ради о наследницима кинеског диктатора – генерала Чанг Кај Шека.
Јанша је најавио и сваковрсну помоћ Тајвану, речима да ће Словенија признати сваку „суверену одлуку Тајванаца“, било да се ради о мирној интеграцији с Кином или избору да „живе слободно, без принуде“, при чему је Кину оптужио за насилничко понашање и „стратешко варање“, позвавши се на Хонгконг.
„Питали сте ме о Тајвану. Сви који познају историју знају да су кинески правни наследници и оно што је остало од Кине побегли на Тајван, а ми подржавамо суверене одлуке Тајвана“, подвукао је словеначки премијер, ни за тренутак поколебан чињеницом да промовише режим који представља 25 милиона људи као „правног наследника“ државе (континенталне Кине) која броји милијарду и по становника.
СЕПАРАТИСТИЧКЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ Јанша је заправо на међународном паркету гласно рекламирао оно што сада испод жита заговара Америка, иако је то јавно радила до касних 1960-их година. Потом је Никсонова администрација окренула ћурак и почела да заступа политику „једне Кине“, а недавно се чак ни Џо Бајден није усудио да обећа режиму у Тајпеју да ће САД војном интервенцијом помоћи Тајвану у случају да прогласи независност. Уз све то, Јанша, потомак домобрана и љути заговорник ревизије историје 20. века, захваљујући чему партизани постају лоши момци, а квислинзи, некадашњи сарадници Хитлеровог Трећег рајха – „борци за слободу“, кроз исте идеолошке наочаре сада нетачно оцењује и сложена међународна питања, заборављајући да капиталистичка Америка подржава принцип „једне (иако комунистичке) Кине“. При чему председник словеначке владе пренебрегава чињеницу да према слову међународног права Тајванци немају право на „суверену одлуку“ да одлучују о судбини Кине, коју им признаје Јанша, већ то право имају – сви Кинези. Исто као што у Словенији Штајерци, Прекмурци или Приморци не могу „суверено да одлуче“ да се отцепе и напусте Словенију, то не могу ни Тајванци.
Тајвански сепаратизам, који потпирује Јанша као што је недавно словеначка политика то чинила са каталонским, јесте кршење међународног права, а то отвара пут Кини да штити интегритет своје територије – ако треба и војном силом. Јанша то не разуме нити има појма о међународном праву, зато је одлучио да испред ЕУ кратковидо подржи „некомунисте“ на Тајвану против „комуниста“ у Кини. Европарламентарац из Словеније и професор међународног права Милан Брглез критиковао је Јаншин потез речима да је то „груба и суманута приватизација спољне политике“, при чему се „премијер руга Закону о спољним пословима и Народној скупштини док се свађа са најмање две светске суперсиле“, сада Кином, а недавно и с Америком, када је увредио новоизабраног америчког председника Џоа Бајдена, честитавши на изборној победи губитнику на новембарским изборима 2020. – Доналду Трампу.
ОТКАЗИВАЊЕ УГОВОРА И док траје вербална размена ватре на политичком паркету, започела је кукњава из редова словеначких привредника.
Већ наредног дана је неколико фирми јавило да су њихови уговори с кинеским пословним партнерима преко ноћи – отказани, што је у старту привредило штету тешку неколико милиона долара. Словенија из Кине увози за око милијарду долара роба и услуга, док извози трећину те своте.
Политичари у Литванији и Словенији су, схвативши да је ђаво однео шалу, затражили помоћ од осталих чланица Европске уније. Позивајући се на солидарност, на крају им је успело да „раздраже ЕУ“, како су јавили дописници из Брисела, те да у свој спор с Пекингом увуку и Европску комисију која је у Светској трговинској организацији покренула тужбу против Кине. Кина је одговорила да је у питању политички сукоб, а што се отказивања уговора словеначким и компанијама из Литваније тиче – то су одлуке појединих корпорација. Познато је да СТО не може и не сме да се меша у политичка питања, и зато је тужба Европске комисије на стакленим ногама, иако је Брисел прикупио доказе о „различитим облицима кинеских ограничења, укључујући блокирање увоза производа из Литваније и вршење притиска на друге европске компаније да не користе делове произведене у Литванији – у производима који се извозе у Кину“. Брисел тврди да је у децембру прошле године извоз из Литваније у Кину опао чак за 91 одсто у односу на децембар 2020. године. На удару кинеских санкција нашле су се фармацеутска индустрија, електротехника и прехрамбени сектор.
НЕЗАДОВОЉСТВО БРИСЕЛА Аналитичари упозоравају да је потез Европске комисије козметичке природе, јер СТО такве случајеве решава по неколико година. „Требаће им године и године да пресуде“, подсмехнуо се Ноа Баркин, гостујући виши сарадник немачког Маршаловог фонда. Па чак и у случају да СТО одлучи против Кине, мало је вероватно да би Пекинг променио своју политику када су у питању витални национални интереси. Ситуација би могла да се преокрене у корист Литваније а сада и Словеније само уколико би веће европске земље, попут Француске или Немачке, увеле узвратне санкције Кини, али то је мало вероватно, оцењује Баркин. Професор Свен Бископ са Универзитета у Генту и Института Егмонт открио је да унутар ЕУ тиња „негодовање и незадовољство јер Литванија није координисала свој потез са Бриселом“. „Тек кад су је сустигле кинеске санкције, затражила је подршку партнера из ЕУ“, критичан је професор Бископ. Високи европски дипломата рекао је за Би-Би-Си да је унутар ЕУ присутна „прилична иритација“ јер је Литванија „увукла ЕУ у тај спор“. Европска комисија заузврат припрема сопствени режим трговинских санкција Кини, али чак да то и уради, аналитичар Шведског националног кинеског центра Викинг Бохман сумња да би таква одмазда функционисала: „Пекинг је бескомпромисан у питањима везаним за његове фундаменталне интересе, од којих је Тајван један од најважнијих. Чак и ако ЕУ предузме снажне контрамере, нејасно је да ли би Кина променила своје понашање.“
Премијер Јанез Јанша је у разговору за индијску телевизију Дурдаршан открио да су у току разговори с Тајваном о „размени представништава“. Ради се о дефакто амбасади, а познато је да Пекинг редовно и оправдано бурно одговара на отварање таквих тајванских дипломатских мисија које се косе с политиком непризнавања Тајвана
СЕКУНДАРНЕ КИНЕСКЕ САНКЦИЈЕ Цео спор је свим актерима на тзв. Западу на крају донео и једно ново, горко спознање – Кина се све више понаша као Америка, чак и када су у питању санкције. Ту лекцију су на тежи начин искусили не само литвански него и словеначки политичари и привредници. Промотори успостављања дипломатских односа Љубљане с Тајваном су, на пример, на почетку спора тврдили да је словеначки извоз у Кину занемарљив, свега неколико стотина милиона долара, поткрепивши тиме констатацију да Кина, чак и ако потпуно затвори своје тржиште за словеначке производе – не може да наштети Словенији. Да је посреди кратковида политика, којом се правдало словеначко признање Тајвана као државе, при чему њени творци нису ни слутили да ће словеначке компаније имати проблеме због бумеранга у виду „секундарних кинеских санкција“, упозорава амерички портал „Аксиос“. У сукобу с Литванијом Пекинг је наиме увео „облик економског притиска аналоган снажним секундарним санкцијама САД“. То у пракси значи да Кина врши притисак на компаније из земаља које крше политику „једне Кине“ тако што од мултинационалних компанија захтева да престану да послују с њима, или да напусте кинеско тржиште. Литванија има (као и Словенија) релативно мало директне трговине с Кином, али њене фабрике снабдевају бројне мултинационалне компаније које на велико послују с партнерима у Кини. Тако су се сада немачке компаније, које сарађују с литванским добављачима, суочиле са захтевима кинеских наручилаца да уклоне компаније из Литваније из својих производних ланаца. Исто је задесило и словеначке компаније. Притисак на трећа предузећа да „искључе“ компаније из земаља које штете Кини – сличан је концепту секундарних санкција које спроводи Америка. Вашингтон кажњава компаније изван САД тако што им забрањује улазак на америчко тржиште ако сарађују са санкционисаним државама или санкционисаним појединцима и предузећима. Кина је тек недавно почела да примењује ту врсту санкција. Али већ прве последице јесу застрашујуће.
Или, како пише „Аксиос“, позивајући се на Мета Шрејдера, консултанта за Кину у Међународном републиканском институту у САД: „Секундарне санкције су омогућиле Пекингу да у великој мери прошири домет своје економске принуде… Кина све више користи своју трговинску доминацију да санкционише земље на начине који снажно подсећају на доминацију САД у међународним финансијама, али су њихове санкције много мање транспарентне и разумљиве.“ Када се све сабере, произлази да ће се Литванији и Словенији потез с признавањем Тајвана добрано обити о главу. „Уз све што се дешава у Украјини, Кина и Литванија нису на првом месту“, подсећа је Брајс Барос, аналитичар за кинеска питања у Савезу за демократију немачког фонда Маршал. Другим речима, политичари у Словенији и Литванији спознали су, на тежи начин, важну животну лекцију да су државе у свету формално једнаке, али нису и фактички једнаке. Неке су јаке, друге слабије. А када се мале и нејаке државе испрече на пут великих, а уз то арогантно нападну и њихове виталне интересе – онда су економске батине најмање што могу да очекују
