Слободна зона Велике Албаније

Приштина и западни емисари

Док амерички и европски емисари покушавају да преговоре Београда и Приштине поставе на нове, још неизвесније основе, Албанци не губе време. Арогантно и охоло инсистирају на традицији своје фашистичке прошлости

Тек што су се Албанија и тзв. држава Косово крајем прошле године договорили о укидању граничне контроле, а потом одржали и заједничку седницу косовске и албанске владе, два месеца касније дошло је до формирања и заједничке такозване територијално-административне целине. Реч је о подручју које ће обухватити 30 километара територије Албаније и још толико територије КиМ, чиме би се олакшало погранично кретање људи и роба. Али, рекло би се, и више од тога? Јер овим потезом само је интензивирана прича о потенцијалном уједињењу Косова и Албаније, поткрепљена изјавом албанског премијера Едија Раме (после заједничке седнице две владе) да би гласао „за“ када би се о тој теми одржавао референдум.
Иако никада није формално озваничено, потези Приштине и Тиране и пре и сада сугеришу да је циљ националног спајања у ствари тежња у смеру стварања „Велике Албаније“, о којој се све више и све отвореније говори и најављује. И Аљбин Курти је, приликом потписивања овог и других споразума у новембру 2021. године, изјавио да треба говорити дипломатски, а делати патриотски, недвосмислено се надовезујући на Раму да би у будућности и он гласао за уједињење Косова с Албанијом „под демократским условима“.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

2 коментара

  1. DA NIJE BRISELSKOG SPORAZUMA – ne bi bilo ni džave Kosovo, ni slobodne zone, ni velike Albanije

    Albanci (Kosovo) ne gube vreme, šta su zacrtali sve su dobili, sve statusne atribute države po Briselskom sporazumu o normalizaciji. Zašto u sporazumu: ostala dokumenta: Tehnički sporazumi, tačka 8: Integrisano upravljanje prelazima, piše: Po konceptu IBM prihvaćeni su različiti stavovi: Jedna strana (Kosovo) prepoznaje administrativne prelaze kao granicu – za Kosovo granica), a druga strana (Srbija) je prepoznaje kao administrativnu liniju. Tako se i u praksi sprovodi: Kosovo “sa granicom” prema Srbiji demonstrira državu koja brani teritorijalni suverenitet i integritet, a Srbija “sa administrativnom linijom” prema Kosovu ne može da funkcioniše jer istovremeno priznaje Kosovu “stav o granici” koju Srbi iz Srbije ne mogu da prelaze legalno. Zato se onemogućava glasanje i referendum Srbima iz SRB da glasaju na Kosovu (tretiraju se druga država).
    Nigde u svetu nema da se jedna administrativna linija ili granica tretira dvostruko: i kao granica, i kao administrativna linija. Očigledno da je to jedna perfidna taktika-zamka da zamajava Srbe da žive u iluziji, dok se sa druge strane Kosovo otima-predaje albanskim muslimanima.
    Zato je Kosovo formiralo i Slobodnu zonu 30. kilomtara ispred i iza granice sa Albanijom (koja sada i nepostoji), priprema teren za Veliku Albaniju. Za razliku od Srbije koja je administrativnu liniju prema Kosovu, sa Albancima integrisala 2013. u carinsku granicu(!)?
    SLIČNA TAKTIKA ZAMAJAVANJA je i sa Asocijacijom/Zajednicom opština sa srpskom većinom (ZSO). Nikada se u javnosti ne govori “da će ZSO upravljati po zakonima i Ustavu Kosova, nema pravna-izvršna ovlašćenja, sa statusom kosovskih opština” (teritorijalno Srbija ništa nije dobila, sve je predala, samo da Srbi dobiju pravo da ostanu da žive na Kosovu(!)). Zašto je Srbija u startu potpisala i prihvatila veleizdajničk Briselski sporazum – da se otme KiM? Nastavak, hvala na razumevanju!

  2. Nastavak (Glas naroda:)

    Iskrivljeno tumačenje Briselskog sporazuma “na nevidjeno” (nije prošao javnu skupštinsku raspravu-proceduru, kao što je prošla rasprava i referendum o visokom sudstvu i tužilaštvu) dovodi javnost u zabludu da sazna pravu istinu o tekstu sporazuma: Kosovo dobilo sve statusne elemente albanske muslimanske države. Zato je i u startnim Briselskim dokumentima utvrdjen principielni stav od srpske i albanske strane: Prikrivanje teksta sporazuma – “ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori” (sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji – za članstvo Kosova u UN) – što znači PRED SVEŠEN ČIN, kada će biti kasno da se zaustavi “otimanje teritorije” i povratak nazad, pod srpski integritet.
    Zato bi trebalo do izbora trećeg aprila – dostaviti Bris. sporazum skupštini Srbije na javnu debatu, uz učestvo patriotskog bloka i stranaka, učestvo predstavnika Srpske Pracoslavne Crkve, patriotske Dijaspore, svih relevantnih organa i faktore, i nakon toga – referendum.

    Užurbano rešenje pitanje Kosova pod pritiskom EU i Nato Amerike (Eskobara, Lajčaka) je proizvod Briselskog sporazuma. Očigledne su namere da se kroz nekoliko opcija finalizira sporazum: Da Srbi dobiju Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO) po zakonima i Ustavu Kosova (alibi čuvan za finalizaciju sporazuma), bez izvršne nadležnosti, sa statusom kosovskih opština – da se proglasi NORMALIZACIJA; Da se ne traži od Srbije priznanje nezavisnosti Kosova a da se Kosovu omogući članstvo u UN i svim medjunarodnim organizacijama; Da se preko OEBS-a omogući glasanje Srba na Kosovu za izbore Srbije kroz neku nezvaničnu varijantu da ne ugrožava teritorijalni suverenitet i integritet Kosova; Mini Šengen – Otvoreni Balkan… sve usmereno u cilju ostvarenje kompromisa za proglaženje normalizacije i potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma – Kosovo u UN.
    Pitanje svih pitanja je – zašto Srbija nije postavila na agendi dijaloga POVRATAK 300.000. proteranih Srba na Kosovu, kada su mnogo puta EU zvaničnici za dijalog (i Lajčak) upozoravali – da su sva otvorena pitanja stavljena na stolu briselskog dijaloga, i ona koja do sada nisu bila rešavana(!)? Da mnogo ne dužim, u sledećem broju analiza Briselskog sporazuma. Hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.