Стратегија конвергенције

Нови амерички план за Балкан уважава мишљења и ставове само једне стране. У њему се српски интереси једноставно игноришу као да не постоје

Америка своју праву стратегију за Балкан никада није могла да у потпуности прикаже јавно, зато што су све биле изразито антисрпске. Стога сваку њихову актуелну стратегију морамо сами препознати. Ако нешто и објаве, а обично су приказиване преко њихове невладине организације Атлантски савет, или наше као што је Центар за евроатлантске студије, најављивали су „историјско помирење“ и објективан приступ решавању проблема, да бисмо у пракси од њих доживели сасвим супротно. Свака њихова стратегија за Балкан била је толико једнострана, да смо пре него што се уверимо да је стварна, редово помишљали како је у питању подметачина и провокација. Тако изгледа и најновија.

ТИМ ВЕЛИКИХ ЕКСПЕРАТА Већ сам назив „Стратегија конвергенције“ је потпуна превара. Тај термин значи постепено приближавање супротстављених ставова и мишљења, а ова стратегија уважава мишљења и ставове само једне стране. У њој се српски интереси једноставно игноришу као да не постоје. Цео план заснован је на идеји да се Срби изиграју, и да се на нешто присиле притисцима комплетног Запада.
То је за њих нормалан прилаз проблему, зато што Америка овде није неутрална страна, као што покушава да се представи и наметне, него наступа у потпуној координацији с албанским интересима.
Аутори стратегије су „стручњаци“ из више земаља, а њихов „високоумни“ рад, као кључ решења проблема на Балкану, представљен је у извештају Школе међународних студија Универзитета Џонс Хопкинс и Вилсон центра. То су Едвард Џозеф, предавач на Универзитету Џонс Хопкинс; Бранислав Радељић, ванредни професор међународне политике на факултету правних и друштвених наука Универзитета у Источном Лондону; Љуљзим Пеци, извршни директор Косовског института за политику, истраживање и развој; Јулија Ђорђа, ванредна професорка на Универзитету Џорџтаун; Јан Цингел, извршни директор невладине организације Стратешке анализе; и Пол Вила Сарија, из Директората Европске комисије за суседску политику и преговоре о проширењу.

[restrict]

СТРАХ ОД РУСИЈЕ И КИНЕ Полазни став њиховог истраживања јесте да „тродеценијски распад Југославије треба да се заврши тамо где је и почео, на Косову“, и „да стратегију за борбу против нестабилности Балкана треба тражити на њеном извору“, где опет алудирају на „Косово“.
Они нуде „стратегију за преокрет – у вези са узнемирујућим погоршањем стања на Балкану и растућим руским и кинеским утицајем“.
Врло перфидно кроз све оно што предлажу провејава опасност од руског и кинеског утицаја, што наравно највише занима Стејт департмент, тако да већ постоје јаке индиције ко су наручиоци и финансијери овог пројекта. Поред тога, само Србија и Срби се третирају као опасност за стабилност Балкана. Тако у локалној комуникацији и пропаганди НАТО сателита на Балкану све чешће можете чути израз „српски и руски малигни утицај“, када покушавају да Србима заплаше западни свет. Западном свету се намеће став да ће се дисциплиновањем Срба и Србије трајно елиминисати највеће опасности које њих муче – малигни руски и корозивни кинески утицај.

