БРИТАНИЈА И ТАЛАСИ ГЛОБАЛНОГ НЕЗАДОВОЉСТВА

ПРОТИВ ЗАПАДНИХ ОЛИГАРХИЈСКИХ СТРУКТУРА МОЋИ

Нова 2022. почела је уобичајеним ватрометом, али се за разлику од претходних година чини да разнобојне експлозије још доминирају и ноћним и дневним хоризонтом

Влада Бориса Џонсона је пре неколико недеља укинула део корона мера који се односи на обавезно ношење маски, тестирање пре и после путовања, рад од куће, одстојања… Исто су тако замрзли и најавили намеру да после двонедељних консултација (у току) укину обавезу вакцинације за здравствене раднике. Министар здравља Саџид Џавид је у парламенту објаснио да је омикрон варијанта далеко блажа од претходне делта варијанте и да влада то жели да адекватно испрати овим потезима.

Истовремено, међутим, читамо по новинама интервју с јужноафричком научницом Анжелик Куци, која каже да је у тој афричкој земљи од самог почетка било јасно да су последице од омикрона много блаже, али да је британска влада (између осталих) инсистирала да се ова варијанта представи као далеко опаснија. Дакле, омикрон се појавио крајем новембра, онда је иста ова влада драматизовала ситуацију да би крајем јануара објавили да је вук појео магарца. Ником ништа. Да нема то какве везе можда са побуном против Џонсона у оквиру Конзервативне партије? Или можда са критичким ставом и неколико одлука Дома лордова који није подржао неке од најважнијих предложених мера? Дом Лордова се није најповољније изразио ни о питању увођења здравствених пропусница и дигиталне валуте.

[restrict]

Да нису можда ово прави узроци ове нагле промене курса? У новинама се појавила и анализа која показује да је број умрлих „од“ (не – „са“) короне у Британији за две године око 17.000. То је много мање од броја 170.000 којим смо били непрестано бомбардовани, и у статистичким оквирима смртности од грипа. Истовремено су болнички спискови за операције постали километарски, шест милиона пацијената чека. Колико их је већ напустило овај свет управо због тога што због пандемије нису добили правовремену дијагнозу, негу и/или операцију?

ДОБРЕ НАВИКЕ Како било, у Енглеској још понеко носи маске у продавницама, понеко се дистанцира док неки и даље зазиру од невакцинисаних или недовољно вакцинисаних (има и тога). Како било, те су се навике неких „добрих“ и послушних грађана примиле и неће их се тако лако одрећи. Те су навике код неких као болне живе ране, код неких као ожиљци из рата, а код трећих као медаље додељене им за патриотске заслуге, жртве и сведоче о моралној узвишености. Шкотска под Николом Стурџон (врста рибе иначе, јесетра) и Северна Ирска ће 22. фебруара објавити документ о стратешком третману короне, а Велс 18. фебруара укида пропуснице за вакцинисане.

Занимљиво је приметити да се у речнику Бориса Џонсона и других чланова владе сасвим јасно назиру контуре које нам стављају до знања да они себи дају право да све те исте, па и боље (горе?) мере уведу поново уколико буде потребно – у случају неког новог соја, нове болести? У грчкој азбуци имамо, наравно, још девет слова на располагању за сојеве короне, у распону од пи до омеге.

Политичку сцену потреса и лак драмски комад, оперета „Партигејт“, чија су тема журке које је Боџо правио, или их је бар дозвољавао, у просторијама и баштама премијерске резиденције у Даунинг стриту. Да подсетимо, журке су биле у време најстрожих забрана окупљања, а дотични су очигледно мислили да то за њих не важи. Исто су тако, очигледно, мислили, чим су пили и мезетили лепо сви на гомили, да та корона и није баш тако опасна по живот ко што они сами проповедају грађанима.

Написан је на ту тему један извештај средњег обима (12 страна), а случај је сад у рукама полиције. Треба, међутим, рећи да овде важи правило да ако хоћеш да се нешто не реши, обавезно оформиш комисију и/или поручиш да се уради извештај који се у овом случају прво даје Џонсону на увид. Првооптужени да чита први. Да лепо своје коментаре, а можда и сам напише коначну верзију извештаја? Сјајно.

Лепо је говорио друг Тито да се не треба држати закона ко пијан плота и баш је лепо приметити да је његова идеја сасвим интернационализована.

Занимљиво је још истаћи да је начелница полиције града Лондона Кресида Дик (презиме је енглеска варијанта презимена бившег аустријског премијера С. Курца) изненада дала оставку. Ујутру рекла да неће, а онда после ручка најавила да даје оставку. Ето. Да ли ће то убрзати истрагу о журкама и да ли то има било какве везе са журкама? Само су нека питања без одговора.

Вођа опозиције, лабуриста Кир Стармер је, поводом журки, у парламенту оштро напао Џонсона и тражио његову оставку. Истовремено је и против укидања корона мера. Боџо је узвратио аперкатом и оптужио Стармера да је на свом претходном положају, као директор јавног тужилаштва, омогућио да сексуалне злоупотребе над децом (педофилија) некада омиљеног, а сад проказаног забављача Џима Савила остану некажњене. Група од десетак бучних изгредника је потом на улици окружила Стармера, коме је полиција помогла да се спакује у кола. Камере су све лепо снимиле и сад новине пишу о Боџовој изјави и Стармеру. А има ли важнијих тема од ове?

АНТИРУСКИ ТАЛАС Па, на пример, могли бисмо да причамо о Украјини, зашто да не. Запљускују нас таласи антируске хистерије који су неуобичајени само утолико што за промену имају један јасан циљ – да убеде све живо и неживо да ће бити рата с Русијом и то зато што ће „велики дивљи медвед“ ког је узјахао непредвидљиви диктатор В. В. Путин напасти незаштићену Украјину. У среду, 16. фебруара, пишу британске новине. Не знају у колико сати тачно, али у среду. Зна се. Надамо се да су о томе обавестили и Русе. Да не закасне, не би било лепо.

У складу с дипломатским протоколима и обичајима како рата, тако и мира, Уједињено Краљевство је у Москву послало свог министра иностраних послова Лиз Трас, која се баш пре неколико недеља истакла изјавом да ће Британија доставити помоћ балтичким земљама преко Црног мора! Baltic sea, Black sea... лако је побркати сва та мора на слово Б!

Пре тога су Боџо и Влад имали заказан телефонски разговор, али је то на општу жалост било баш у време када је Боџо у парламенту морао да објашњава суштину и пословну природу састанака (журки) у својој резиденцији, тако да је на разговор с Владом – закаснио. Руси су одбили да му пруже другу шансу, па је Путин разговарао с француским председником Макроном у Москви и с Маријом Драгијем из Италије (зум). Ангеле Меркел више нема на челу Немачке, тако Немци више нису ни важни.

Но, како било, стиже Лиз Трас да распетља замршене односе. Појављује се на Црвеном тргу испред Храма Василија Блаженог у дугачкој бунди с крзненом капом (све руско, очигледно). Руси пажљиво прате. Онда се министарка у једном интервјуу изјашњава да је Украјина много пропатила током бројних најезди освајача од Монгола до Татара. Руси и даље пажљиво прате – нарочито зато што сви Руси, за разлику од Лиз Трас, знају да су Монголи и Татари једно те исто. Идемо даље, нема везе. Каже даље Лиз, у присуству Сергеја Лаврова и амбасадорке Велике Британије у Москви, да Британија никада неће признати Вороњеж и Ростов на Дону као део Русије. Руси пажљиво – и стрпљиво, нетремице све то прате. Амбасадорка интервенише да објасни да… ето… ова два града већ јесу у Русији. Ха-ха… Руси прате и није им смешно. Из публике се чују већ и први уздаси. Следећи ниво су вапаји и јецаји.

Путин је разговарао с Макроном пет-шест сати. Џонсон је закаснио на разговор с председником највеће земље на свету, па је онда послао Лиз Трас у Москву. Ову дипломатску мисију је портпарол Кремља Марија Захарова у једном твиту овако описала: „Госпођо Трас, ваше непознавање историје није ништа у поређењу с вашим незнањем географије. Ако треба спасавати било кога од било чега, онда треба спасавати свет од глупости британских политичара.“

Шта више рећи. Руси и даље прате, али им је то сада већ све и смешно. Дижу људи руке, имају паметнија посла.

А некада је Британија била империја над којом сунце никада не залази. Но, на сву срећу, ми овде имамо монархију која је окосница друштва и гарант стабилности. Или можда…?

КАМИЛА НА ПРЕСТОЛУ Да, можда. Краљица Елизабета Друга је баш неки дан најавила да ће Камила, супруга њеног сина престолонаследника, млађаног принца Чарсла (74 године), бити устоличена са супругом и да ће заједно бити крунисани. Сви краљевски дописници на свим корпоративним медијима су пожурили да изразе своје одобравање за ову тако значајну одлуку у контексту јако осетљиве теме. Преведено на језик просечног смртног пореског обвезника, краљица се полако спрема да сиђе са сцене. Елизабета има 95 година и с њом ће се завршити читава једна епоха. Нико не живи и не влада заувек. Неће ни Велика Британија постојати заувек, једино је питање да ли ће се одлазак Елизабете поклопити с растакањем краљевине. Улазимо у турбулентна времена када је стабилност потребна а политички и друштвени ломови непожељни. Међутим, почело је пре две године с економском и монетарном кризом гором од оне 2008, наставило се корона здравственом кризом, а сад се већ назиру контуре могућих оружаних, кинетичких сукоба с Русијом па после и с Кином. Свакако, све ће то прво ићи преко посредника. Што је неко лепо приметио, НАТО је спреман да се бори с Русима до последњег Украјинца.

Но сви се ови догађаји на малом острву у Атлантику дају мало боље разумети у контексту великих и значајних гибања која пратимо по западном и не само западном свету.

Да почнемо од једног општег запажања. Медији које сад све чешће називамо корпоративним, полако али сигурно показују да су отупљене идеолошке алатке које осим пропаганде, уобличавања, формирања свести немају других сврха. Истовремено су, услед своје основне функције, очувања вертикалне структуре моћи, потпуно одвојени од објективне а сада и проверљиве стварности.

Данас, наиме, све мање гледамо телевизију, читамо новине и слушамо радио. Информације добијамо у сировом стању захваљујући видео-платформама: јутјуб, битпшут, бренд њу тјуб, одиси, рамбле… Или преко порука на твитеру, телеграму, вајберу или вотсапу.

Тако и сазнајемо да постоји децентрализовани глобални покрет против корона мера (обавеза вакцинације, дигитални идентитет и новац) који предводе – камионџије. Сада смо већ ушли у трећу седмицу протеста чије је епицентар главни трг у канадском главном граду Отави. Све се догађа испред монументалне и велелепне зграде парламента, моћног симбола демократије и политичке снаге народа.

Народ је, ето, већ три седмице на тргу и у околини. Ту је и даље паркирано неких 500 камиона, па аутомобили, роштиљи, музика, улични забављачи, маске и транспаренти с паролама, тако да све то изгледа као једна велика добродушна забава. Полиција забранила дотурање горива камионџијама и покупила (украли?) канистере. Сутрадан се појавило на хиљаде грађана са црвеним канистерима у рукама. Не могу их све похапсити.

У оквиру ове акције камионџије су блокирале и неколико важних мостова и граничних прелаза. Само једним од тих прелаза, Куц на западу континента, прође 25% промета између Канаде и Сједињених Држава. Или, као у овом случају, не прође ништа.

Две канадске провинције су већ најавиле укидање мера, то су Саскачеван и Алберта. Онтарио се предомишља а за то време премијер државе, виспрени Џастин Трудо се крије и само се накратко појавио на седници парламента. Напали су га и његови и опозиција. Мукица се толико потресао свим овим догађајима да је на пола говора вође опозиције који је био упућен њему, Трудоу лично, устао и изашао (побегао?) из сале.

Истовремено, међутим, пратимо сличне догађаје у Аустралији (Камбера), на Новом Зеланду (Велингтон), те у Европи где се колоне камиона и аутомобила из Француске, Холандије, Немачке па чак и из Румуније сливају према Бриселу, где се за викенд очекују велики протести.

На путу ка Бриселу колоне возила су свратиле до Париза. Макрон је послао борна кола, полицију и специјалце да заузму Јелисејска поља и спрече протесте. На његову несрећу, још је Наполеон својевремено знатно проширио те париске булеваре да раја не би дизала барикаде. То се сад Макрону обило о главу јер је управо његова полиција та што сад треба да диже барикаде у тим прешироким булеварима. O tempora, o mores, што би рекли стари Латини, о времена, о обичаји! Не може се данас више ни диктатором на миру бити.

У исто то време, Кина, колико видимо, уводи за своје грађане систем дигиталног социјалног кредита. Имаш један идентитет, сви твоји детаљи од здравствених до банковних су ту умрежени и за лепо понашање добијаш кредите а за лоше ти се одузимају. Онда на основу броја кредита можеш, или не можеш, да се упишеш на факултет, добијеш посао, ожениш или одеш на одмор. Прст на тим дугмићима држи Комунистичка партија Кине. Је ли то та будућност против које су дигли данас глас камионџије и њихови истомишљеници широм западног света?

Друштвена гибања у свету су сада већ и више него очигледна. Читави континенти су усталасани а једна истина је одавно свима позната– пара више нема! Штампали су па и даље штампају. Поред тога, само Британија је отписала девет милијарди фунти потрошених на бескорисну, неадекватну корона заштитну опрему. То је само заштитна опрема и само једна земља. Аустралијска влада је пре неки дан објавила да мора да баци педесет милиона неупотребљивих вакцина. Канада је наручила преко 400 милиона вакцина. Имају 40 милиона становника. Десет комада по човеку, жени, беби и старцу. Неко ће то на крају све морати да плати. А тај неко је познат, то смо сви ми што плаћамо порезе.

Британија је, ево читамо, најавила упад Русије у Украјину за 16. фебруар. Овај број „Печата“ излази 18. Просудићемо сами тачност ових навода. Међутим, важнија од самог датума је политика хипертензије која се убризгава у наше друштвене токове. Свако ко је икада прочитао барем једну књигу историје зна да се ратови покрећу како би политичари, банкари, индустријалци, једном речју владајуће структуре изашле из кризе коју су сами произвели. Ништа лепше и боље за Бориса и Џастина него један леп рат у Украјини. Џо холограм Бајден се с тим планом вероватно слаже јер је, између осталог, његова популарност сада мања од Трампове својевремено.

Треба можда овде споменути и улогу енергената, гаса и гасовода у овом контексту. Асад није хтео да уступи територију Сирије за пролаз катарског нафтовода. Шта се после догађало у Дамаску и околини, видели смо. Северни руски гасовод до Немачке је завршен. Американци нуде свој гас из шкриљаца по вишеструко већој цени, спречавају руски ток политичким средствима. А сећамо се немачког теоретичара Фон Клаузевица и његове максиме да је рат наставак дипломатских преговора другим средствима. Претходна гасна рута је била преко Украјине. Шта ли ће се догодити у Кијеву или можда Донбасу у среду или негде иза среде?

Камиони и људи су на улицама. Идеја и решења понестаје. Војни сукоб ограниченог домета и интензитета изгледа пожељан како би се одвукла пажња, завеле нове мере, спасло јединство НАТО-а, променио добављач гаса, оправдали трошкови, покренула привреда? А фигуре доктрине климатских промена нисмо још ни стигли да поставимо на ову геополитичку шаховску таблу.

 [/restrict]