ИНВАЗИЈА ЛАЖНИХ ВЕСТИ

За одбрану Донбаса, па чак и за промену режима у Кијеву, није неопходна „инвазија“ руске војске – што не значи да ће Москва седети и мирно гледати како њен народ страда у агресији

Став Европске уније је да се Русија не спрема да заузме Украјину, већ да само врши притисак на њу у циљу ревидирања безбедносне архитектуре у Европи, изјавио је прошле недеље високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ – само дан након што је француски председник Емануел Макрон боравио у Москви и пет часова разговарао у Кремљу са руским лидером Владимиром Путином. И прошле суботе, 12. фебруара, Макрон и Путин разговарали су скоро два сата телефоном, непосредно уочи, такође телефонског, Путиновог разговора са америчким колегом Џозефом Бајденом. Док је Бела кућа саопштила да је амерички лидер запретио руском колеги „брзим и тешким санкцијама у случају даље инвазије на Украјину“, Путинов помоћник Јуриј Ушаков оценио је разговор као „прилично балансиран и послован“.

СТИДЉИВЕ ПОРУКЕ ИЗ БРИСЕЛА Борељова изјава, међутим, одудара од свега што је из Брисела долазило претходних недеља и месеци, када је реч о украјинској кризи, одакле су ка Москви углавном одапињали реторичке стрелице које би требало да укажу да је искључиво Кремљ крив за насталу ситуацију. Истоветна реторика, али у знатно оштријој и интензивнијој форми – оригинално потиче из Вашингтона, а слепо је промовишу државе чија се спољна политика готово ни у чему не разликује од америчке. Из Брисела, ваљда, нарочито после дипломатских активности председника Макрона и подршке немачког канцелара Олафа Шолца, за сада прилично стидљиво желе да поруче да је ЕУ самостална сила, а не привезак Вашингтона. * Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.