ЧЛАНСТВО „КОСОВА“ У НАТО-у По њима, признање независности „Косова“ решило би све проблеме на Балкану. Проценили су да је најбољи пут до признања, усклађивање и на крају дефинисање заједничког западног става о „Косову“.
Како? Конвергенцијом – приближавањем ставова западних земаља који би резултирали заједничким ставом. Значи, ако је неко помислио, а то би било логично, да се у овој стратегији ради о приближавању ставова Београда и Приштине, грдно се вара.
Конвергенција се не односи на Србе, за Србе су предвиђене друге методе, него на приближавање ставова чланица НАТО-а о питању „Косова“.
Предлаже се начин како да „убеде“ чланице Алијансе које нису признале „Косово“ да то учине – Шпанија, Словачка, Румунија и Грчка. Онда би из Европске уније остао само Кипар, који није члан НАТО-а. Процењују да би амерички председник Бајден, са својим кључним европским савезницима, могао да их „убеди“.
Да би ова стратегија могла бити стварна, као и неке раније којима смо се чудили, говори чињеница да велики притисци на ове државе већ постоје. За сада се највећи притисак врши на Грчку, а у новој стратегији се управо она приказује као држава која би најпре могла попустити.
Оправдане сумње већ су се појавиле због посете шефа грчке дипломатије „Косову“ и отварања „Канцеларије за Косово“ у Атини. Јак притисак да отворе такве канцеларије врши се и на Шпанију, па и на остале НАТО чланице које нису признале „Косово“. Није ли и то уверљив знак да се већ поступа по овој стратегији?
Стратегија је заиста дрска, вероватно је зато Стејт департмент још увек званично и не оглашава као своју. У њој се предлаже да америчка администрација хитно именује новог дипломатског представника – специјалног изасланика за признање „Косова“. Још увек се то није десило, јер би исувише оголило њихову крајњу намеру. У пракси то није потребно јер је баш сваки њихов дипломата уједно и изасланик за признање „Косова“.
Успут је споменута и некаква мера која би требало да умањи српску реакцију у вези с признањем – да „треба санкционисати сваког косовског и албанског лидера који промовише уједињење Косова и Албаније“. То би требало да буде будућа подвала у евентуалном међународном споразуму о међусобном признању Србије и „Косова“, која би растеретила Србе о питању тзв. Велике Албаније.
Међутим, нису рачунали на то да су Срби толико пута преварени, да их је скоро немогуће преварити поново. Јер од Ердутског споразума до Дејтонског и Резолуције 1244, сви су прављени тако да се велики део српских интереса може изиграти.
У овој стратегији за Србију је најопасније „отварање пута Косову ка чланству у НАТО-у“. Закључују да би учлањењем „Косова“ у НАТО тренутно нестале све предности које сада има Србија на међународном плану у односу на „Косово“.
Процењују да Србију треба довести у ситуацију да о међусобном признању разговара с „Косовом“ као чланицом западне Алијансе, јер би и Србија тада схватила да је узајамно признање и суверена „Република Косово“, уз пуну заштиту Срба, најбоље решење и за њих.

СРБИ БЕЗ ЗАШТИТЕ Овде бесрамно говоре о некаквој заштити Срба у ситуацији када трају свакодневни напади на Србе у тој лажној држави, где су они који се нуде да буду нови гарант и сада присутни као гаранција на Космету. Поред тог „гаранта“ повратак протераних Срба није могућ, траје свакодневни институционални терор који подстиче тихи егзодус и припрема се некаква „косовска ’Олуја’“. Исте такве гаранције даване су Србима у Хрватској, па им је број сведен на ниво статистичке грешке.
Сада видимо зашто приштински премијер Аљбин Курти може да буде тако дрзак и бахат – он се само понаша у складу с новом америчком стратегијом за Балкан. И наравно, у све то уграђени су витални амерички интереси: „Тиме би Косово, уместо упоришта које Русија користи за дестабилизацију, а Кина за ширење политичког утицаја, постала брана етнотериторијалним аспирацијама које промовишу Москва и Пекинг.“

