Очекују нас још већи раст и развој тржишта осигурања

Душко Јовановић, Генерални секретар УОС

Година 2022. биће година раста за индустрију осигурања, с тим што треба очекивати веће проценте од прошлогодишњих. Српске осигуравајуће куће показале су да су сигуран партнер, а кроз учвршћено поверење код грађана створена је добра основа за даљи раст и развој. Овако стање на српском тржишту осигурања види генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.
„Очекујем да ове године буде настављен процес дигитализације што ће додатно унапредити квалитет и доступност производа осигурања, уз фокус на потребе клијената. Ако говоримо о општим принципима пословања, очекујем да се прво на европском, а потом и на српском тржишту дође до одговора на питање да ли је могуће јавно приватно партнерство у циљу осигурања од пандемије. С обзиром на то да ниједан од појединачних субјеката није довољно снажан да изнесе терет појединачних штета, удруживањем финансијских и инфраструктурних капацитета и кадрова осигуравача, реосигуравача и државе могу се обезбедити фондови за покриће штета, који би се постепено акумулирали у периоду између пандемија“, каже Јовановић.
Да ли би те полисе биле обавезне?
Обавезност осигурања је важна компонента тог модела, јер би се тиме омогућило да то решење буде повољније у односу на алтернативу која подразумева да премију осигурања плаћају само поједини субјекти и то они најугроженији. Да би формирање поменутог фонда добило на значају, било би рационално да се он односи на покриће свих катастрофалних штета које потенцијално могу да задесе наше грађане. Постоји иницијатива да се формира стручна комисија коју би чинили представници УОС и релевантних државних органа, а чији би задатак био да анализира катастрофалне ризике и да их квалификује, а потом и предложи одговарајући модел осигурања.
Да ли у току године можемо да очекујемо нове полисе које би биле понуђене грађанима или правним лицима?
Да, мислим да треба очекивати нове полисе или измене постојећих полиса и њихово прилагођавање новим околностима. Примера ради, промењене су или ће бити промењене полисе животног осигурања, а повећана је тражња за додатном финансијском сигурношћу грађана у случају губитка посла. Даље, све више су на мети напада хакера државне институције, компаније и појединци. Краду се подаци о пословању или о личностима клијената великих компанија и то у циљу блокаде пословања ради откупа. На глобалном нивоу, штете се мере милијардама долара. Код нас ова врста криминала није заступљена на том нивоу, али се друштва припремају и прате токове у развијеним државама. Такође, из угла компанија, на европском нивоу трага се за одговорима на питање да ли осигурање од прекида пословања треба да буде обавезно, које губитке треба покрити и да ли обухватити само мала и средња предузећа.
Какве промене је осигурање доживело у прве две године пандемије?
Готово преко ноћи уведени су онлајн-пословање и интернет-продаја полиса осигурања. Поред видео-процене штете на аутомобилима, клијентима је сада омогућено онлајн саветовање и уговарање полиса животног осигурања, а доступна је и апликација за видео-процену штете у пољопривреди. У полису путног осигурања уведен је ризик од ковида, креирани су пакети здравственог осигурања намењени третману ковид пацијената, као и покриће услуга асистенције које оболели не може самостално да реализује.
Генерални секретар УОС додаје и да је криза показала да нема успеха без прилагођавања потребама појединца. Осигуравачи су то на време схватили и брзом адаптацијом на нове услове пословања и нове потребе показали флексибилност и стабилност. Отуда раст у кризним годинама и повећање свести о потреби да се буде осигуран.