КУЛТУРА ПОНИШТАВАЊА У СРБИЈИ

Споменици, силоватељи и Српчићи на суду „друштвене правде“

Напори да се споменик Стефану Немањи помери и уклони, да се сви Срби стигматизују као силоватељи и да се с посла отпусти наставник хемије због „спорне“ фотографије с ученицима, нису ништа ново нити оригинално. Не само зато што домаћи аутошовинисти и аутоколонијални кербери нису способни да створе било шта аутентично (јер једино знају да некритички копирају и калеме стране идеолошке трендове код нас) већ и зато што су ти процеси одавно присутни на Западу, нарочито у САД.

Милош Црњански у једном од својих политичких текстова у међуратном периоду критикује наше ондашње интелектуалце који, како каже, „мајмунишу“ (некритички копирају и опонашају) европске трендове и покушавају да их примене и буквално пресаде код нас, не узимајући у обзир специфичности поднебља на ком су настале или на ком се желе применити. И као што мајмун „гледа себе у зрцало“ (Његош) и једино зна да опонаша оно што види да човек испред њега ради, тако случајни Срби и наши паланачки космополити знају само да некритички копирају и код нас примењују савремене западне (глобалистичке) идеолошке трендове. Међу њима се издваја култура поништавања, у оригиналу cancel culture, једно од најагресивнијих чеда нове woke револуције у извођењу „ратника за друштвену правду“ (енгл. Social Justice Warriors – SJW).

СТЕФАН НЕМАЊА ИЗ БОРЧЕ Некада је важила изрека: „Када у Паризу пада киша, у Београду се отварају кишобрани“, што је указивало на то колико је наша елита, школована махом у Паризу, Бечу, Берлину, Москви итд., опонашала тамошњи „високи свет“. Данас очигледно за неке важи: „Када у Америци падају споменици, морају и у Србији.“ Тако, задивљени трендом обарања и измештања „контроверзних“ историјских споменика широм Америке у претходних неколико година, овдашњи следбеници „антиколонијализма“ желе исто да виде у свом граду. Зато им се на месту Стефана Немање у „њиховом“ кругу двојке привиђају споменици америчких робовласника, војника и генерала Конфедерације и свих осталих „неподобних“ из перспективе „бораца за друштвену правду“. Чак су им и изговори за уклањање и измештање споменика истоветни онима у САД.  * Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *


Један коментар

  1. Верујем Милени без обзира на ове жентураче у црном и њихову злоупотребу њеног случаја

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.