ПОРЕДАК ЗАПАДНИХ ВРЕДНОСТИ Тако и бесмислено форсирање процеса да се од Косовских безбедносних снага направи „Косовска војска“, новом стратегијом и те како добија смисао. Тај процес изгледа незаустављив јер иза њега стоје највеће западне силе попут САД, Велике Британије и Немачке, и највећа регионална сила као што је Турска. И све су чланице НАТО-а.
Постаје јасно и зашто се некакве „косовске војне јединице“ бомбастично и провокативно најављују као учеснице у скоро свакој војној вежби Алијансе.
Имамо ли право да поред свега тога и даље сматрамо да је пријем „Косова“ у НАТО немогућ јер нису испунили некакве стандарде и нису призната држава? А какви то међународни закони, кодекси и принципи могу да спрече САД и НАТО да прихвате „Косово“ у своје чланство, када ми најбоље знамо да се међународни закони не поштују од велики западних сила и да морални принципи не важе? Разумно је да на време схватимо нову Бајденову стратегију за Балкан, ма како она нама изгледала невероватна и немогућа. Зашто сумњати, када је то суштина предлога за уређење Балкана по западним стандардима.
Уосталом, тако нешто нова стратегија и предлаже. Они кажу: „Србију везати за став – прихвата ли Србија успостављање поретка у региону заснованог на западним вредностима“? Креатори стратегије не умањују њену ефикасност ни ако је Србија не прихвати, јер би се њоме, како се надају, утицај наше земље смањио на ниво безначајног, што би је принудило да мења своје ставове.

РУШЕЊЕ НЕПОСЛУШНИХ ВЛАСТИ Стратегија предвиђа да би јединственим ставом Запада и пријемом „Косова“ у НАТО, руски и кинески вето у Савету безбедности УН постали занемарљиве вредности, како на Балкану, тако и на глобалном плану.
У својим плановима иду и даље, до насилног рушења власти у Београду и довођења на власт својих послушника: „Вучићев режим више неће моћи да спроводи кампању повлачења признања. Неће моћи да користи Косово за унапређење идеологије српског света. Неће моћи да избегне одговорност за напад режима на демократски поредак. Поредак за који се залаже Запад а коме се Београд опирао коначно ће бити универзално прихваћен.“
Значи, у томе је ствар и то је право решење са становишта Запада. И није то све јер стратегија нуди решење и уређење за цео Балкан: „Тако би била решена и ситуација у БиХ. Западна оријентација Црне Горе не би могла бити спутана субверзијом Београда.“
И, како кажу, за све то је услов трансатлантска политика става о „Косову“. Отворено кажу да је „конвергенција“ директно усредсређена на главни извор нестабилности – отпор Србије западном поретку и наметању Србији „пута ка оба циља, ЕУ и НАТО-у, а не само ЕУ“.

САРАДЊА БРИТАНИЈЕ И САД Дефинитивно, ово није провокација попут неких ранијих „нон-пејпера“, и биће велики проблем ако опасност не схватимо на време. Реализација овог плана већ увелико тече у пракси, док ми процењујемо да је то немогуће.
Евидентне су и конкретне војне припреме Алијансе на Балкану. Некаква истурена команда НАТО-а премештена је у Албанију, где се модернизује и један аеродром за њихове потребе. Поред базе Бондстил на КиМ, непрестано су присутни и на полигону Криволак у Македонији, кроз најмање пет вежби годишње. На „Косово“ је стигла јединица америчке Националне гарде за „обавештајне операције“ иако тамо већ постоји батаљон за обавештајни рад у склопу кога се налази и јединица за психолошко-пропагандна дејства.
Све то је појачано британским присуством на КиМ и у БиХ. На Космету су елитне Гурке, али и британски тимови за обавештајни рад. Британски парламент тражи хитно слање британског батаљона специјалних снага у БиХ, а први пут именован је и британски изасланик за Балкан, специјалиста за војне и прљаве операције, какве је већ изводио приликом агресије на СР Југославију.
Ако чекамо да нам Американци и Британци сами кажу шта намеравају, то нећемо доживети. Зато је боље да сами проценимо ситуацију на време и организујемо најбољу одбрану од новог јаког удара на нашу безбедност, територијалну целовитост и независност.
Без обзира на то колико изгледало опасно, Србија је данас уз своје моћне пријатеље и те како у стању да се супротстави и да им и ову накарадну стратегију помножи с нулом као и све претходне. Нема решења силом, нити стратегијом која не уважава интересе Србије и српског народа. Тек када схвате да и Срби знају шта је „конвергенција“, тражење решења биће могуће.

[/restrict]