РЕЗОЛУЦИЈА 1244 – ЈЕДИНА ОСНОВА

Уместо да Србија држи иницијативу за целовито спровођење Резолуције 1244, Запад тера Србију у непрекидну дефанзиву тражећи да се изјасни да ли је за компромис или за замрзнути конфликт, при чему је „компромис“ у њиховом поимању „обострано признање“, односно дизање рампе за чланство тзв. Републике Косово у УН

Ових дана западни „специјални“ изасланици и „високи“ представници, дипломате, као и њихови гласноговорници на терену, поново приписују исту оцену Дејтонском споразуму и Резолуцији СБ УН 1244: да је њихова једина сврха била да окончају грађанске сукобе и да је тиме њихова улога завршена. У ревизионистичком залету који се појачава након доласка администрације председника Џозефа Бајдена на чело САД, тврди се да су оба документа привременог карактера, те да их с обзиром на проток времена и нове потребе треба преуредити и заменити. Први некаквим „Дејтоном 2“, а други некаквим „свеобухватним правно општеобавезујућим споразумом“.

ДЕЈТОН 2 Јасно се види тежња да се „Дејтоном 2“ потврде сва досадашња насилна и преварна одузимања надлежности Републике Српске која су јој загарантована Дејтонско-париским споразумом, и уједно постави основа за одузимање преосталих надлежности и њихову централизацију у Сарајеву, односно за стварање унитарне БиХ уз доминацију наследника Алије Изетбеговића.
Парадокс је да се све то образлаже као сузбијање „антидејтонских снага“ са српским чланом Председништва БиХ Милорадом Додиком на челу и потребом стварања БиХ као „функционалне“ европске државе.
Да припомогну остваривању тог плана, владе западних земаља које се декларишу за правно засновано понашање у међународним односима именовале су Немца Кристијана Шмита за новог високог представника, заобилазећи Савет безбедности и кршећи процедуру предвиђену Дејтонским споразумом. Дакле, правним насиљем, за поштовање правно заснованог понашања!
Како год било, такво понашање, као и оно 1999. када су исте земље покренуле оружану агресију против СРЈ кршењем Повеље ОУН и Финалног документа ОЕБС-а, није засновано на правном систему ОУН који је још увек на снази. На којем и чијем праву почивају „правно засновани међународни односи“ којим се руководе водеће земље Запада протеклих неколико деценија, поготово у периоду након бројних иступања САД из међународноправних уговора – није познато. Запад очигледно тежи неком новом правном систему, савршенијем од оног створеног на резултатима Другог светског рата. Разуме се, савршенијем за остваривање ужих, западних, не глобалних, општељудских интереса.


ЗАМРЗНУТИ КОНФЛИКТ Што се тиче Резолуције СБ УН 1244, њено обезвређивање и гурање у страну почело је након што је Србија извршила све своје обавезе из тог документа. Када је дошло на ред извршавање обавеза других, укључујући обавезе које се тичу права и интереса Србије и српског народа, остваривање Резолуције 1244 је замрзнуто. Тиме и тада је Запад, у ствари, „замрзнуо“ и конфликт.
Од тада Запад чини све да сав терет своје деструктивне, отворено проалбанске и антисрпске политике превали на плећа Србије. Уместо да Србија држи иницијативу за целовито спровођење Резолуције 1244, Запад тера Србију у непрекидну дефанзиву тражећи да се изјасни да ли је за компромис или за замрзнути конфликт, при чему је „компромис“ у њиховом поимању „обострано признање“, односно дизање рампе за чланство тзв. Републике Косово у УН. То би се, по њима, спровело некаквим „свеобухватним правно обавезујућим споразумом“ „по моделу две Немачке“! Такав споразум који би се потписао с представницима криминалне творевине изван сваког закона „продаје“ се Србији као јачи од сваког права, па чак и од резолуције СБ УН као правног документа највеће правне снаге у светском правном поретку! Да, још и то – споразум би гарантовала ЕУ, а можда, још понеко од оних низ чије смо се „уже спуштали“ бар протеклих 30 година, уз добро знане „бенефите“ по српски народ.

ГЕОСТРАТЕШКИ ИНТЕРЕСИ ЗАПАДА Разуме се, иза свега не стоје никакви принципи, добре намере или „светла будућност“ за Србију. Иза свега су геостратешки интереси најмоћнијих земаља Запада, пре свега САД, Велике Британије и Немачке. За њих је то само део поодмаклих припрема за глобалну конфронтацију с Русијом и Кином.
Русија и Кина прихватају Србију такву каква јесте са својом историјом, културом и духовношћу и интересима, са независношћу, отвореношћу за сарадњу са Истоком и Западом, Севером и Југом, с неутралношћу и стратешким партнерствима која су заснована на историјским искуствима. Западне силе прихватају само покорену и понижену Србију, оптужену за геноцид, са отетим Косовом и Метохијом, зацементираним старим и уписаним новим поделама српског националног корпуса, а због геостратешких планова ширења на Исток – са НАТО базама од Копаоника до Суботице. Ако се некоме ово учини као претеривање, нека још једном пажљиво прочита поглавља 2, 5 и 7 тзв. споразума из Рамбујеа.
А што се тиче Дејтонско-париског споразума и Резолуције СБ УН 1244, потпуно је јасно да су то правна документа трајног карактера, дугорочна основа мира, стабилности и развоја, интегрални делови међународног јавног права чији обавезујући карактер нико не може једнострано умањити, изменити, а поготову укинути.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *