Стратегија конвергенције

Нови амерички план за Балкан уважава мишљења и ставове само једне стране. У њему се српски интереси једноставно игноришу као да не постоје

Америка своју праву стратегију за Балкан никада није могла да у потпуности прикаже јавно, зато што су све биле изразито антисрпске. Стога сваку њихову актуелну стратегију морамо сами препознати. Ако нешто и објаве, а обично су приказиване преко њихове невладине организације Атлантски савет, или наше као што је Центар за евроатлантске студије, најављивали су „историјско помирење“ и објективан приступ решавању проблема, да бисмо у пракси од њих доживели сасвим супротно. Свака њихова стратегија за Балкан била је толико једнострана, да смо пре него што се уверимо да је стварна, редово помишљали како је у питању подметачина и провокација. Тако изгледа и најновија.

ТИМ ВЕЛИКИХ ЕКСПЕРАТА Већ сам назив „Стратегија конвергенције“ је потпуна превара. Тај термин значи постепено приближавање супротстављених ставова и мишљења, а ова стратегија уважава мишљења и ставове само једне стране. У њој се српски интереси једноставно игноришу као да не постоје. Цео план заснован је на идеји да се Срби изиграју, и да се на нешто присиле притисцима комплетног Запада.
То је за њих нормалан прилаз проблему, зато што Америка овде није неутрална страна, као што покушава да се представи и наметне, него наступа у потпуној координацији с албанским интересима.
Аутори стратегије су „стручњаци“ из више земаља, а њихов „високоумни“ рад, као кључ решења проблема на Балкану, представљен је у извештају Школе међународних студија Универзитета Џонс Хопкинс и Вилсон центра. То су Едвард Џозеф, предавач на Универзитету Џонс Хопкинс; Бранислав Радељић, ванредни професор међународне политике на факултету правних и друштвених наука Универзитета у Источном Лондону; Љуљзим Пеци, извршни директор Косовског института за политику, истраживање и развој; Јулија Ђорђа, ванредна професорка на Универзитету Џорџтаун; Јан Цингел, извршни директор невладине организације Стратешке анализе; и Пол Вила Сарија, из Директората Европске комисије за суседску политику и преговоре о проширењу.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

2 коментара

  1. Tоплица

    Текст ретко добродошао као и бројни на овом месту од госп. Карана, и на срећу веома квалификован, а нама слабо упућенима у материју, просто насушно потребан. Ако смо ити у чему тако сигурно слаби, то су кварне политике и тактике искуснијих неправославних народа који су давно осећај срама заменили неприкосновеном утилитарношћу.
    А сада Англосаксима као да се нешто много жури ? То се посебно види на случају Украине и нас. Колико ми ту објективно можемо ? Споља гледано, наши добротвори и спасиоци јесу ојачали али овде – ми смо постали још овиснији од Запада, и нне знако ко то наш нас брани и како ?!

  2. unutrašnji dijalog

    Vrlo objektivna i precizna analiza perfidne Zapadne politike o KiM gosp. Ljubana.

    Novi američki plan za Balkan uvažava mišljenje i stavove samo jedne strane (Kosova). U njemu se srpski interesi jednostavno ignorišu, kao da ne postoje.
    Objektivno gledano iz drugog ugla – i Briselski sporazum (po suštinskim odredbama) uvažava interese samo jedne,albanske-šiptarske, strane – teritorijalno da otmu KiM od Srbije, jer su sporazumom dobili sve statusne-državne atribute, sa carinskom državnom granicom, citiram Briselski dokument 2015 “o integrisanom upravljanju granicama”: Jedna strana (Kosovo) prepoznaje administrativnu liniju KAO GRANICU, druga strana (Srbija) je prepoznaje kao ADMINISTRATIVNU LINIJU (za domaću upotrebu). Što znači da je Kosovo zaokružilo teritorijalni suverenitet i integritet, kako su potencirali i visoki američki zvaničnik za Kosovo Eskobar i EU predstavnik Lajčak. Iz navedenih razloga Kosovo nije dozvolilo kosmetskim Srbima da “legalno” glasaju na srpskim referendumskim izborima, dozvoljeno im je da glasaju poštom ili preko kancelariji u Prištini (kao dijaspora), ili da iznesu glasačke kutije van Kosova na brojanje u Vranje i Novi Pazar. Tako se i dogodilo – lični odlazak Srba na glasanje van Kosova: Vranje Rašku, Novi Pazar. OEBS je ranije bio samo posrednik u tehničkom smislu i zato nije mogao ništa da pomogne Srbima.
    Na predstojećim izborima Srbije u aprilu verovatno će Kosovo i Srbija sa EU-SAD da smisle neku lukavu zamku – da preko OEBS-a angažuju unošenje na Kosovu i iznošenje van Kosova glasačke kutije da glasaju Srbi – što će zvanični izgledati da nisu glasali na Kosovu da ne kvare suverenitet Kosova. Srbi će biti zadovoljni da su glasali uz pomoć OEBS-a i proglasiće pobedu. Iz navedenih i brojnih drugih razloga Briselski sporazum nije dostavljen narodnoj skupštini na raspravu, niti referendum, da ne vidi narod zamajavanje i prevaru. Široka je tema, moguć nastavak. Da ne dužim, hvala na objavi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.