ПЕНЗИЈЕ ИСПОД ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ

МЕСЕЧНА ПРИМАЊА ГРАЂАНА ТРЕЋЕГ ДОБА У СРБИЈИ

Последњег дана минулог децембра просечна пензија била је само 42,4 одсто у односу на просечну плату у нашој земљи. Гостујући ових дана на једној телевизији, председник Александар Вучић рекао је да су пензије мале и да ће у наредном периоду бити повећане

Клизајућа путања пензија незадрживо јури према неславним рекордима. Пре десетак година циљ је био да оне не падну испод 60 одсто од просечне плате. Потом је црвена линија постављена на 50 одсто, али је швајцарска формула указивала да ће месечна примања наших најстаријих грађана бити још нижа на скали статистичке лествице.

Просечна плата у Србији 31. децембра (2021) износила је 69.136 динара, а просечна пензија 29.374 динара, што је на нивоу од 42,4 одсто, са тенденцијом даљег пада. Очигледно је да се у државним органима прате параметри, али је до сада изостајала реакција у смислу да се ствари покрену набоље.

Први се, почетком фебруара ове године, огласио председник Србије који је пред ТВ камерама рекао да су пензије мале и да ће у наредном периоду бити повећане. При томе је Александар Вучић захвалио пензионерима што су допринели фискалној стабилизацији државних финансија. Благодарио је председник пензионерима још неколико пута после 2014. године, када су пензије, одлуком надлежних државних органа, то јест усвајањем у народу названом закона о смањењу пензија (Закон о привременом уређивању начина исплате пензија) драстично редуковане.

[restrict]

СУРОГАТ ЗАКОН Да подсетимо, тим законом корисницима пензија чија је висина месечних принадлежности била већа од 25.000 динара, а мања од 40.000 динара, пензије су исплаћиване у износу који се добија тако што се од укупне висине пензије одбија износ од 22 одсто. Онима чија је висина месечних примања била већа од 40.000 динара, пензије су исплаћиване у износу умањеном за 25 одсто за тај део примања. Занимљиво је да онима који су имали пензију мању од 25.000 динара ништа није одбијано, а таквих је било нешто више од милион. Они нису учествовали у стабилизацији државних финансија, макар симболично, учешћем од по једног динара.

Непопуларни закон је трајао четири године. Неки правници су га назвали сурогат законом. За то време су пензионерима чија су месечна примања била већа од 25.000 динара, а таквих је било више од 700.000, мање исплаћено од седам до десет (месечних) пензија. Реч је заиста о значајним средствима. Власницима већих пензија мање је исплаћено од 5.000 до 10.000 евра у противдинарској вредности.

Запосленима у јавном сектору у време када су пензионерима примања смањена и до четвртине од пуног износа, плате су смањене линеарно свима за само 10 одсто, с тим што су им после годину дана месечна примања враћена на ранији ниво. У то време су запослени имали за око 50 одсто већа примања од пензионера.

Догодило се да је онима који најмање имају (пензионерима) узето највише, а онима који имају највише (државни чиновници) узето је најмање.

Привременим законом је четири године био суспендован системски закон који регулише пензијско и инвалидско осигурање. Пензије се, иначе, сматрају приватном имовином, па је заиста осетљиво питање закидања месечних принадлежности. Очекивало се да ће држава, а с обзиром на чињеницу да је стала на ноге и да финансира многе области које раније није, почети да враћа ,,позајмљени“ део пензија. То се, међутим, не догађа, нити има наговештаја да ће држава испунити своју по многим правницима реалну обавезу. Због тога је неколико десетина хиљада пензионера покренуло управне поступке, који ће резултирати судским епилогом.

 

СТАВ РЕСОРНЕ МИНИСТАРКЕ На састанцима пензионера оштећени говоре да им је тешко што ће морати да туже своју државу због неизмирених обавеза, али да је то једини начин како би се домогли закинутих пара. Зна се да пензионери веома тешко живе и да је мало деце која могу да материјално помогну своје родитеље. Чак је распрострањенија ситуација у којој децу, због незапослености или недовољних примања, издржавају родитељи.

Потписник ових редова недавно је, у неформалном разговору, упитао министарску за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарију Кисић Тепавчевић да ли се на седницама Владе разговара о враћању закинутог дела пензија од 2014. до 2018. године. Избегавши директан одговор казала је да предстоји образовање тела које би размотрило све аспекте тог проблема и да ће чланови тог тима бити и представници пензионера. Та чињеница представља помак у односу на ушанчени став дела државних чиновника да је све решено Законом о привременом уређивању начина исплате пензија. Очекује се да ће ускоро бити нешто конкретно урађено у погледу сагледавања у овом часу можда највећег проблема што оптерећује пензионере.

Оптимизам донекле буди и став министра у Влади Републике Србије и председника Партије уједињених пензионера Србије Милана Кркобабића, који је недавно на једном интерном скупу казао да ће држава вратити закинути део пензија када буде економски стала на ноге. С обзиром на све веће инвестиције у инфраструктуру, држава се и те како економски опоравила. Потребна је само добра воља.

У процесу остварења правде, део тужби пензионера доспео је у Европски суд за људска права који ће дати коначну реч да ли пензионери оправдано потражују закинути део пензија.

Једнократна новчана помоћ пензионерима коју сваке године примењује Влада Републике Србије прихваћена је међу грађанима трећег доба, али они наводе да би било боље да ти износи уђу у масу за усклађивање пензија, чиме би помоћ добила нормални и дугорочни карактер. Пензионери реагују и на чињеницу да ће младима (од 16 до 29 година) ове године бити исплаћена већа државна помоћ од оне која је намењена пензионерима.

Од 2014. до 2019. плате су у јавном сектору повећане за 35 до 49 одсто (зависно од министарства), а пензије само за 12,75 процената. Не оспоравајући потребу за повећањем плата корисницима буџетских средстава, веома је тешко наћи оправдане разлоге за овако велике разлике у повећању плата и пензија. То је проузроковало тешке последице по стандард и обезбеђење основних животних потреба пензионера и разлог је све израженијег незадовољства и негативних тенденција међу грађанима трећег доба.

Након дугог и мукотрпног враћања издатака за пензије на одржив ниво, пензијски систем напокон је доведен у ред у 2019. и од 2020. почела је да се примењује швајцарска формула за њихово повећање. Фискални савет је гласно реаговао против оваквог решења у својим саопштењима, говорећи да је ово озбиљно удаљавање од добре праксе регулације пензионих система. И када се погледа где овакав институт постоји – а то су пре свега енергентима богате, али слабо развијене земље Азије и Африке са упитним демократским традицијама, не и развијене демократске земље Европе – пада у очи да нисмо изабрали баш најбољи систем.

 

 ПОТРЕБНО ПРИЛАГОЂАВАЊЕ Швајцарска формула подразумева усклађивања висине пензија са растом цена и зарада, и то: 50 одсто у односу на инфлацију, и 50 одсто у односу на раст зарада. Овај систем је дарежљивији према пензионерима од простог усклађивања са инфлацијом, пошто је раст зарада обично виши од инфлације, па би применом ове формуле пензије расле више. Међутим, у нас је присутан још један проблем: пензије све више заостају у односу на плате, чиме се пензионери доводе у веома тешку ситуацију. Због тога се све чешће спомиње да би праведније било када би се изменила швајцарска формула, па да се пензије усклађују 30 одсто у односу на инфлацију, а 70 одсто у односу на раст зарада.

Имајући у виду да је последњим референдумом правосуђе у Србији добило апсолутну независност и самосталност, с правом се очекује да будуће пресуде буду још праведније у односу на оне које припадају прошлости.

Судећи по досадашњим обраћањима пензионера институцијама Републике Србије, грађани трећег доба немају ништа против, па су формулисали предлог да се дуг врати у ратама, како би се држави олакшала ситуација. Одговори шефова кабинета су били хладни, то јест формулисани тако да је захтев прослеђен надлежном државном органу. А онда почиње зид ћутања. Дуг, предуг…

Дуго се не оглашавају чиновници чија је надлежност да захтеве решавају тако што ће их прихватити или одбацити, те да о томе обавесте јавност. Ако сматрају да за враћање нема правног основа, нека то саопште и изнесу чињенице на које се ослања њихов став.

Чак и да правда каже да пензионерима не припада закинути део месечних примања од 2014. до 2018. године, држава би макар из моралних разлога, показујући добру вољу и бригу за своје најстарије, требало да се на одговарајући начин одужи онима који су од банкротства спасли јавне финансије.

Заслужили су то.

[/restrict]