
Приликом вјенчања Новака Ђоковића у Боки (2014) Младопаштровићи су, с брда, из порте Цркве Св. Саве, лансирали бродску SOS ракету
Дијелимо се на оне који би могли да живе на острву, и на оне који не би, у мору осталих, нама тако слатких или пак наметнутих подјела.Острво је овдје, боме, симболично казано. Може да буде и кућа, и стан, па и соба, ако се тамо, згађени новом нормалношћу, повучемо добровољно, а може да буде и Мамула и Алкатраз, ако означава затвор, мада може да буде велико as a continent: као Аустралија.
Аустралију је, каже официјелни протестантски наратив, уложивши истраживачки напор 1768–1771, бродом „Endeavour“ („Напор“), открио капетан Џејмс Кук, и право Британске империје положио на њ.
Ипак, први истраживач Terre Australis био је холандски адмирал Виљем Јансон, који је 1606. године, 164 прије Кука, мапирао чак 320 километара сјеверозападне обале Аустралије, са жељом да тај велики комад географије придода холандској круни.
По свој су прилици Португалци стигли прије Холанђана, већ почетком 16. вијека, о чему свједоче пронађени португалски топови из тог доба.
Постоје, такође, три порцуланске кинеске вазе с картама на којима се јасно виде препознатљиве контуре Аустралије. На једној вази из половине 15. в., која се чува на Тајвану, исцртане су источна и југоисточна обала, до регије данашњег Мелбурна, с грубим контурама Тасманије. Највише се види на вази из 1477, чија мапа приказује Нови Зеланд и Аустралију.
Како било, позната нам је историја острва-континента након што је потпало под власт Британске империје. Једине људе који нису знали за рат, тамошње су Абориџине прогласили животињама, и до данас их готово истријебили. Да није било абориџинског Вук Караџића – Би Вонгара (B. Wongar), свијет не би знао за каталошки број непочинстава укључујући и геноцид који су Британци починили над Абориџинима. Све до 1981. мислило се да је писац и антрополог Би Вонгар – Абориџин, јер је у књигама преведеним на многе свјетске језике детаљно описао живот аустралијских домородаца. Живио је с њима и предано биљежио њихова усмена предања. Тек кад је јавно почео да почетком 20. вијека говори о страдањима Срба, тек кад је почео да повлачи паралеле у страдању Абориџина и Срба, сазнало се да је човјек који је имао подршку и Жан-Пола Сарта и Самјуела Бекета и Петера Хандкеа… све вријеме Србин, Сретен Божић, рођен 1932. у Горњој Трешњевици код Аранђеловца.
Би Вонгар је одлучио, имаће томе не мање од 20 година, да се након смрти друге супруге (прва му је била Абориџинка) повуче на имање близу Мелбурна, те да пише у релативној изолацији на свом имању, гдје му друштво прате припитомљени дивљи пси аустралијске расе динго, о којима је такође писао. Вонгарове је књиге у Србији објавила кућа Јасен. У Црној Гори их, деценију и по, једина у понуди има херцегновска Књижара Со.
Да ли се Би Вонгар на некадашњем али и данашњем затвору континенталних размјера нашао унутар гинисовског локдауна у Мелбурну, када је овај град био закључан 262 дана, почев од марта 2020, ја не знам. Али видим у што се Мелбурн претворио, кад и цијели континентални затвор – кроз призму скандала што се, посред Божића 2022, заплео око Новака Ђоковића, деветоструког рекордера по броју освојених титула у „Род Лејвер арени“, на Аустралијан опену. Ђоковић је у тренутку писања овог текста заточен у хотелу трошног изгледа „Парк“, који служи као имиграциони притвор за тражиоце азила. Ђоковић је – на страну сва лажна а званична саопштења – заправо у затвору.
Какво је то непочинство учинио најбољи тенисер свијета?
Није се вакцинисао.
И самим тим у воду падају сви папири којима доказује иначе легитимно медицинско изузеће, те постаје једини заточеник од двадесетак других ималаца потврде о медицинском изузећу.
Данима је трајала агонија у вези с тим како тумачити услове под којима је Новак успио да уђе на континент, као да његов тим воде СНС-овци с дипломом Мегатренда, а не професионалци којима није могао да зафали ФТ-1П – како се у Србији пошалично каже када имаш све – осим тог последњег, кључног папира.
Национални тениски савез Аустралије, јављају агенције, са директором Аустралијан опена, „могли би да буду кривци јер су послали свим играчима, и Ђоковићу, погрешне информације о медицинском изузећу и учешћу на Аустралијан опену“. Како да не. У озбиљним временима оваква би вијест била немогућа. Јер је до те мјере неозбиљна да иште у најмању руку оставку директора турнира, кад и моментално пуштање Новака Ђоковића из притвора.
Али не. Новак је улетио у замку ода Империје, јер се, будући да упорно одбија конац каријере кад и вакцинацију, непрестано појављује на теренима с амбицијом да иза себе, са 21 гренд слем титулом најмање, остави Роџера Федерера (20) и његовог пројектованог супарника Надала (20), Шпанца милог бијелој протестантској елити, но недовољно отменог да би златним словима остао уписан као тенисер Број један свих времена.
Невакцинисани се Новак Ђоковић појавио на најгорем могућем планетарном мјесту, јер је управо Аустралија генерисана да га колективно мрзи зато што је као острвски континент скоро па двије године затворена због баука к-19. Лакше је постати ехо медијске хајке против свих невакцинисаних који уносе смрт у острвски казамат, неголи повјеровати у вјеродостојност снимака на којима се види како се обесхрабрују сви што још увијек воле Нолета, од којих се одузимају навијачки натписи, премда на њима не пише ништа увредљиво, него се само охрабрује Ђоковић да узме 10. трофеј у Мелбурну.
О томе се ради.
На Божић 2022. Новаку се Ђоковићу ломио ум. Потрајаће док сазнамо да ли је могао да каже, прије доласка у трошни хотел „Парк“, а у три лепе, одлазим из Аустралије! Ако Новаку ипак „дозволе“ да заигра на Аустралијан опену, биће то зато што су специјалисти за менталну манипулацију оцијенили да му је осовина сломљена, те да не може да побиједи на очигледно намјештеном турниру.
Не знам само колико је могуће проучити српски инат.
Много нас је коштао, али би га требало сачувати као прилог свјетској културној баштини. Да није српског ината, не би Новак Ђоковић, сам против елите, постао Број 1. У тренутку слања овог текста (понедељак, 1.30), на суђењу Ђоковићу „дошло је до техничких проблема“, па се процес није могао пратити путем видео-линка, што баца још већу љагу на највећи скандал у историји спорта. Ни АТП се није огласио!
У години пред рат, сваки је симбол испливао на површину. Нема више случајности. Ни око историје острва, ни око Абориџина, ни око Би Вонгара, ни око Мелбурна, ни око гинисовског локдауна, ни око једног од четири елитна тениска турнира, са све Ђоковићем као главним ликом, да ли глобалне трагедије, да ли глобалне драме.
Минулих је дана у објекту „Парк“ – имиграционом притвору за тражиоце азила, на симболичкој равни понижена Србија. Нико ко је у Београду могао да удари шаком о сто, није ударио шаком о сто.
Ђоковић се усудио и причао против Рио Тинта, те широм свијета раширене рударске мреже која се у години од короне, 2020, извинила Абориџинима што им је у клисури Јукан, у регији Пилнара, уништила пећине са артефактима старим 46 хиљада година. Зна Ђоковић да се и нама тако могу уљудно извинити, да се и њему, кад изађе из казамата „Парк“, могу уљудно извинити, јер извињење a posteriori не кошта ништа.
Ђоковић упорно одбија да се повуче док је још увијек Број 1.
Вјерујем да вјерује како још дуго то може да буде.
Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море
Срби масовно не познају своју историју, а запаљиви како их Бог дао, на „прву“ скачу и дају своја мишљења. (Увек сам мислила да је – мислити , а не знати – опасно). Па су тако, својевремено, здушно осуђивали Ђоковића због венчања у Ц. Гори – не знајући чији је (био) Св. Стефан. САд, у јеку његове борбе за „правду“ коју су прописале саме аустралијске власти, чујем коментаре: Па зашто се није вакцинисао?
Ђоковић се није вакцинисао, није луд да то учини себи, вакцином – а једина која би само могла да дође у обзир па да је признају је Фајзер – која ће имати ко зна каква одложена дејства, што ћемо тек у будућности видети. Ми, уцењени, посебно, голим страхом од епидемије, морамо масовно да се шприцамо.
Ђоковићев тим учинио је све што су аустралијске власти тражиле, као и неки други који су се нашли у истом положају као Новак, а онда, кад је већ ступио на тле Аустралије, стрпан је у затвор. Нико не може да ме убеди да све није учињено с намером – да се сломи дух светског спортисте бр. 1, па да одустане од свега, и оде. Да један СРПСКИ спортиста буде, узастопно, толико пута најбољи на свету, е, то не може! Не код њих, опеваних демократа, докле год то зависи и од њих.
Али Новак је чудо невиђено од меналне чврстине – није се сломио. То што, засад редовно тренира, не бих називала његовом победом, јер рат и даље траје, са неизвесним исходом, јер неко, у тој земљи, има дискреционо право да поништи све одлуке суда.
Новак није само спортска громада. Он је прототип родољубивог Србина који своје родољубље показује свуда, без страха – уљудно и на најбољи начин, не бусајући се и не мрзећи никога – права реткост! Да нема ту димензију људскости, емпатије, обавезе према земљи из које потиче и које се није одрекао попут многих, не би, бар код мене, наишао на толико поштовање. Овако, на данашњи дан – Православну Нову годину – упућујем му најбоље жеље за здравље и усправан и успешан даљи ход путем који је сам одабрао, на радост и наду његових систематски у главу тучених сународника. Живео!
Новак
Најпре хвала аутору на ретким информацијама у вези са открићима Аустралије. Енглези дакле сигурно нису били први, али су они Енглези ! Очерупали су и Акропољ, и опет – они Енглези. И много тога још, при чему бисмо и ми, обични смртници могли додати своје животне „згоде“, али нека.
Прекјучер их је Кедми подсетио колико су данас велики спрам једне „Циркон“ракете, али ми знамо да њима још увек успева да „ткају у столећа са муњама и своју нит“!.
Изишли су из Европе и сад су способнији да за сопствени ћар гурају све модерне наративе. Чудесна нека способност, нема шта. И ова Аустралија тако делује као добро изоловано огледно добро. Мало скике тамошњег народа дође као колатерална штета а резултати психоанализа већ увелико требају свуда. Ђоковић им је добродошао, што кажу – ко кец на једанаест. Да се једним потезом убију неколике муве, или бар две.
На Ђоковића се наваљује громада ! Време му је да се измакне. Чињеница да је међу простом светином Запада волшебно покренута халабука против њега говори довољно. Та халабука как-раз и користи се као круцијални доказ против њега, и како се ту бранити ?
На исти начин крива је и Русија . Докази : па ево, деценијама смо приморани да се приближавамо њеним границама, зар је то мало ?!