Novak u raljama sistema – Okeanija i dva minuta mržnje 2022

Sudija je presudio, ministar poništio, pa deportovao Novaka iz Australije. Sad se priča da se ovaj teniski turnir sledeće godine seli u Severnu Koreju. Pjong Jang ima infrastrukturu i sve druge potrebne uslove. Da bi izbegli nepotrebne nesporazume i greške, sve mečeve na turniru će suditi Kim Džong-il lično!

Kao što svi već sigurno znamo, po dolasku na teniski turnir u Australiji, 3. januara ove godine, imigracione vlasti su zadržale Novaka Đokovića zbog navodnih nepravilnosti oko vize. Broj jedan svetskog tenisa je izveden pred sud i sudija Entoni Keli je 10. januara doneo presudu u Novakovu korist. „Ne vidim šta je još ovaj čovek trebalo da uradi u vezi sa vizom“, rekao je tom prilikom sudija. Advokati vlade Australije su primetili da ministar imigracije zadržava pravo da poništi ovu sudsku odluku. Novak je pušten iz zatočeništva i počeo je da trenira. U petak, 14. januara, uveče je stigla odluka ministra Aleksa Hoka da se Đoković ipak deportuje. Novakov pravni tim je uložio žalbu.
Australijski ministar za imigraciju Aleks Hok smatrao je da prisustvo Đokovića na turniru može da ugrozi javnu bezbednost tako što će ojačati antivakserske stavove i dovesti do nepoštovanja zavedenih korona pravila. Hok je priznao da je Đoković ušao u zemlju s ispravnom dokumentacijom, izuzećem od vakcinacije i da je rizik da on oboli od korone i prenese je na nekog drugog mali.
Čitav slučaj je tako u subotu ujutru (australijsko vreme) ponovo dospeo pred sudiju Kelija, a on je radi ubrzanja procesa prebacio ceo slučaj na sudsko veće višestepenog federalnog suda koji se bavi pitanjima imigracije. Ministar Hok u svom podnesku navodi da „s obzirom na Đokovićev međunarodni status sportske zvezde, njegovo prisustvo u Australiji može da dovede do toga da drugi pokušaju da ga oponašaju tako što neće poštovati relevantne korona mere koje su na snazi po dobijenom pozitivnom korona testu, što samo po sebi može da dovede do daljeg širenja zaraze i da predstava ozbiljnu opasnost po zdravlje drugih“.

ŠTA BI BILO KAD BI BILO Da bi odluka ministra donesena na osnovu Migracionog akta Australije postala pravosnažna, ministar ne mora da dokaže da se bilo šta od navedenog dogodilo, ili da će se dogoditi. Dovoljno je da pokaže da bi se moglo (may) dogoditi ukoliko Đoković ne bude deportovan nazad u Srbiju.
Da to sad prevedemo na jezik svakodnevice – ministar Hok kaže da će ukoliko ostane na turniru (i, naravno, pobedi), Novak postati simbol i samim tim uzor ljudima koji ne žele da se vakcinišu, te da će tako ugroziti vladine korona mere. To je argument vlade.
Advokat Nikolas Vud koji zastupa Novaka je primetio da ministar nije uzeo u obzir posledice eventualne odluke o deportaciji. Posledice po Novaka, njegovu karijeru i tenis uopšte.
U nedelju ujutru je u federalnom sudu pred tročlanim sudskim većem advokat optužbe Stiven Lojd objasnio (dvaput) da neko ko nosi majice s aligatorom (francuska firma Lakost), skupe satove i vozi luksuzne automobile samim svojim prisustvom u Australiji može da pošalje nepoželjne poruke i dovede do ponašanja štetnog po zdravlje, do jada, bede i još više smrti. „Ispravno ili ne“, zaključio je Lojd, „smatra se da Đoković podržava antivaksersko raspoloženje“.
Ovo su, dakle, javnosti dostupne osnovne činjenice slučaja Đoković. Najbolji sportista sveta danas i najbolji teniser svih vremena je deportovan i zabranjen mu je ponovni ulazak u zemlju u naredne tri godine.
Da sada podvučemo crtu i pokušamo da shvatimo dublji smisao ovog događaja i analiziramo moguće reperkusije.
Prvo i osnovno, sve što su ministar Hok i advokat Lojd izneli tokom ova dva dana suđenja bilo im je poznato kada je decembra prošle godine Novaku izdata viza za ulazak u Australiju. Mogli su tada da ga odbiju. A nisu. Da li se nešto promenilo u međuvremenu što bi uticalo na njihovu odluku? Ne, ništa se nije promenilo. Nekome je bilo potrebno da Novak dođe u Australiju i da mu onda bude ceremonijalno oduzeta viza. Prvi pokušaj, pred sudijom Kelijem nije uspeo. Podsetimo, razlozi za Novakovu deportaciju su tada bili sasvim drugačije i vrlo tehničke prirode. Nijedan od tih razloga nije više pominjan u daljem toku pravnog postupka.
Problem s Novakom je izgleda počeo zato što on odbija (ne može, neće, nije ni bitno) da se vakciniše. Kao takvom ulazak u Australiju mu je zabranjen, ali je, ne lezi vraže, preležao bolest pa ima pravo na izuzeće.
Novak je označen kao pretnja zdravlju građana. Ne zbog toga što nije vakcinisan već zbog njegovog mogućeg stava, mišljenja o pitanju vakcinacije. Da primetimo da niko nije pitao optuženog da se izjasni o tom pitanju. Optužba je donela zaključak o Novakovim stavovima na osnovu apa-trapa pisanija Bi-Bi-Sija iz 2020. godine i nekoliko australijskih medijskih kuća, kao i subjektivnih zaključaka ministra.
Dve stvari ovde treba primetiti. Prva – Đoković je Srbin, i druga – nije vakcinisan protiv korone. Moramo se sad i zapitati, da li to što je on Srbin ima veze sa čitavom ujdurmom? Da je Nole Šveđanin, Britanac ili Amerikanac, da li bi postupak bio isti. Isto to važi i za sva ona zviždanja njemu upućena iz nepoznatih razloga s anglosaksonskih teniskih tribina. Mi bismo rekli da njegova nacionalnost ima veze. No da čujemo šta o tome misli neko ko nije Srbin, pa samim tim možda i preosetljiv. Britanski komentator grčkog porekla Markus Papadopulos kaže da je „s obzirom na duboko ukorenjeni rasizam prema Srbima, Novak Đoković pogodna meta za američke i britanske medije. Odakle to? Pa zato što su Srbi prkosili geostrateškom diktatu Zapada 90-ih godina prošlog veka“.
Znači, kaže ovaj komentator, da će javnost lakše i lepše prihvatiti da je zloća Srbin. Mi se s ovim zaključkom slažemo.
U zdravstvenom pogledu, da li zdrav nevakcinisan čovek može da predstavlja pretnju po zdravlje okoline?
Postoje dva načina da se pristupi ovom pitanju. Prvi je, na primer, statistički. Univerzitet u Kembridžu već 18 meseci testira oko pet hiljada asimptomatičnih studenata i osoblja mesečno. Utvrđeno je da je 0,2% pozitivno, što, međutim, ne znači da mogu da prenesu bilo šta. Dakle, jedan od 500, na nivou statističke greške. Podaci britanskog zavoda za statistiku (ONS) dalje pokazuju da se podjednako razboljevaju i vakcinisani i nevakcinisani. Toliko o ovom prvom dokaznom postupku koji je ovde čak i manje važan.

DŽONSONOV BUNGA-BUNGA Važniji je, čini nam se, sledeći dokazni postupak. Izašlo je, naime, na videlo da je britanski premijer Boris Džonson tokom najžešćih zaključavanja čitave zemlje pravio žurke u svojoj rezidenciji. Bilo ih je nekoliko pred Novu godinu a sad su isplivali i detalji s jednog šarmantnog, pijanog skupa održanog 16. aprila 2020. godine, veče pred sahranu princa Filipa, supruga kraljice Elizabete Druge. Svima je ovde ostala urezana u sećanju, i odanim rojalistima i okorelim republikancima, slika starice koja u crkvi sedi sama sa crnom maskom preko lica. Sama. S maskom preko lica na sahrani supruga s kojim je provela 70 godina. U to isto vreme, znači, Boris i njegovi pajtosi su verovatno pili aspirine da se povrate od pijanstva prethodne večeri.
Dalje, londonski dnevni list „Miror“ piše da je osoblje u rezidenciji premijera Borisa Džonsona u Dauning stritu broj 10 svakog petka pravilo žurke. Izbrojali su 14 ukupno. Kako bi ovi skupovi bili adekvatno logistički podržani, osoblje je sakupilo pare – 142 funte – i kupilo mali frižider za hlađenje pića – staju tu 34 boce vina.
Dakle, očigledna je svinjarija da su zaključali čitavu zemlju, zabranili posete bolnicama, staračkim domovima, sinovima i ćerkama da posećuju roditelje a unucima dede i babe, prijateljima da se viđaju, dok su se za to vreme oni bavili udruženim lokanjem. No za našu temu je mnogo značajnije to što oni očigledno nikada nisu imali nikakav strah od te strašne korone! Nije im padalo na pamet da nose maske, da se socijalno distanciraju, da se izoluju… Kako to? Na televiziji se vrte prilozi s Kinezima koji mrtvi padaju po ulicama, a ljudi koji su organizovali to sistematsko uterivanje straha u kosti građanima se ne plaše. Ne gledaju televiziju možda? Nisu obavešteni? Nemarni su? Ili pak znaju nešto što mi ne znamo?
Da stvar bude još lepša, vođa opozicije koji je Džonsona u parlamentu ovim povodom nazvao lažovčinom, laburista Kir Starmer pojavio se na fotografiji koju objavljuje „Telegraf“ kako lepo nazdravlja pivom s kolegama. U vreme zaključavanja, naravno. Ni opozicija se, dakle, ne plaši korone.
Da se vratimo sad na Novaka. Najbolji sportista na svetu je verovatno i najzdraviji čovek na svetu. Preležao bolest i ima antitela, t-ćelije i sve ostalo. Asimptomatični ljudi su zdravi ljudi, bez obzira na to da li su vakcinisani ili ne. Znači, Novak Đoković može da predstavlja opasnost samo igračima iz njegove polovine žreba i drugom finalisti. Čemu ova drama onda? Nema veze sa zdravljem, to je očigledno. Politička je spletka, ali koji je njen smisao?
Da budemo fer prema australijskom ministru i pravnom zastupniku Lojdu, oni su se i sami, jasno i pošteno (recimo to) fokusirali na taj spekulativno politički, distopijski aspekt drame – šta bi bilo kad bi bilo ako on misli to što mi kažemo da on misli.
Pri tome, nemojmo ispustiti iz vida širi kontekst događanja. Austrija sad uvodi obaveznu vakcinaciju, Italija isto za građane starije od 50 godina, Džastin Trudo u Kanadi kaže da su nevakcinisani svi rasisti i da mrze žene (stvarno je to rekao) a Emanuel Makron tvrdi da nevakcinisani Francuzi i nisu Francuzi. Ova društva srljaju u konačnu podelu stanovništva i budućnost ograđenu digitalnom (?) bodljikavom žicom.
Istovremeno, Indija i Japan rešavaju koronu ivermektinom, Meksiko ukida sve korona mere, Amerika se uglavnom podelila na demokratske i republikanske države, Vladimir Putin u godišnjem obraćanju naciji kaže da preporučuje vakcinaciju, ali da ona u Rusiji neće biti obavezna, jer poštuje pravo svakog čoveka da donese odluke koje se tiču njegovog tela i zdravlja.
Australija je svakako u onom prvom kampu – injekcija ili smrt, kako je to šarmantno i slikovito opisao nemački ministar zdravlja.
Na malo širem, globalnom planu, londonski publicista i pravnik Aleksander Merkuris primećuje da po svemu sudeći ulazimo (uvode nas) u fazu pravnog nihilizma, jer postupak velikog resetovanja (the Great Reset) svetske privrede, i ne samo nje, pokušava da izgradi paralelan, nezavisan pravni sistem.
Novak Đoković je aplicirao za vizu koja je odobrena, veli Merkuris, a kada je osporena, sudija ga je na osnovu slova zakona oslobodio. Onda je intervenisao ministar koji se bavi apstraktnim kategorijama opšteg dobra i koji je očigledno iznad pravnog sistema jer može da izmeni ili poništi pravosnažnu sudsku odluku.
Merkuris dalje primećuje da je Velika povelja sloboda, dokument iz 1215. godine, istorijski akt kojim se jasno stavlja do znanja kako pučanstvu, tako i vladaru da niko nije i ne može biti iznad zakona. Znamo kako prolaze oni koji su van zakona – odmetnici. Njima se bave policija, sudstvo, pa onda najčešće i zatvorski čuvari (nekada su Britanci takve slali i u Australiju). A kako prolaze oni koji umisle da su iznad zakona, što se Engleske tiče, o tome svedoči slučaj kralja Čarlsa Prvog koji je osuđen zbog izdaje i pogubljen.
Pravni princip je jasan. Zakon je isti za sve. Ali da parafraziramo Džordža Orvela – svi smo mi jednaki, samo su neki jednakiji od drugih. Najjednakiji je u Australiji ovaj ministar Hok koji se brine za opšte dobro svoje napaćene raje pa, eto, smatra da najbolji teniser sveta ne treba da se bavi svojim poslom – da igra tenis.
Da još primetimo da je konačnu odluku o deportovanju donelo tročlano sudsko veće. No njihov je zadatak bio ograničen na procenu valjanosti pravnog postupka, te njihova presuda ne znači da je Novak kriv po tačkama optužnice. Znači samo da je postupak pravno ispravan. Kadija te tuži, kadija ti sudi, a sudsko veće je tu da potvrdi valjanost postupka. Jasna stvar.
Franc Kafka, gore na nebu, shvata da su njegovi romani Proces i Zamak prevaziđeni. Zove Džordža Orvela da zajedno pišu najnovije distopijsko remek-delo. Naslov već ima – Tenis – Australija.

BRITANSKI SIBIR No da pogledamo i nekoliko istorijskih paralela. Vrhovni sud Australije je u Londonu, u srcu kolonijalne imperijalne sile, dok je vrhovni sud Srbije u Beogradu. Kada je Austrougarska 1914. zahtevala da vodi samostalnu istragu na teritoriji Kraljevine Srbije, dobila je jedno veliko okruglo i jasno – ne, koje je potom plaćeno životima četvrtine stanovništva zemlje. Australija je nastala kao kaznena kolonija i tu su deportovani britanski osuđenici, nešto kao engleski Sibir. Srbija je u to vreme (1835) donosila Sretenjski ustav u kome piše sledeće: „Kada rob stupi na srpsku zemlju, od tog časa postaje slobodan bez obzira da li je u Srbiju doveden ili je sam pobegao. Svaki Srbin je slobodan roba kupiti, ali ne i prodati.“ Dodajmo da je ropstvo zvanično ukinuto u Sjedinjenim Državama tek 1865. godine. Rasizam nisu ukidali.
Toliko o slobodarskim tradicijama Srbije i Australije.
Sve je ovo politička spletka i nema veze s australijskim narodom, reći će neko. Svakako, osim što je taj narod izložen uticaju medija i prepariran na politički poželjan način. Evo kako nam to paranormalno stanje svesti opisuje prijatelj iz Melburna: „Prosečni Ozi (Aussie, Australijanac) ne vidi da je u pitanju mnogo dublja priča od samog Noleta i tenisa. Prosečni Ozi veruje sve što mu vlast kaže, pa tako i u narativ da je on (prosečni Ozi) odigrao svoju ulogu u pandemiji, a onda je ovaj došao da se tu šepuri i izaziva opasnost po (kovid) poredak. Prosečni Ozi ne krivi vlast što mu je otela slobodu i naterala ga da se bode eksperimentalnom injekcijom, nego mu je kriv Nole koji to odbija. Stokholmski sindrom se ’ladno može preimenovati u Melburnški sindrom. Svima je laknulo sada, jer je država pokazala čvrstinu i najurila uljeza.“
Prijatelj iz Sidneja kaže: „Većina podržava odluku. Glavni izgovor za takvo mišljenje je ’mnogo smo se žrtvovali’. Istina, ali oni treba da okrive političare koji su im bez rezultata uveli sve te mere. Znaš kako su naivni ljudi u tim demokratskim zemljama, da ne kažem glupi. Veruju u sve što im političari kažu.“ Poput stanovnika Orvelove Okeanije koji svakodnevno gledaju emisiju „Dva minuta mržnje“.
Brizbejn: „Opet su nas uradili. Pa i da su ga pustili da igra, psihološki je nenormalno. Drugo, ovde je strah da sačuvaš posao i kuću veliki. Na sve će pristati.“
Nije sad lako biti Srbin u Australiji. A kako li je samo biti Srbin sa sopstvenim, drugačijim stavom? Tek to je anatema. Toliko o demokratskim i civilizacijskim dometima na južnoj hemisferi. U znak odmazde treba poništiti sve ugovore sa Rio Tintom, tenor viče! Oduzeti im teniski turnir, bariton dodaje, treba ga preimenovati u Australian closed.
Stari Grci su u vreme olimpijada prekidali ratove. Crnac Džesi Ovens je pobedio u Berlinu pred budnim okom Adolfa Hitlera. Takmičio se, nije deportovan.
Komentator britanske GB televizije Mark Dolan kaže da je Novak izašao kao pobednik iz ovog duela i kao globalni simbol principa autonomije tela i ličnog izbora. Upravo ono za šta je optužen u Australiji. Čovek postaje simbol a da sam nije ništa ni uradio ni rekao.
Stižu vesti da će potvrda o vakcinaciji biti potrebna za učešće na ostalim grend slem turnirima u Parizu, Londonu i Njujorku. Kao što rekosmo, ove odluke se ne donose iz zdravstvenih razloga, to je eminentno političko pitanje na globalnom (zapadnom) nivou.
Novak će morati dobro da razmisli. Nastavak profesionalne karijere zahteva pristajanje na ciklus (više od dve-tri) eksperimentalnih injekcija koje mogu da imaju ozbiljne negativne propratne efekte. Nekada 25. igrač sveta, Francuz Džeremi Šardi kaže da mu je injekcija uništila karijeru.
Može Novak da odluči da usled prinude prima injekcije, ali da istovremeno ne promeni svoj stav, kakav god on bio, o injekcijama i ljudskim pravima (autonomija tela).
U međuvremenu, teniski cirkus žuri dalje. Iako najboljeg među njima nema, igrači udaraju loptice sve jače i sve brže. Niko reč da kaže, niko da digne glas, niko da iskaže stav. Pa mi smo samo sportisti, samo što ne zajecaju svi uglas. Da, a pare nisu male. Treba to zaraditi. Principi su luksuz koji si ne možemo priuštiti.
Što se tiče sportske dimenzije ovog slučaja, da se na kraju podsetimo stihova nezaboravnog Duška Radovića posvećenih jednom tigru: Kavezi ga ljuti stisli, brava škripi, kvaka skiči… Ako misli – TIGAR misli ono što mu priliči: ne prihvata našu tezu da napretku ovo vodi – kad je tigar u kavezu a zečevi na slobodi.
Svetleće nama još lučonoša Novak. Među zvezdama i južne i severne hemisfere.

Jedan komentar

  1. Jelena Jovičić

    “… Govorio patak o vrlini mira
    i da niko nikog ne treba da dira.
    Svako ima prava da slobodno živi,
    niko ne sme tlačit’ one što mu nisu krivi.

    Slušale ga žabe, velike i male,
    slatke su mu reči željno dočekale.
    Jedan žabac mali pobliže je stao,
    a patak ga zgrabi pa ga progutao.

    Iz ovog se nešto i naučit’ dade:
    Hulje lepo zbore, al’ nitkovski rade!”

    A ko je čitao Orvela znaće da su “2 minuta mržnje”, svakodnevno, obaveza za sve stanovnike Okeanije, i šta znači “Rat je mir; ropstvo je sloboda” itd. – sve obrnuto naglavačke, što je danas opšta pojava, pa ako smo povodljivi…

    I znaće ko je ko u ovom licemernom svetu: i to da je svaki rob postajao slobodan, stupanjem na tlo Srbije. I da Srbija nikad nije izvršila genocid, kao Amerikanci nad Indijancima, ili Englezi nad Aboridžinima… niti su bili rasisti, kao Amerikanci, kod kojih je rasizam uzeo suprotni smer. I da su Srbi pre mnogih, ženama dao pravo glasa, i…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *