ВИВАЛДИ ЗА СВА (НЕ)ВРЕМЕНА

Инспирисани разарањем екосистема планете, музичари света су коментарисали ову катастрофу кроз музику Антонија Вивалдија, насталу пре скоро 300 година. Да би приказали како би свет могао да изгледа у будућности после 30 година климатских промена, група композитора је рекомпоновала Вивалдијева Четири годишња доба користећи локализоване климатске моделе најгорег сценарија за 2050. посебно за сваки град на свету

Поводом све алармантнијих појава у природи наше планете, нестајања биљних и животињских врста, девастације природних станишта и подизања нивоа угљен-диоксида у атмосфери, у Глазгову је у новембру у организацији Уједињених нација (United Nations Climate Change Conference, COP26) одржана годишња конференција посвећена климатским променама. Пораст температуре на Земљи довео би до дизања нивоа океана, пораста броја топлотних удара, суша, поплава, олуја и других временских екстрема, што се у блажем облику већ догодило. Око три километра дебео слој леда на Гренланду већ се топи великом брзином, а на леду западног Антарктика већ су откривени трагови нестабилности. У случају њиховог топљења ниво морске површине може да се подигне за читавих 12 метара. Да ли ће Токио, Лисабон и Њујорк потонути, као и светске културне баштине – Венеција или светилиште Ицукушима у Јапану, зависи од брзине реаговања свих нас. Актуелни КОП26 био је наставак КОП21 одржаног у Паризу 2015, на коме је постигнут чувени Париски споразум (који није поштован) о успоравању непрекидног пораста температуре на Земљи до 2050. године.

КОМЕНТАР АКТУЕЛНЕ КАТАСТРОФЕ ДАТ ПРЕ ТРИ ВЕКА Инспирисани разарањем екосистема планете, музичари света су коментарисали ову катастрофу кроз музику Антонија Вивалдија, насталу пре скоро 300 година. Да би приказали како би свет могао да изгледа у будућности после 30 година климатских промена, група композитора је рекомпоновала Вивалдијева Четири годишња доба користећи локализоване климатске моделе најгорег сценарија за 2050. посебно за сваки град на свету. Пројекат је водила дизајнерска фирма АККА (AKQA) у сарадњи са агенцијом Јунг вон Мат. (Неизвесна) Четири годишња доба је алгоритамска рекомпозиција Вивалдијевих виолинских концерата коју су развили композитори, музичари, климатски и компјутерски научници користећи геопросторна предвиђања климе за 2050. За почетак наступило је 14 оркестара са свих континената, од којих су половина омладински оркестри. Користећи музички алгоритам који укључује најновије климатско моделирање за предвиђене промене падавина, биодиверзитета и екстремних временских догађаја до 2050, добијени су посебни аранжмани од којих сваки илуструје место на планети и његов степен угрожености – дистопијске музичке илустрације наше могуће будућности. Неке варијанте су скоро непрепознатљиве у односу на оригинално Вивалдијево дело. У неким регионима Вивалдијеве олује су постале жешће. У другима су птице певачице утихнуле. Промена мелодије и ритма у неким случајевима је агресивно примењена, стварајући мрачније и злокобније осећање од оригиналне партитуре.

СВАКО СА СВОЈОМ (УЗНЕМИРУЈУЋОМ) ВАРИЈАНТОМ Први оркестар који је покренуо пројекат био је Сиднејски симфонијски оркестар. Њихово Лето је звучало као сан пун анксиозности у времену када ће пожари, несигурност преживљавања и друге катастрофе постати све чешћи. На другим локацијама, као што је Шангај, није написана музика, јер се предвиђа да ће град бити под водом 2050. године. Најроби нам шаље Пролеће, с дурским ставом у молу и дисонантним хармонијама – музички модел се ослања на релативни садржај влаге у земљишту (принос усева и сигурност исхране), подела на тактове је избачена из ове варијанте, стварајући осећање асиметричне неправилности и несигурности. У Сеулу модел прати амплитуде температуре површине мора, што се може чути кроз нотне дисторзије, јер се предвиђа да ће температуре у порасту учинити сезонске олује интензивнијим и мање предвидљивим. Вивалдијев град Венеција чује се као кроз фон текуће воде у варијацији Плутајућа јесен, јер би обалски градови били на првим линијама фронта полуделе климе. Амстердам, Сан Хозе, Бремен, Кејптаун, Сан Паоло, Каракас… сваки град има своју посебну музичку деформацију у тумачењу оригиналног предлошка. (Неизвесна) Четири годишња доба се могу погледати на јутјуб каналу The [uncertain] Four Seasons, као и на истоименом веб-сајту. На глобусу на веб-сајту тачке означавају градове у којима, када се кликне, по избору гледаоца, оркестри наступају свако са својом узнемирујућом варијантом.
Складне барокне хармоније се претварају у дистопијска звучно узнемирујућа и застрашујућа дисонантна сазвучја, а све време основа је предивни питоми Вивалди. O tempora, o mores. (Неизвесна) Четири годишња доба представља један од начина да се језиком музике испричају приче које климатски научници одавно познају. Одражавање локалних последица глобалног загревања на музику можда ће помоћи локалним заједницама да доживе радикално ново (застрашујуће) естетско искуство и мотивисати их да изврше притисак на своје лидере да делују што пре. Јер 2050. је пред вратима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *