НОВО РУХО ЖУТИХ ПРСЛУКА

НАША ТЕМА – КОНВОЈИ ПРОТИВ НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА

Ако су и постојале илузије о правцу у ком се креће „ковид свет“, оне су развејане одлуком канадског премијера Џастина Трудоа о конфискацији финансијских средстава учесника Конвоја слободе. Канадска политичка врхушка, насупрот свакој логици, здравој памети, па и емпиријским показатељима, одлучила се на спровођење терора и бескрупулозног обрачуна с онима који се не уклапају у званичну агенду. Јер они су претња систему и они су део Конвоја слободе, од Отаве до Брисела

Институционални притисак, премијерно етаблиран у масовним „закључавањима“ од пре две године, а онда додатно усавршаван и увећаван кроз постепено увођење обавезности вакцинације, кулминирао је протеклих недеља на улицама Отаве. Окидач је представљала још једна у низу „демократских“ мера тамошњих власти да од 15. јануара сви канадски возачи камиона који су невакцинисани морају да прођу тест на ковид-19 и да буду у карантину када се враћају из Сједињених Држава. Поред тога, њима je онемогућено да саобраћају и у унутрашњем транспорту, тј. да без одговарајућег сертификата о вакцинацији прелазе из провинције у провинцију. То је довело до тога да 50.000 возача у колони дугој 64 километра дође у Отаву и уведе град у стање потпуне блокаде, и протест против мере обавезне вакцинације претвори у протесте против Џастина Трудоа, система и „ковид терора“.

[restrict]

Пун самоуверености, али из бункера изван града, канадски премијер је рекао да се ради о „малој маргиналној мањини неприхватљивих ставова која је на путу за Отаву“, истичући да је скоро 90 одсто његове земље вакцинисано. А онда је, након неколико дана суочавања са истрајношћу и непоколебљивошћу канадских возача, Трудо ушао у историју. Када већ није успео да сузбије народни гнев кажњавањем оних који су камионџијама доносили нафту (што је резултирало гротескним сценама јурњаве полицајаца за хиљадама људи с празним канистерима), први човек Канаде саопштио је да је „све на столу, јер ова незаконита активност мора да се оконча и биће окончана“. „Завршићете с одузетом дозволом и са кривичним досијеом, што ће имати утицаја на ваш посао, на ваша средства за живот, чак и на вашу могућност да путујете у иностранство, укључујући и САД“, додао је он.

И као да то није било довољно, први пут у канадској историји активиран је закон о ванредном стању, који канадској савезној влади и полицији даје ванредна овлашћења на 30 дана „у циљу сузбијања економских и социјалних поремећаја изазваних двонедељним протестима“. Како је Трудо нагласио, „опсег мера биће временски ограничен, географски циљан, као и разуман и пропорционалан претњама које долазе“. „Пропорционалност“ тих мера огледа се, између осталог, и у могућности финансијских институција да без одлуке суда замрзну банковне рачуне, било корпоративне било личне, за које се посумња да су коришћени за „финансирање или унапређење илегалних блокада или окупације“.

Једна од највећих и најстаријих канадских финансијских институција, Торонто-Доминион банка, објавила је да је замрзла два лична банковна рачуна на које је депоновано око 1,1 милиона долара. Тако изгледа када се „cancel culture“ пресели с твитера у стварност и када се уђе у доба „нове нормалности“. Ако су се у грчким полисима неподобни грађани протеривали помоћу камених плочица, данас, уколико се усудите да доведете у питање заштиту свог телесног интегритета, бићете искључени из живота путем једног клика.  

 

ЕВРОПСКИ ОГРАНАК И није било потребно дуго да у „глобалном селу“ ова вест изазове реакцију с друге стране океана. Идентичан институционални притисак који траје већ две године, оличен у орвеловској мери обавезне вакцинације, резултирао је формирањем „филијале“ канадског Конвоја слободе и то на простору канадске негдашње метрополе – у Француској. Чудни су путеви историјског циклизма, па тако сада револуционарне идеје путују у контрасмеру у односу на време Марије Антоанете и њима иду хиљаде камиона, трактора и путничких аутомобила пут улица Париза, Стразбура, Лила… Полиција је спречила већину од око 3.000 возила да уђу у Париз током викенда, али је око стотину њих успело да прође блокаде и окупи се на Јелисејским пољима, где су на крају разбијени сузавцем и енергичном применом силе. То је био сигнал да и белгијска полиција распореди снаге дуж неколико ауто-путева и заустави возила француских регистарских ознака која су кренула ка европској престоници, уз појашњење градоначелника Брисела Филипа Клуза да би „демонстрантима могло бити дозвољено да пешице уђу у Брисел, али им неће бити дозвољено да узму престоницу за таоца“.

Свим „отмичарима“ захтев је исти – укидање фактички обавезне вакцинације, односно укидање мера које онемогућавају „незеленим“ људима да задовољавају свакодневне животне потребе попут одласка у продавницу, вожње аутобусом, метроом… И док неки захтеве ограничавају само на антиковид политику, многи одлазе корак даље, захтевајући смене националних влада на Старом континенту. Стога се овај вид протеста види као реприза „Жутих прслука“. Не тако давно, тачније 2018. године, широк народни покрет униформисан у жуте прслуке устао је против надолазеће друштвене неједнакости и предложеног пореза на гориво, доводећи до својеврсног устанка који је трајао месецима.

Данас се може рећи да су „Жути прслуци“ окосница европског дела Конвоја слободе, јер се ради о идентичној средњој класи, о људима који имају довољно новца да о њему не размишљају, али премало да би их било брига о ономе што се дешава око њих. Реч је о људима који су највише страдали у протеклом периоду и који су терет пандемије поднели својим животима и својим новчаницима. Пркосећи здравом разуму, убеђујући их у научне чињенице које се мењају брже од временске прогнозе, након неуспешне операције масовне вакцинације и обуздавања вируса, владајући естаблишмент покушао је да додатно притисне експрес лонац, најављујући ригорозне казне за оне који одбију да у себе убризгају неколико доза супстанце чији је састав проглашен тајном у наредних 55 година.

Управо то је била кап која је прелила чашу и која је по свему судећи успела да поремети планове глобалне врхушке и натера их да, бар засад, попусте ковид стисак на тлу Европе, с обзиром на то да низ европских земаља (након оног што се догодило у Канади и претпоставки да би се слично могло догодити и на тлу Уније) најављује попуштање или укидање појединих епидемиолошких мера. С друге стране, то је било довољно европским масовним медијима да припаднике Конвоја слободе прогласе за теоретичаре завере, хулигане, терористе и, наравно, крајње десничаре.

 

ПОЗОРНИЦА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА А ти људи су по мерилима управо западне цивилизације, ништа друго до грађани. Људи који користе своја загарантована права на слободу мишљења, говора, окупљања. Они не пристају на улогу поданика коју им је припремила постмодернистичка западна цивилизација, већ разгоревају последњи пламичак онога што је остало од грађанина – основне јединице грађе и функције урбаних друштава.

Невероватно је како је тај „слободарски свет“ за ове две године брзо оголио своје лицемерно лице Великог инквизитора. То је онај „слободарски свет“ чија се сва начела филозофије заснивају на појму „liberty“ – на „слободи од“, а не на „слободи за“. Стога није нимало случајно што се у енглеском оригиналу Конвој слободе пише Freedom Convoy, као антипод трулој идеји либерализма, идеји слободе Великог инквизитора.   

Јер он је победио слободу и „учинио људе срећним“. Како он каже, „тек након победе над слободом постало је могуће да се први пут помисли о срећи људској“. Зар није то управо оно што нам поручује Клаус Шваб, када каже да „до 2030. године нећемо имати ништа и бићемо срећни“. Зар то није суштина идеје „зелених пасоша“, 3Г, 2Г, правила да се добровољно пристане на предају елементарног права да се каже „Не“, зарад привида слободе кретања, говора, мишљења и напослетку слободе живљења. Велики инквизитор улази у завршну фазу изградње новог света по замислима Великог архитекте универзума, а цела прича око Конвоја слободе само је део ширег мозаика који у коначници подсећа на холивудске филмове апокалиптичног жанра. 

У овом тренутку подједнаку опасност по опстанак света каквог знамо представља лудило глобалног Запада у Донбасу и лудило исте клике на домаћем терену. Уосталом, не треба искључити могућност да је реч о синхронизованим процесима, са циљем припреме глобалне инфраструктуре за еру Четврте индустријске револуције. Иако на први поглед неспојиве и међусобно неповезане трајекторије глобалних процеса, не треба изгубити из вида да је за „глобални ресет“ неопходан глобални шок, који ће омогућити успостављање глобалних, униформних структура моћи. Такве структуре су још у јеку велике финансијске кризе 2009. године иступиле на светску сцену с идејом успостављања међународног механизма глобалног управљања, а њихов тадашњи гласноговорник, председник Европске комисије Херман Ван Ромпеј својевремено је изјавио да је „2009. постала прва година глобалног управљања“.

А пут до глобалног управљања прострт је кризама, ратовима, епидемијама… Ordo ab chao – ред из хаоса, девиза је оних чије финансијско, доктринарно, духовно и политичко наслеђе сеже столећима уназад. Они данас воде рат против читавог човечанства. Некад тај рат мирише на ватру и крв, као у околини Дебаљцева и Краматорска, а некад мирише на етанол и средства за дезинфекцију, као на мишицама многих, принуђених да „озелене“ своје пасоше. Ипак, „човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем“, како је то рекао Меша Селимовић, што ових дана потврђују десетине хиљада људи из Конвоја слободе. Њихова борба је дугорочно вероватно осуђена на неуспех, али ће бар успорити и отежати наступање Откровења на неко време.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *